Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Halumi: Sir koji (ne) može da ujedini Kipar
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Popularni sir halumi postao je značajan izvor prihoda za Kipar i podsticaj za prevazilaženje razlika između dve zajednice na tom podeljenom ostrvu. Ukoliko žele da ovu "zlatnu koku" zaštite od imitacija, kao što su Francuzi zaštitili svoj rokfor, moraće da postignu dogovor o kontroli proizvodnje. Turski deo Kipra želi odvojenu kontrolu proizvodnje za taj deo ostrva, a zvanična Nikozija je upozorila na navodne zakulisne razgovore koje o tome u Briselu vode neke članice EU. Halumi je značajan izvozni proizvod na oba dela Kipra i jedan od aduta za prevazilaženje ekonomske krize.
Proizvođači su u julu 2014. podneli zahtev Evropskoj uniji za zaštitu geografskog porekla halumija, sira koji se za samo nekoliko godina pretvorio od zanatskog proizvoda do zvezde izvoza sa Kipra.
"Od zaštite geografskog porekla očekujemo bolju zaštitu imena da ga druge zemlje ne bi kopirale. Isto kao što Francuska ima svoj rokfor želimo da imamo naš halumi", rekao je Jianos Pitas (Yiannos Pittas) čija fabrika od 1930. godine proizvodi ovaj sir koji se jede u salati, na žaru ili ražnjićima. Halumi je omiljen među vegetarijanicima koji ga jedu umesto mesa.
Zahtev za zaštitu geografskog porekla u EU je tehnička procedura. Međutim u slučaju Kipra ona zadovija poseban karakter.
Kipar je podeljen od 1974. godine, kada je nakon državnog udara i pokušaja da se Kipar pripoji Grčkoj Turska okupirala severni deo ostrva. Institucije južnog dela su članica EU, dok institucije severnog dela nisu priznate od strane međunarodne zajednice.
Zahtev za zaštitu halumija podneli su grčki Kiprani, odnosno jug zemlje, kojem je ovaj proizvod doneo 2013. godine 76 miliona evra prihoda od izvoza, što znači daje drugi izvozni proizvod po značaju.
Nezadovoljstvo na severu Kipra
Na turskom severu ostrva škrguću zubima zbog ove procedure, iako tekst predviđa komercijalizaciju pod dva imena, halumi na grčkom i helim na turskom.
Predsednik Industrijske kiparsko-turske komore Ali Džirali kaže da je problem u organizaciji kontrola. Predviđeno je da vlasti grčkog Kipra ovlaste nadležne stručnjake za sertifikovanje proizvodnje, ali one "nemaju nadležnost na severu", ukazao je on.
"Zbog toga oni neće moći da sprovedu kontrole (u severnom delu) i mi nećemo imati zaštitu geografskog porekla", rekao je on. Dodao je da to može negativno da se odrazi na privredu pogotovo što helim predstavlja četvrtinu izvoza turskog Kipra.
Komora je zatražila da eksperte za kontrolu imenuje neutralno telo, ali Evropska komisija za sada odbija da se o tome izjasni.
Ministar poljoprivrede grčkog Kipra Nikos Kujialis, koji se nada da će halumi do jeseni biti zaštićen, smatra da su turski Kiprani konsultovani i poziva ih da se "ne brinu jer evropski propisi garantuju dobar sistem kontrole".
Portparol vlade grčkog Kipra je krajem decembra predložio da se ide dalje u zaštiti halumija "oslanjajući se na istorijski ujediniteljski karakter" tog proizvoda.
Nemoralne zakulisne radnje
Iz zvanične Nikozije reaguju i na navodne zakulisne konsultacije koje o zahtevima turskog Kipra u Briselu vode neke zemlje članice, pre svega Velika Britanija, Švedska i Finska. One su navodno u direktoratu za poljoprivredu postavile pitanje uspostavljanja posebnog mehanizma kontrole na severu ostrva u nadležnosti Privredne komore turskog Kipra.
"Vlada Kipra je jedina legitimna vlast na ostrvu i priznavanje zasebnog kontrolnog mehanizma je nelegalno, nemoralno i opasno", kazala je kiparska poslanica u Evropskom parlamentu Eleni Teoharus.
Prema navodima medija, slične razgovore vodile su i Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka sa čelnicom radnog tela za Kipar Mihaelom di Buči.
Brisel se o svemu ovome nije izjašnjavao, samo je pozdravio činjenicu da zahtev za zaštitu halumija pokriva celo ostrvo.
Portparol za poljoprivredu i ruralni razvoj rekao je grčkom EurAktivu da je u toku razmoatranje prijave i da ne može da se izjašnjava o ishodu.
Slučaj halumi kao prekretnica u odnosima
Kada je reč o drugim pitanjima, odnosi između dve zajednice su izuzetno zategnuti. Mirovni pregovori su dosta osetljivi i u oktobru su suspendovani zbog sporova o gasnim izvorima. U tom kontekstu, slučaj halumija koji ima i kulturni značaj za sve Kiprane mogao bi da odigra simboličnu ulogu, smatra Džirali.
"Ukoliko se posvađamo oko halumija to će sprečiti pronalaženje rešenja, ali ako pronađemo rešenje na dobrobit obe zajednice doprinećemo napredovanju u rešavanju sukoba na Kipru", smatra on.
Ekonomski aspekt je izuzetno značajan za obe zajednice, kako za južni deo Kipra koji je u recesiji od izbijanja finansijske krize 2013, tako i za severni deo koji je pod međunarodnim embargom.
"Cilj je da se obezbedi naša industrija s obzirom na to da je ponuda u porastu", objanio je Jorgos Petru, grčki Kipranin koji izvozi halumi u 25 zemalja. Turski Grci "žele sve resurse na ostrvu", kaže on.
"Međutim sa zajedničkom strategijom mogli bismo da osvojimo još veća tržišta", smatra Petru.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
