Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Severni Kipar: sadašnji predsednik vodi na izborima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odlazeći predsednik nepriznate Turske republike severni Kipar dobio je najveću podršku u prvom krugu izbora sa 28,2% glasova. Dužnost predsednika severnog Kipra je da vodi mirovne pregovore sa Republikom Kipar. Naredna faza pregovora počinje u maju, a odlazeći predsednik Derviš Eroglu ukazuje da ima iskustvo za njihovo uspešno vođenje. Prevazilaženje podele Kipra bilo bi veoma značajno, posebno za stanovnike severnog odnosno turskog dela, koji je pod sankcijama koje otežavaju saobraćaj i međunarodnu saradnju.
Derviša Eroglua smatraju nacionalistom. On je dobio malo više glasova nego Mustafa Akinči (26,9%), nezavisni kandidat čija kampanja se fokusirala na borbu protiv korupcije.
"Dve naredne godine biće od ključnog značaja za kiparski problem (pitanje podele ostrva). Imam neophodno iskustvo da pređem na sledeću fazu pregovora koji će početi u maju", izjavio je Eroglu nakon objavljivanja rezultata. Eroglu je na prethodnim izborima 2010. izabran u prvom krugu.
"Iscrtaćemo bucushnost sa svima bez obzira na njihov jezik religiju, boju, poreklo ili pol. Zajedno ćemo stvoriti bolju budućnost", izjavio je Akinči (67 godina).
Predsednica Skupštine i jedina žena kandidat za predsednika Siber Sibel zauzela je treće mesto od ukupno sedam kandidata sa 22,5% pa neće biti u drugom krugu 26. aprila.
Na četvrtom mestu sa 21,2% je Kudret Ezercaj, koji je bio na začelju u oktobru, ali je u novijim istraživanjima javnog mnjenja ostvario nagli rast.
Preostala tri kandidata - Mustafa Onurer, Mustafa Ulas i Arif Salih Kirdat dobili su tek mrvice na ovim izborima, koji su privukli mnogo manje birača nego perthodni.
Predsednik izborne komisije izneo je podatak da je glasalo 62% od upisanih 176.000 birača.
Svaki put se razočaramo
Teritorija severnog Kipra zauzima oko trećinu ovog mediteranskog ostrva. Turska ju je okupirala 1974. godine nakon nacionalističkog državnog udara čiji cilj je bio pripajanje Kipra Grčkoj.
Republika severni Kipar formirana je 1983. godine, ali je međunarodna zajednica nije priznala, izuzev Turske, koja sa 30% dotira budžet ove nepriznate zemlje i velikim delom finansira infrastrukturu.
Turska je usled toga nezaobilazni akter u politici turskog Kipra. Odnosi sa Ankarom tako su bili jedna od značajnih tema u kampanji.
"Naredni predsednik može da promeni naš odnos sa Turskom", nada se Hulija Tozake, 57-godišnja stanovnica turskog Kipra.
"Svaki put se nadamo, ali uvek se na kraju razočaramo. Razlog za razočaranje su su stav Turske, kao i stav kiparskih Grka", navela je ona.
Optimizam
Na izlasku sa jednog od 693 glasačkih mesta Husein Ors iz severne Nikozije objasnio je za AFP da je "glasao za nekoga ko može da reši problem" podele Kipra, što nijedan lider i nijedna rezolucija UN nije uspela da uradi od pre 40 godina.
"To je naš glavni problem" tvrdi ovaj 53-godišnji službenik.
Turska advokatica od 35 godina koja već 15 godina živi na južnom delu Kipra takođe je došla u optimističnom raspoloženju.
"U nadi da će ostrvo biti celovito, Kipar jedinstven. Nadam se da će budući predsednik to ostvariti", kazala je ona.
Glavni zadatak budućeg predednika koji se bira na mandat od pet godina biće da vodi mirovne pregovore, koji su za sada suspendovani.
Pregovori bi trebalo brzo ponovo da počnu, kako je nedavno najavio specijalni izaslanik UN Espen Bart Eide.
Republika Kipar, članica EU, napustila je u oktobru pregovarački sto u znak protesta protiv poteza kojima je Turska, kako tvrde vlasti u Nikoziji, ometala energetska istraživanja na moru slanjem takozvanog seizmičkog broda za pomorska istraživanja nafte u jednoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra.
Plan ujedinjenja koje su predložene pod okriljem Ujedinjenih nacija su 2004. prihvatili na turskom delu Kipra, ali je velikom većinom glasova odbačen na grčkom delu ostrva.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
