Lideri EU će 23. aprila na vanrednom sastanku u Briselu razmotriti mere za suzbijanje ilegalnih migracija preko Sredozemnog mora. Oni će razmotriti paket od 10 mera koje predviđaju razbijanje mreža organizovanog kriminala i zaplenu i potapanje brodova koji se koriste za ilegalno prebacivanje ljudi. Mnogi stručnjaci, međutim, upozoravaju da je predložene mere teško primeniti, pre svega zbog stanja u Libiji koja je polazna tačka za ilegalno prebacivanje migranata u Italiju i na Maltu. Takođe, članice EU nisu složne kada je reč o podeli tereta oko prihvata migranata.

Plan koji je predložila Evropska komisija sastoji se od mera koje su već predložene 2013. nakon tragedije kod italijanskog ostrva Lampeduzea kada je stradalo 400 migranata. Te mere nikada nisu primenjene. "One ne sadrže nikakve novine jer su problemi i dalje isti: kako delovati pre, tokom i posle prelazaka (mora)", rekao je neimenovani evropski izvor za AFP.

Cilj je, pre svega, da se spreči isplovljavanje brodova iz Libije koja je postala glavna polazna tačka za ilegalno prebacivanje migranata u Italiju i Maltu.

Najveći problem za ostvarivanje tog cilja je raspad libijske države, kao posledice haotične NATO intervencije u toj zemlji i prodora islamskih ekstremista, kao i nemogućnost da se evropske snage legalno dogovore s nekom libijskom vlašću o operacijama patroliranja i uništavanja krijumčarskih baza.

Sve dok se u Libiji ne izgrade ponovo insititucije, "manevarski prostor za to vrlo mali", rekli su diplomatski izvori.

Lideri EU treba da se izjasne o vojno-policijskoj operaciji čiji bi cilj bila "identifikacija, zaplena i uništavanje brodova pre nego što ih krijumčari ljudi ne upotrebe". Organizovanje te operacije, koju bi odobrile UN, zatražile su Španija i Italija.

Evropski izvori su rekli da "niko ne govori o slanju kopnenih snaga" i da pitanje mandata operacije koji bi odredile Ujedinjene nacije zavisi od "razmera misije". "To nije rat, već ciljana akcija", kažu ti izvori.

Diplomatski izvori navode da bi brodovi kojim se migranti prebacuju do Evrope mogli biti oduzimani i zatim uništavani tokom akcije spasavanja migranata u moru. Međutim, jedino italijanska i malteška mornarica to mogu da rade u svojim teritorijalnim vodam. Evropski brodovi angažovani u operacijama nadzora "Triton" u Italiji i "Posejdon" u Grčkoj nemaju mandat za to.

Diplomate upućne u to pitanju kažu da bi za novu operaciju bilo potrebno vreme. "Treba pripremiti operativne planove, zatim mobilisati vojna sredstva", navode oni.

Kao dobar primer za takvu akciju navodi se operacija EU "Atalanta" protiv pirata u vodama Somalije koja je pokrenuta uz odobrenje somalijske vlade i uz rezoluciju UN. Međutim, ta operacija je pokrenuta 2008. dok su akcije protiv piratskih brodova u lukama počele tek tri do četiri godine kasnije.

Veća sredstva za operaciju nadzora

Lideri EU treba da 23. aprila odluče i da li će izdvojiti više sredstava agenciji za nadzor spoljne granice EU Fronteks (Frontex) i da li će proširiti područje njenog delovanja u Sredozemnom moru.

Evropski brodovi koji učetvuju u operaciji "Triton" mogu sada da patroliraju na područuju od 30 nautičkih milja, dok je u ranijoj italijanskoj operaciji "Mare nosturm", to bilo moguće u zoni do 90 milja, praktično u blizini libijske obale. Organizacije za humanitarnu pomoć traže da se poveća zona delovanja.

Budžet operacije "Triton" trebalo bi da bude udvostručne sa tri na šest miliona evra mesečno, rekao je za AFP izvor upućen u to pitanje.

Italija i Grčka treba, takođe, da zatraže i dodatnu pomoć u ljudstvu i opremi, uključujuhi avione i brodove. Fronteks, koji nema sopstvene kapacitet, mora da ih pozajmi od zemalja članica.

Osetljivo pitanje prihvata migranata

Treća grupa mera odnosi se na postupanje sa migranatima. Evropska komisija je predložila da se ponovo pokrenu programi nastanjivanja izbeglica u drugoj zemlji. Ta mogućnost se odnosi samo na osobe koje imaju status izbeglice, a članica EU odlučuju na dobrovoljnoj bazi o tome da li će ih prihvatiti. Predlaže se da članice prihvate najmanje "5.000 osoba koje imaju status izbeglice".

Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) tražio je prošle godine od EU da primi 130.000 sirijskih izbeglica a Unija ih je prihvatila 36.000.

Komisija je predložila i da članice privremeno prihvate deo migranata koji su se iskrcali u Italiji, Grčkoj i Malti, kako bi pomogle da se njihovi slučajevi obrade. Samo u Italiju je od početka godine došlo više od 20.000 migranata.

Izvori u Evropskoj komisiji navode da to ne znači da se dovodi u pitanje sadašnja Dabiln II regulativa kojom je predviđeno da izbeglice mogu da traže azil u članici EU u koju su prvo stigli kako bi se sprečilo da ih sele iz zemlje u zemlju. Ti propisi takođe treba da spreče da tražioci azila zloupotrebljavaju sistem birajući zemlje sa najvelikodušnijim uslovima, ili podnošenjem većeg broja zahteva.

"Članice EU odvijaju mogućnost bili kakve njihove izmene", rekli su izvori u Komisiji.

Italija je predložila da se zahtevi za azil obrađuju u izbegličkim kampovima u afričkim zemljama blizu Libije, u Tunisu, Nigeru i Sudanu, s tim da im Evropa i UN za to odobre finansijku pomoć, a Tunis bi dobio i velika pojačanja u opremi, brodovima i obuci ljudi za obalsku stražu.Tada bi sve zemlje EU morale da preuzmu obavezu o davanju imigrantima statusa izbeglice ili azila.

Podele unutar EU

Mnogi evropski analitičari, primećuju da u samoj Evropskoj uniji postoji vidljiva podela kad je reč o solidarnosti i podršci sredozemnim članicama koje su na udaru ilegalne imigracije. Tako španski i italijanski mediji navode da su severne članice EU, Nemačka, Holandija i nordijske zemlje, dosta uzdržane kada se traže veća sredstva za spasavanje imigranata koji pretrpe brodolome, kao i za smeštaj onih koji se dočepaju evropskih obala.

Učestale tragedije s potapanjem plovila i davljenjem velikog broja imigranata, kao i činjenica da oni koji se spasu žele da idu upravo na sever Evrope, uzdrmala je svest i savest i sad se smatra da je sazrela situacija da vođi EU usvoje opipljivije mere da se to predupredi i spreči.

Prošle godine je u EU zatražilo azil 627.000 imigranata, ali je dobro poznato da veliki broj ilegalaca ulazi drugim putevima u Uniju i ne traži azil, već dolazi i radi "na crno".

Trećina "azilanata" je tražila da ide u Nemačku, a potom u Holandiju, Austriju i Švedsku.

Brže vraćanje migranata

Evropljani takođe žele da ubrzaju vraćanje ilegalnih migranata u zemlje porekla, ali to otežava nedovoljna saradnja sa zemljama porekla, pre svega u zapadnoj Africi.

Sve u svemu, "primena plana je komplikovana od A do Š", ocenio je jedna diplomata. "To pitanje je izuzetno politizovano jer ponovo pokreće pitanje politike migracija EU, dok stranke ekstremne desnice samo čekaju priliku", rekao je taj izvor.

Od početka godine oko 1.750 migranata koji su pokušlai morem da dođu do EU, vodi se kao nestalo. To je 30 puta više nego u istom periodu prošle godine, podaci su Međunarodne organizacije za migracije.

Izvor: AFP, Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU na udaru kritika zbog migranata
  
• 

  Vesti

  : Španija dobila kontroverzne zakone
  
• 

  Vesti

  : Prednosti interneta koriste i migranti i krijumčari ljudi
  
• 

  Vesti

  : EU pokreće operaciju spasavanja migranata na moru
  
• 

  Vesti

  : Čeličnom ogradom protiv imigranata
  
• 

  Vesti

  : Članice EU žele da pomognu Italiji, ne i da dele imigrante