Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbori na izolovanom severnom Kipru
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na severnom Kipru, republici koju je u svetu priznala jedino Turska, 18. aprila se održavaju izbori za predsednika čiji je glavni zadatak da vodi mirovne pregovore sa južnim Kiprom. Stanovnici ove male teritorije, koja pokriva jednu trećinu ostrva, nisu preterani optimisti u pogledu uspeha ovih pregovora, budući da je reč o problemu koji za četiri decenije nije uspeo da reši nijedan lider i nijedna rezolucija Ujedinjenih nacija. Od rešavanja ove političke zagonetke stanovnici severnog Kipra očekuju mogućnost uspostavljanja odnosa sa svetom, što bi omogućilo razvoj ekonomije i veću slobodu kretanja.
"Imam obavezu da glasam", kazao je 29-godišnji Ahmed Šahen, koji bi voleo da vidi kraje izolaciji severnog Kipra.
"Ovde nema budućnosti jer je zatvoreno", kazao je on.
Sličan san o promeni ima i vlasnica prodavnice na staroj pijaci u severnoj Nikoziji Erham Tajfor.
Background Tenzije između kiparskih Turaka i Grka postojale su već od 50-ih godina 20. veka, a situacija s enije poboljšala nakon sticanja nezavisnosti od britanskog kolonizatora 1960. godine. Naprotiv, nakon nacionalističkog državnog udara sa ciljem pripajanja Kipra Grčkoj, turske trupe su se 1974. iskrcale na severu ostrva i anektirale ga.
Tada je više hiljada Grka sa severa pobeglo južno od "zelene linije" koja deli ovo ostrvo, dok je 60.000 kiparskih Turaka otišlo u obrnutom smeru i pobeglo na severni deo. U sukobu na leto 1974. godine poginulo je više stotina osoba, a oko 2.000 se i dalje vodi kao nestalo.
Turska republika severni Kipar zvanično je osnovana devet godina nakon podele, 1983. godine. Ovu republiku priznala je samo Turska, a višedeceijski mirovni pregovori pod okriljem UN nisu dali rezultat pa 300.000 stanovnika severnog Kipra i dalje živi na teritoriji sa veoma problematičnim statusom.
Stav međunarodne zajednice je da je reč o okupiranoj teritoriji, pa su UN i EU nametnule sankcije, pre svega za aviosaobraćaj.
Za 40 godina pregovora došlo je do izvesnih pomaka, pre svega po poitanju otvaranja zelene linije, ali ozbiljna razmimoiliaženja blokiraju pregovore. Početkom 2000-ih godina plan tadašnjeg generalnog sekretara Kofija Anana pobudio je nade da će se situacija rešiti. Na referendumu su ga prihvatili građani turskog Kipra, ali ne i grčkog.
Sadašnji specijalni savetnik Un za Kipar Espen Bart Eide nedavno je najavio da će biti obnovljeni mirovni pregovori nakon što ih je grčki Kipar suspendovao u oktobru 2013. zbog prisustva turskog broda u vodama bogatim naftom.
Budući da je Kipar Evropskoj uniji 2004. pristupio celina, s tim da je primena standarda na severnom delu odložena do rešavanja sitacije, i građani turskog Kipra imaju status evropskih građana i u teoriji mogu da glasaju na evropskim izborima.
Nevladine organizacije uglavnom su zadovoljne stanjem ljudskih prava na Severnom Kipru. Zakon kojim se kažnjava homiseksualnost, koji je dugo kritikovan, povučen je 2014. godine.
Stanovništvo je uglavnom muslimansko, a institucije i društvo svetovno. Severni Kipar godišnje poseti 1 milion turista, pre svega radi plaža i kazina.
"Želimo da se slobodno krećemo i trgujemo bez embarga", kazala je ova 62-godišnja žena koja prodaje korpe, marame i svakojake sitnice.
Severni Kipar je sa svojih 300.000 stanovnika potpuno izolovan od 1974. godine kada ga je okupirala Turska u znak odgovora na nacionalistički državni udar čiji cilj je bio da se Kipar pripoji Grčkoj.
Skupo poslovanje pod sankcijama
Zavedene su ozbiljne restrikcije na trgovinu i druge veze, poput vazdušnog saobraćaja sa aerodroma Erkan ili pomorskog iz luke Famagust.
Predsednik privredne komore turskog Kipra tako objašnjava da dolazak kontejnera iz Kine u luku Limasol na južnom Kipru košta 2.200 dolara, a u Famagust 3.600, jer pre dolaska u nepriznati severni Kipar mora prethodno da prođe kroz tursku luku.
Zbog toga su trgovinski odnosi gotovo zamrli, kao i cela privreda.
Sa susednom EU Kipar nema razvijene odnose, može da trguje kao treća zemlja, što podrazumeva broja ograničenja i takse, a situacija nije drugačija ni sa drugim susedom, Libanom. Izvoz severnog Kipra sada je mali - 130 miliona dolara godišnje a uvoz 1,4 milijarde, navodi Toros.
To je moguće samo zahvaljujući subvencijama koje pruža Turska, koja finansira 30% budžeta i veliki deo infrastrukture. Turska pored toga podstiče i svoje poslovne ljude da ulažu na ovo područje.
"Ekonomija turskog Kipra ima ogromni strukturni problem" jer nema pristupa međuanrodnom tržištu, kaže progesor Istočnog mediteranskg univerziteta u Famagustu, na severnom Kipru. Dodao je a zato u potpunosti zavisi od Turske, od koje dolazi glavni deo novca.
Bez turkse pomoći ne bi bio mogcu ni preveliki javni sektor severnog Kipr. Prema rečima Torosa oko 80% budžeta troši se na troškove za državne službenike.
Nezaposlenost je malo ispod 10%.
Oko hiljadu vojnika UN nadzire takozvanu zelenu liniju koja deli ostrvo na dva dela, dok je na severnom Kipru stacionirano više desetina hiljada turskih vojnika.
Sa aerodroma Ercan u severnoj Nikoziji može da se leti samo u Tursku, i to je pravi simbol nivoa izolacije ovog dela Kipra i njegove vezanosti za Tursku.
Trbušni ples pred Turskom
Zbog svega toga je pored "kiparskog problema", što je eufemizam za pokušaj ujedinjenja sa južnim takozvanim grčkim Kiprom, koji je članica EU, glavno pitanje kampanje odnosi sa Turskom.
"Voleo bih da budući predsednik ne dobija naredbe ni od Turske ni od bilo koje druge zemlje. Ne želimo nikakvo mešanje", kazala je vlasnica prodavnice Erham Tajfor.
Sadašnjeg predsednika Derviša Eroglua protivnici optužuju da je isuviše blizak Turskoj. Međutim, dosta njih sumnja u mogućnsot da se ta zavisnost smanji i ako neki drugi kandidat dobije na izborima. To bi mogli biti bivši gradonačelnik Nikozije Mustafa Akinči ili predsednica Skupštne Sibel Siber.
"Kandidati su kao trbušne plesačice koji ne bi trebalo da se zameraju Turskoj, ali bi trebalo da pokažu da to mogu ukoliko žele", objasnio je analitičar Mete Hataj.
Advokatica i specijalista za ljudska prava Ermina Čolak kazala je da su ljudi izbugili interesovanje za mirovne pregovore jer su svi dosadašnji napori bili uzaludni, pa su ljudi "rođeni, živeli, imali decu i umuirali čekajući da lideri reše situaciju".
Prvi put su se u kampanji pojavile i druge teme,poput životne sredine, obrazovanja i zdravstva, iako predsednik izuzev mirovnih pregovora gotovo da nema nadležnosti.
Ujedinjenje - velika korist
Prema izveštaju međunarodnog Instututa za istraživanje mira Oslo (PRIO), ujedinjenje Kirpa osetno bi povećalo resurse tog ostrva, i to na oba dela.
"Ukoliko bi se pronašlo rešenje od 1. januara 2016. godine, BDP severnog Kipra bi se povećao sa 2,6 milijardi evra u 2012. na 11,2 milijarde 20135. godine, dok bi bez ujedinjenja bio 4,67 milijardi.
Ovo se prema rčima Mustafe Besima sa Istočnomediteranskog univerziteta pokazalo i u prošlostii.
"2002. i 2003. godine, kada su svi bili sigurni da će se biti rešenja" odnosno da će biti primenjen Ananov plan, koji su kasnije na referendumu odbacili stanovnici grčkog Kipra, "naša privreda je za trig odine porasla za 15,7%", kazao je on.
"Došlo je do tog snažnog rasta jer su svi bili optimisti", dodao je.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
