Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Finansijska kriza Portugalije u centru pažnje u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Najviši zvaničnici Portugalije tvrde da su navodi o spoljnoj pomoći toj zemlji netačne i da ona može da se finansira na tržištu. Prema diplomatskim izvorima iz Brisela, na vlasti u Lisabonu se vrši pritisak da zatraže pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Portugalija u sredu (12. januara) prodaje državne obveznice, što je u utorak (11. januara) učinila Grčka.
"Sve priče o Međunarodnom monetarnom fondu i spoljnoj pomoći su samo špekulacije koje ne pomažu, koje škode interesima zemlje i pogoršavaju tržišne uslove" , kazao je premijer Portugalije Žoze Sokrateš (Jose Socrates) novinarima. On je saopštio da se procenjuje da će budžetski deificit za 2010. biti ispod predviđanja od 7,3% bruto domaćeg proizvoda. Prema pisanju lista "Diario ekonomiko" (Economico), javni deficit će biti između 6,9 i 7,1%, dok je prognozirano 7,3%, prihod u budžet povećan je za 200 miliona evra u odnosu na predviđanja, a rashodi su opali za 400 miliona evra. List nije naveo izvor.
"Vlada Potrugalije i Portugalija neće zatržiti finansijsku pomoć jer nam nije neophodna. Portugalija je uradila svoj zadatak", istakao je Sokrateš. On je naveo da Portugalija može da se finansira na tržištu. Prema nekim diplomatskim izvorima u Briselu, na vladu u Lisabonu se vrši pritisak da prihvati plan pomoći.
Sokrateš je kazao da je uveren da će uprkos rastu kamatnih stopa prva emisija dužničkih hartija Portugalije, predviđena za sredu (12. januara), dobro proći. Portugalija se nekoliko meseci suočava sa pritiscima na tržištu obveznica, a kamatne stope za dugoročne državne pozajmice premašile su 7%, potpirivši strepnje o nemogućnosti te zemlje da se finansira na tržištu. Biće emitovane dve linije obveznica – trogodišnje i devetogodišnje, a ukupan iznos planiranog zaduženja iznosi između 750 miliona i 1,25 milijardi evra.
Funkcioner iz evro zone kazao je u nedelju (9. januara) da Nemačka, Francuska i druge zemlje zone evra pritiskaju Portugaliju da zatraži pomoć EU i MMF-a, što su prošle godine već učinile Grčka i Irska. To bi trebalo da spreči da se nestabilnost proširi i na Španiju, četvrtu po veličini privredu u zoni evra.
Taj izvor je naveo da bi Portugaliji trebalo između 50 i 100 milijardi evra, slično kao Irskoj, preneo je EurActiv.com.
Pomoć Portugaliji obećali su i Kina i Japan. Kina je već pre nekoliko sedmica saopštila da je spremna da pomogne evropskim privredama koje su izložene opasnosti da zapadnu u dužničku krizu i da će direktno kupovati državne obveznice Grčke, Portugalije i Španije.
Ministar finansija Japana Jošihiko Noda kazao je da je "prikladno da Japan kupi izvestan udeo" obveznica koje će izdati Evropski mehanizam stabilnosti. On je dodao da će ta kupovina ojačati "kredibilitet" evropskih obveznica. On je rekao da smatra da će Japan moći da kupi "oko 20%" iznosa koje će EU tada prikupiti. Ekonomski dnevnik "Nikei" objavio je da će vlada kupiti oko 100 milijardi jena (930 miliona evra) obveznica, od oko pet milijardi koliko bi evropski mehnizam mogao da ponudi tržištu.
Obustaviti predizbornu kampanju zbog krize
Background Grčka i Irska su u 2010. dobile međunarodnu pomoć da bi prevazišle finansijsku krizu, a smatra se da su Španija i Portugalija "slabe karike" evro zone, kojima se isto može dogoditi.
Kamatne stope za zaduživanje Španije i Portugalije su tokom prethodnih meseci porasle zbog visokog deficita i slabih izgleda za privredni rast. Kamatna stopa za Španiju je oko 5,5%, a za Portugaliju iznad 7%. Te zemlje će ove sedmice prodavati dugoročne i srednjeročne obveznice na tržištu, a Grčka je to učinila u utorak (11. januara).
Kina zahvaljujući velikom izvozu ima najveće devizne rezerve na svetu, ispred Japana. U interesu je te dve azijske sile da se stabilizuje situacija u Evropi, koja je njihov značajni trgovinski partner.
Lideri Evropske unije dogovorili su u decembru da izmene Ugovor iz Lisabona da bi uspostavili Evropski mehanizam za stabilnost, odnosno fond za pomoć zemljama zone evra koje zapadnu u ozbiljnu finansijsku krizu. Taj mehanizam trebalo bi da omogući veću budžetsku kontrolu i smanji opasnost da ekonomski jake zemlje plaćaju ceh manjka finansijske discipline nekih zemalja članica.
Glavni protivkandidat aktuelnog predsednika Portugalije na predsedničkim izborima zakazanim za 23. januar predložio je svom rivalu da obustavi predsedničku kampanju da bi se posvetio rešavanju dužničke krize.
"Ukoliko predsednik želi da kontaktira druge šefove evropskih država ili teritorija da bi im objasnio da je Portugaliji pričinjena nepravda, da smo izloženi špekulativnom pritisku koji ne odgovara ekonomskoj situaciji zemlje, i ukoliko to podrazumeva obustavljanje predizborne kampanje, on će imati moju podršku", kazao je socijalista Manuel Alegre, koga podržavaju Socijalistička partija i Levičarski blok ekstermne levice.
Alegre je kazao da bi u tom slučaju i on obustavio kampanju.
On je često kritikovao aktuelnog predsednika, koga podržava cela desnica, Kavaka Silvu (Cavaco) zbog "pasivnosti" u rešavanju ekonomske krize. Lideri levice su optužili desnicu, koja je u opoziciji, da priželjkuje intervenciju Međunarodnog monetarnog fonda da bi izazvali pad socijalističke manjinske vlade. U Portugaliji je i dalje prisutan strah od intervencije Međunarodnog monetarnog fonda zbog iskustva iz 1977. i 1983. godine, kada je portugalska privreda bila znatno drugačija nego sada, a MMF nametnuo stroge mere.
Predsednik Kavako Silva (71), ekonomista, gostujući u ponedeljak (10. januara) uveče na televiziji odbio je da "špekuliše" o eventualnoj spoljnoj pomoći.
Mala revolucija u budžetskoj politici EU
U Evropskoj uniji u sredu (12. januara) će započeti mala revolucija u usvajanju budžeta zemalja članica koja podrazumeva razmatranje budžetskih planova zemalja članica na nivou Unije pre usvajanja. Cilj je da se opasnosti za izbijanje finansijskih kriza otkriju na vreme i preduprede.
Evropska komisija će usvojiti procenu ekonomske situacije EU, u kojoj će centralno mesto zauzimati smanjenje deficita, strukturne reforme i mere za podsticanje rasta, a sadržaće i preporuke zemljama.
U martu će biti formulusane opšte smernice. Zemlje članice će u aprilu predstaviti opšte srednjeročne budžetske smernice. O njima će se Komisija i zemlje članice izjašnjavati u junu i julu, pre nego što vlade završe rad na budžetima.
Cilj je da se unapred uoče rizici i da se spreči da pojedine zemlje zapadnu u krizu i ugroze i svoje susede, što se nedavno desiio sa Grčkom i Irskom, a strahuje se da bi sledeće na redu mogle biti Portugalija ili Španija.
O toj reformi postignut je načelan sporazum na proleće 2010, a potvrđen je u septembru. Neke zemlje, poput Velike Britanije, u početku su se protivile usklađivanju planova budžetske politike pre usvajanja u parlamentima.
Dogovor podrazumeva kontrolu zaduženja. Države će moći da budu sankcionisane za javni dug iznad 60% bruto domaćeg proizvoda, čak i ukoliko im deficit ostane ispod 3%, ili ukoliko vode ekonomsku politiku koja se smatra opasnom.
Grčka je u utorak prodala 1,95 milijardi evra šestomesečih obveznica sa kamatnom stopom od 4,9%, saopštilo je u utorak (11. januara) telo za vođenje javnog duga Grčke. Kamatna stopa bila je 4,9%, viša nego u prethodnoj emisji, ali je Grčka ispunila svoj cilj da stopa bude ispod 5%. Grčka je po stopi od 5% dobila novac EU u maju.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
