Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Da li je Grčkoj mesto u zoni evra?
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka i EU hodaju po tankoj žici u pokušaju da pronađu sporazum o nastavku finansiranja te zemlje, koja je 19. februara poslala svoj zvanični zahtev za produžetak zajma. S obzirom na do sada nepomirljive stavove Atine, koja traži zeleno svetlo za povećanje potrošnje, i Brisela koji insistira na ugovorenim merama štednje, stručnjaci upozoravaju da bi eventualni izlazak iz zone evra u početku izazvao velike probleme, uključujući i paniku, juriš na banke, dodatno pogoršanje finansijske situacije građana i firmi u zemlji. Sa druge strane, nekadašnji predsednik Francuske Valeri Žiskar Desten, koji je bio uključen u izgradnju ujedinjene Evrope, smatra da je za Grčku najbolji planirani izlazak iz zone evra, jer joj je potrebna slabija valuta da bi povratila konkurentnost.
Izvor iz grčke vlade potvrdio je 19. februara da je Atina poslala i zivaničan zahtev za produžetak pomoći. Predlog će tokom popodneva razmatrati radna grupa zone evra koja okuplja visoke službenike, kako bi pripremila sastanak ministara finansija planiran za 20. februar.
Ni izvor iz Atine ni predsednik evrogrupe Jerun Dejselblum, koji je prijem zahteva potvrdio na svom Tviter nalogu, nisu objavili detalje sporazuma.
Prema najnovijim navodima grčke vlade, zahtev bi značio produženje zajma koji je Atina dobila od poverilaca - EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ali se ne poziva eksplicitno na memorandum, odnosno stroge mere štednje koje su išle uz zajam.
Grčki ministar finansija Janis Varufakis rekao je da će predlog biiti takav da odgovara i Grčkoj i evro grupi.
"Na dobrom smo putu, u atmosferi optimizma", kazao je on, ali nije izvesno da će predlog zaista biti odgovarajuće kompromisno rešenje nakon zastojau pregovorima visokog nivoa, u kojima su učestvovali i predsendik Evropske komisije Žan-Klod Junker, nemačka kancelarka Angela Merkel i grčki premijer Aleksis Cipras.
U odabiru termina produžetak "duga" ili "programa' krije se suštinsko razmimoilaženje.
Grčka smatra da deo mera štednje treba izmeniti kako bi se omogućilo podsticanje rasta i socijalne mere, uz obrazloženje da stroga štednja guši privredu i stvara još veće probleme. Premijer Grčke je najavio za 19. fbruar i da će skupštini dostaviti paket socijalnih zakona da bi ulažio mere štednje.
U zoni evra insistiraju da se sve zasniva na sadašnjem programu, i kažu da može da se razgovara o fleksibilnim rešenjima unutar tog programa.
U takvim okolnostima sve više se, iako ne u zvaničnim krugovima, pominje mogućnost izlaska Grčke iz zone evra, pogotovo s obzirom na to da bi ova zemlja bez dodatne pomoći mogla da prestane da otplaćuje dugove na leto.
Desten: Ulazak Grčke u zonu evra bila greška
Bivši francuski predsednik i učesnik izgradnje Evrope Valeri Žiskar-Desten ocenio je da je za Grčku izlazak iz zone evra jedino pravo rešenje. Kamatnim stopama i rokovima za dug može se u izvesnoj meri rasteretiti grčki budžet, ali to nije suštinsko rešenje, kazao je Desten, veliki pobornik ujedinjene Evrope, za francuski ekonomski list Eko (Les Echos).
NJegovo mišljenje je da ekonomski plan grčke vlade, koji podrazumeva povećanje minimalne zarade i proširenje mera socijalne pomoći, nije ostvariv sa evrom.
"Ulazak Grčke u zonu evra 2001. godine bila je očigledna greška. Tada sam bio protiv toga i to sam i rekao. Nemci su takođe bili protiv. Prihvatili su zato što su drugi, posebno Francuska, insistirali na tome", rekao je Desten.
Prema njegovim rečima, izlazak Grčke ne bi značio izlazak iz EU, budući da bi se zemlja pridružila drugima, poput Velike Britanije, Švedske i Češke koji nemaju zajedničku valutu. Dodao je da ni zona evra ne bi bila oštećena i da je najbolji pokazatelj jačanje evra tokom prethodnih dana, uprkos diskusijama o situaciji u zoni evra.
Desten takođe odbacuje rizik da bi druge zemlje mogle da krenu putem Grčke.
"Grčka je u jedinstvenom i ekstremnom položaju: njena zaduženost u poređenju sa nacionalnim bogatstvom, koja iznosi oko 175% bruto domaćeg proizvoda, dosta je viša nego u drugoj zemlji po zaduženosti, gde je oko 125%", naveo je on.
Izlazak gotovo nemoguć
Institut Žak Delor - Naša Evropa iz Pariza upozorava međutim da mehanizam za izlazak zemlje iz zone evra nije osmišljen. Jedini slučaj u kojem se podrazumeva izlazak iz zone evra je jednostrano napuštanje Evropske unije, koje stupa na snagu dve godine od objavljivanja takve odluke.
Sa druge strane, ukazuje se da je izbacivanje iz zone evra praktično nemoguće i da je najteža kazna suspenzija glasačkih prava, i to samo u slučajevima kršenja osnovnih vrednosti EU, u koje ne spada fiskalna odgovornost.
Bez obzira na način na koji bi došlo do izlaska Grčke, u medijima popularnog Greksita (Grexit) istraživač Naše Evrope Jerg Has smatra da bi to prouzrokovalo velike poremećaje, uključujući juriš na banke i velike probleme za građane koji bi se našli ujoš većoj krizi i preduzeća koja bi imala teškoća u poslovanju jer bi zbog nedostatka poverenja morala da plaćaju unapred.
Njegova ocena je da bi planirani izlazak iz zone evra bio praktično nemoguć. Kako je naveo, svako objavljivanje u javnosti da se razmatra takvo rešenje moglo bi daizazove paniku i povlačenje kapitala usled očekivanja da bi vlasti zbog ekonomskih problema mogle da kontrolišu tokove kapitala ili čak da zaplene neku imovinu.
Vođenje razgovora o tako važnom pitanju u potpunoj tajnosti takođe nije zamislivo jer, kako se navodi, time bi se kršila osnovna načela demokratije. Pored toga, svako curenje informacija značilo bi da proces mora da se ubrza da bi se umanjile štetne posledice kojih bi onda svakako bilo.
Problem na koji ukazuje Naša Evropa je i da bi postojala opasnost od paradoksalne situacije u kojoj bi Grčka uvela paralelnu valutu, na primer svoju staru drahmu, a u isto vreme formalno ostala u zoni evra.
Na potencijalni haos ukazuju i drugi analitičari, i kao moguće probleme navode zatvaranje banaka i bankomata da bi se sprečilo da ljudi povlače novac pre no što se evro može pretvoriti u novu, jeftiniju valutu. Računi u bankama i hipoteke bi bili prebačeni u novu valutu. Moglo bi potrajati mesecima dobijanje novih tekućih računa što bi primoralo ljude da koriste evro za male transakcije ili da pribegavaju bezgotovinskom plaćanju.
Napuštanje evra - pad privrede
Ekonomisti nemačke Komercbanke procenjuju da bi privreda Grčke, koja se već smanjila za četvrtinu od početka krize, opala za još 10% u prvoj godini pošto Grčka napusti evro.
Nova drahma bi potonula za 50 ili više procenata u odnosu na evro, dok bi centralna banka štampala novac da bi opstale komercijalne banke. To bi značilo da bi drastično poskupeli uvozni lekovi, vozila, nafta.
Povrh toga, za grčke kompanije koje duguju novac dobavljačima u evrima, računi bi ođednom postali isuviše veliki da bi ih platile, zbog čega bi neke otišle u stečaj. Grčke kompanije koje bi preživele, mogle bi se naći pred zahtevom da unapred plaćaju u evrima za delove ili sirovine, te bi im opala proizvodnja.
Deprecijacija valute bi ozbiljno smanjila grčki životni standard, kažu analitičari Komercbanke.
Domaći i stranci bi ograničiti investicije usred neizvesnosti zbog sumnjivih privrednih izgleda Grčke.
Moguće koristi na duži rok
Dugoročno, slika je manje jasna. Slaba valuta bi domaćim proizvođačima dala prednost jer bi uvoz bio skuplji. Turizam u Grčkoj bi postao mnogo jeftiniji za građane evrozone što bi moglo povećati potražnju.
Slaba valuta je jedan od osnovnih razloga iz kojih i bivši francusku predsednik Valeri Žiskar Desten predlaže programirani izlazak iz evra.
Međutim, u institutu Naša Evropa ukazuju da bi se moglo dogoditi da se plate i cene, makar neformalno, preračunavaju u evre, što bi umajilo pozitivan efekat slabije valute na privredu.
Analitičari ukazuju da bi Grčka izgubila važan podsticaj za reformu privrede, opterećene preteranom birokratijom, zakonima i korupcijom.
U pitanje bi mogli doći i njeno članstvo u EU, i njena sposobnost da trguje sa zemljama te unije.
Izvor: AFP, Beta i S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
