Kiparski Grci i Turci obnovili su 11. februara  pregovore koji bi trebalo da dovedu do ujedinjenja Kipra. Iako višegodišnji napori uz posredovanje UN da se pronađe rešenje nisu urodili plodom, više je razloga koji govore u prilog uspeha ovih pregovora. Sporazum bi, između ostalog, omogućio eksploataciju za sada neistraženih rezervi gasa u regionu, otklonio prepreku za napredak Turske u pristupanju EU i doneo ekonomske koristi Kipru koji je u recesiji i koristi međunarodnu pomoć. Mnogi posmatrači ocenjuju da do obnavljanja pregovora ne bi došlo da se SAD nisu ponovo zainteresovale za pitanje Kipra.

Lideri kiparskih Grka i Turaka, predsednik Republike Kipar Nikos Anastasijades i lider samoproklamovane Turske republike Severni Kipar Derviš Eroglu, sastali su se u prostorijama UN, na nekadašnjem aerodromu u Nikoziji, u prisustvu izaslanice UN za Kipar Lize Butenhajm (Lisa Buttenheim).

Anastasijades i Eroglu su izrazili spremnost da rešenje postignu što pre. "Cilj dva lidera biće da se rešenje što je pre moguće postigne i zatim organizuju referendumi", navodi se u zajedničkom saopštenju koje je posle sastanka pročitala Butenhajmova. Ona je najavila da će se ove nedelje održati naredni sastanak.

Na sastanku je potvrđena "mapa puta", odnosno okvir za pregovore o kome su se dve strane dogovorile 7. februara.

U zajedničkom saopštenju se potvrđuje da će rešenje, ako ga građani odobre na referendumu, predviđati uspostavljanje "federacije dve zajednice i dve zone", u okviru koje će Kipar biti "ujedinjeni pravni entitet na međunarodnom planu sa jedinstvenim suverenitetom". Ustavom će biti predviđeno da će federaciju činiti "dve ravnopravne zemlje članice" i braniti stupanje u "delimičnu ili potpunu uniju sa bilo kojom drugom zemljom".

Anastasijades i Eroglu su se obavezali da će preduzeti mere za jačanje poverenja i stvaranje pozitivne atmosfere kako bi pregovori bili uspešni. Dve strane su u proteklih nekoliko meseci razmenjivale optužbe i zamerke, a posebno na račun posrednika UN.

Više stranka kiparskih Grka je izrazilo protivljenje obnavljanju pregovora a Anastasijades je istakao 7. februara da je dogovor o mapi puta tek prva etapa u pregovorima. Partija centra Diko je zapretila da će napustiti vladajuću koaliciju koju predvodi Anastasijades ako se u zajedničkoj izjavi ne garantuje suverenitet ujedinjenog Kipra.

Uloga SAD i ekonomskih interesa

Mnogi posmatrači ocenjuju da do obnavljanja pregovora ne bi došlo da se SAD nisu ponovo zainteresovale za pitanje Kipra. Pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland (Victoria) posetila je 4. februara Kipar, a 7. februara potpredsednik SAD DŽo Bajden (Joe Biden) pozvao je Anastasijadesa kako bi mu preneo "bezuslovnu podršku" SAD postizanju dogovora.

Amerikanci su delom zainteresovani za to pitanje i zbog rezervi prirodnog gasa pod morem u istočnom Sredozemlju koje bi mogle da pretvore Kipar u regionalnog "igrača". Za sada još nije poznato kolike su te rezerve, a Turska se protivi tome da gas eksploatiše samo Nikozija, i sprečava istraživanja, navodi se u analizi agencije Frans pres.

SAD i EU žele da stanu na put tenzijama u regionu, dok se Izrael nada da će moći da sarađuje sa Kiprom u izvozu gasa u Evropu. Kipar bi, ako prestanu tenzije a rezerve gasa se pokažu kao velike, mogao da pomogne Evropi da bude manje zavisna od ruskog gasa.

Tenzije oko Kipra otežavaju i unapređenje diplomatskih odnosa Turske i Izraela koje je u toku. Na te odnose bi posebno uticalo ako Izrael počne da direktno sarađuje u oblasti gasa sa Republikom Kipar, odnosno kiparskim Grcima.

Mirovni sporazum bi doneo političke i finansijske koristi Kipru, Izraelu i Turskoj, pogotovo ako se izgradi dovoljno jako poverenje da Izrael i Kipar transportuju gas preko preko turskog gasovoda.

Takođe, zbog nerešenog pitanja Kipra pristupanje Turske EU ide sporo, jer kiparski Grci koji su pristupili EU 2004. blokiraju više ključnih poglavlja u pregovorima o članstvu te zemlje u EU. Mirovni sporazum bi, takođe, "otežao posao" drugim članicama EU koje se protive pritupanju Turske, ocenjuje AFP.

Mirovni sporazum bi mogao da donese koristi Kipru koji je u recesiji, a od proleća 2013. koristi program međunarodne pomoći kako bi izbegao bankrot, do čega je došlo najviše zbog izloženosti kiparskog bankarskog sektora grčkom dugu. Ujedinjen i stabilan Kipar bi moglo da privuče više investicija i doprinese povećanju cena nekretnina i otvaranju radnih mesta.

Međutim, ekonomski argument bi mogao da ima i suprotan efekat. Kiparski Grci, koji su se već žalili na drakonske mere štednje koje su im nametnute, mogli bi da odustanu od sporazuma ako ostete da ih pritiskaju da ga sklope zbog finansijskih problema.

Više neuspelih pokušaja pomirenja

Kipar je podeljen nakon invazije turskih snaga 1974. koja je usledila posle pokušaja državnog udara u cilju pripajanja ostrva Grčkoj. Tada je uspostavljena i bezbednosna zona pod kontrolom mirovnih snaga UN. U sukobima je poginulo, prema podacima kiparskih Grka, 3.000 osoba, 1.400 je nestalo a više desetina hiljada ljudi je izbeglo.

Turske snage koje su okupirale 37% teritorije, i dalje se nalaze na severu Kipra, koji priznaje samo Ankara, dok je Repubilka Kipar, na jugu, međunarodno priznata. Kiparski Turci su 1983. proglasili Tursku republiku Severni Kipar.

Kipar je tako podeljen pristupio EU 1. maja 2004. nakon neuspeha prvog dogovora o ujedinjenju. Taj dogovor su na referendumu u aprilu 2004. podržali kiparski Turci, ali su ga odbacili kiparski Grci.

Dogovor da se uspostavi federacija od dve zajednice i dve zone i koja će biti nesvrstana zemlja, propao je 1977. pošto je u avgustu umro vođa kiparskih Grka, arhiepiskop Makarios.

U novembru 2002. UN su predstavile mirovni plan dvema stranama, a u avgustu 2003. otvoren je i prvi prelaz koji je omogućio građanima da bar na jedan dan odu u drugi deo ostrva. U avgustu 2004. obnovljena je i trgovina između severa i juga.

Razgovori o ujedinjenju su nastavljeni 2008. da bi 2012. bili obustavljeni na inicijativu kiparskih Turaka, pošto je Kipar preuzeo predsedavanje EU. Nastavak pregovora je zatim odlagan i zbog finansijske krize u grčkom delu Kipara.

Anastasijades i Eroglu se sastaju u maju 2013. na poziv UN, a narednih meseci rade na okviru za pregovore koji je potvrđen 11. februara 2014, čime su pregovori obnovljeni.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Odblokirani pregovori o članstvu s Turskom
  
• 

  Vesti

  : Uvedena kontrola kapitala na Kipru
  
• 

  Vesti

  : Spas za Kipar u zadnji čas
  
• 

  Vesti

  : Nikozija - podeljeni grad
  
• 

  Vesti

  : Kipar preuzima predsedavanje EU
  
• 

  Vesti

  : Kiparski problem remeti odnose EU i Turske