Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nema više skrivanja novca u Švajcarskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija i Švajcarska 27. maja su potpisale sporazum o automatskoj razmeni podataka o finansijskim računima građana od 2018. godine. Evropska komisija ocenila je da je reč o "istorijskom sporazumu" kojim će se sprečiti izbegavanje poreza skrivanjem neprijavljenog prihoda u Švajcarskoj. U Ženevi najavljuju veliko spremanje u finansijskom sektoru, a posla će kako navode zvaničnici biti mnogo jer se ovim praktično ukida bankarska tajna po kojoj je švajcarski bankarski sektor bio poznat.Veliki posao za Švajcarsku biće i da ponudi dobro rešenje za one "zaboravne" klijente koji su držali neprijavljeni novac u švajcarskim bankama do sada, kako on ne bi bio povučen do početka primene sporazuma.
"Današnjim sporazumom otvara se novo doba poreske transparentnosti i saradnje između EU i Švajcarske. To je još jedan udarac onima koji izbegavaju porez, i još jedan korak ka fer oporezivanju u Evropi", rekao je evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja i carinu Pjer Moskovisi.
Automatska razmena informacija, predviđena sporazumom, smatra se najefikasnijim oruđem protiv utaja poreza jer poreskim vlastima daje ključne informacije o prihodima stanovništva u inostranstvu kako bi mogle da procene i prikupe poreze.
Sporazum su potpisali komesar Moskovisi, letonski ministar finansija Janis Reirs u ime letonskog predsedništva EU, i švajcarski državni sekretar za međunarodna fiannsijska pitanja Žak de Vatvil.
De Vatvil je ocenio da je sporazum "veoma značajan za Švajcarsku jer se jednim korakom rešava situacija sa 28 zemalja". Dodao je i da će sporazum doprineti da se prevaziđu problemi u odnosima sa EU.
Očekuje se da će ovakvi sporazumi biti potpisani do kraja godine i sa Andorom, Lihtenštajnom; monakom i San Marinom, sa kojima su pregovori u toku.
Prethodno su neke članice EU, poput Nemačke, pojedinačno zaključivale sporazume sa Švajcarskom kako bi se stalo na put utaji poreza polaganjem novca u Švajcarskoj, koja je imala povoljne poreske uslove i negovala banakarsku tajnu.
Veliko spremanje
Švajcarska započinje veliko spremanje u finansijama kako bi do 2017. godine uvela u red poresku situaciju strane imovine položene u njenim bankama, rekao je državni sekretar de Vatvil.
Kao primer aktivnosti naveo je da je nadzorno telo za švajcarske banke FINMA naložio bankama u Ženevi da dostave liste računa stranih klijenata, pre svega francuskih, to je korak kakav do sada nije zabeležen.
Sa Francuskom i Italijom već je situacija promenjena rekao je on.
Najavio je da će se od početka 2017. godine prikupljati sve bankarske informacije evropskih klijenata švajcarskih banaka, dok će ih Švajcarska od 2018. dostavljati odgovarajućim poreskim službama.
Time će se praktično staviti tačka na bankarsku tajnu za strance u švajcarskim bankama.
Radi se i na promeni zakonskog okvira, kako bi on bio prilagođen u narednih godinu i po dana.
Rešenje za "zaboravne"
U isto vreme, traži se rešenje da se sa nekim zemljama "reši pitanje prošlosti". Ovde se govori o "nerafiniranim evropskim" klijntima koji su "zaboravili" da prijave svoju skrivenu imovinu u Švajcarskoj. Ova zemlja želi da nastavi da upravlja tim novcem i nakon 2017, a to je u interesu i zemalja o čijim stanovnicima je reč jer će moći da oporezuju novac.
"Treba izbeći da novac od drugde pre 2017", rekao je švajcarski državni sekretar.
U februaru je potpisan sporazum sa Italijom o legalizaciji tog novca i uspostavljen je sistem kojim bi se to učinilo pre primene sporazuma sa EU, kako bi se sprečio odliv kapitala.
De Vatvil je rekao da se sa Francuskom vodi dijalog. Naveo je da je direktiva Kaznev o ovom pitanju koja je doneta u Francuskoj složena i teška", da su vlasti, bankari i advokati razgovarali sa predstavnicima Francuske i predložili poobljšanja.
"Francuska je to uzela u obzir i stvari su se popravile", rekao je on.
Program legalizacije u toku je sa SAD, a nedavno su počeli pregovori i sa Grčkom.
"Ako Grci ne budu mogli da se legalizuju pod razumnim uslovima, novac će ispariti do 2017", rekao je de Vatvil.
Prema pdoacima Švajcarske narodne banke u toj zemlji ima oko 6,6 miljardi švajcarskih franaka (6,3 miliajrde evra) koje su položili Grci. Ovi podaci nisu kompletni jer nisu uzete u obzir druge vrednosti, poput akcija. Pored toga, grčki zakon omogućava da se fondovi brodovlasnika u inostranstvu ne oporezuju.
"Moguće je da su grčki fondovi u Grčkoj legalno neprijavljeni ukoliko pripadaju brodovlasnicima", dodao je de Vatvil.
Izvor: AFP i S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
