Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbori u Turskoj test za Erdoganovu stranku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.06.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Partija pravde i razvoja (AKP) koja je, predvođena Tajipom Redžepom Erdoganom, na vlasti već 13 godina u Turskoj, favorit je i na predstojećim parlamentarnim izborima u toj zemlji. Međutim, njena popularnost je opala uglavnom zbog usporavanja privrednog rasta, i mogla bi da izgubi apsolutnu većinu u parlamentu. U tom slučaju, Erdogan neće moći da lako izdejstvuje uvođenje predsedničkog sistema u Turskoj za šta se zalaže od izbora za predsednika prošle godine. Pored ustavne reforme i ekonomije, kao tema u predizbornoj kampanji u Turskoj se nakratko nametnulo i pitanje predsedničkog toaleta, o čemu su polemisali Erdogan i lider opozicije.
AKP, konzervativna stranka sa uporištem u islamu koja je od 2002. pobeđivala na svim izborima, uverena je da će pobediti i na izborima 7. juna. Međutim, njena popularnost je ozbiljno uzdrmana zbog usporavanja privrede i kritika koje stižu iz Turske i inostranstva na račun autoritarnog ponašanja vlasti.
Istraživanja javnog mnjenja uglavnom pokazuju da će AKP podržati između 40 i 42% birača, što predstavlja pad u odnosu na 50% koliko je glaslao za tu stranku na izborima 2011.
Erdogan koji je u avgustu prošle godine izabran za predsednika Turske, uključio se aktivno u kampanju svoje partije za parlamentarne izbore, iako je to suprotno duhu i slovu Ustava zemlje.
On je bio premijer 11 godina, a nakon izbora za predsednika prepustiio je premijersko mesto i vođstvo u stranci bivšem šefu diplomatije Ahmetu Davutogluu. Erdogan, međutim, i dalje vuče konce a sa približavanjem izbora 7. juna odlučio je da preuzme kontrolu nad predizbornim aktivnostima svoje stranke, iako po Ustavu kao šef države treba da bude neutralan.
"Erdogan je preuzeo kontrolu jer je procenio da njegov naslednik na čelu stranke i vlade nije dovoljno dobar da mu garantuje broj mesta u parlamentu koji mu je potreban da reformiše Ustav po svojoj volji", rekao je Soli Ezel, profesor političkih nauka na Univerzitetu "Kadir Has" u Istanbulu.
Već nedeljama Erdogan drži najmanje po dva govora dnevno, koji se prenose u celosti na informativnim TV kanalima. Zvanično ti govori su strogo u okviru predsedničkih aktivnosti a sa skupova na kojima govori uklanjaju se obeležja AKP.
Borba za uvođenje predsedničkog sistema
Erdogan se od izbora za predsednika bori za uvođenje predsedničkog sistema tako da će predstojeći parlamentanri izbori biti neka vrsta referenduma na kome će se građani izjasniti o tim njegovim ambicijama.
Predsedni Turske u svojim govorima obećava reforme, kritikuje rivale i iznad svega poziva birače da glasaju za one koji brane predsednički sistem. Sadašnji sistem predstavlja "prepreku za promene" a zbog njega je Turska "auto koji posustaje jer je njegov rezervoar prazan", rekao je Erdogan u jednom od svojih govora i dodao da treba "izabrati 400 poslanika stranke koja se bori za predsednički sistem".
Da bi mu to pošlo za rukom Erdoganu je potrebna ubedljiva pobeda na izborima. Ako AKP dobije dve trećine poslaničkih mesta, odnosno 367 od 550, moći će da sam izglasa reforme kojim se povećavaju ovlašćenja šefa države. Ako osvoji oko 330 poslaničkih mesta, mogao bi da organizuje referendum o tome, a ako osvo manje, moraće da odustane od svojih planova.
U trci za glasove biće ključan rezultat koji krudska Demokratska narodna partija (HDP) bude ostvarila. Na izborima u Turskoj cenzus za ulazak u parlament iznosi 10%. "Ako HDP pređe taj prag, vladajuća stranka neće moći da dobije 330 mesta i promeni Ustav. Ako ga ne pređe, njeni glasovi će otići drugima i AKP će imati veliku većinu", kaže profesor Soli Ezel.
Kurdska manjina koja čini 20% stanovništva u Turskoj, do sada je uglavnom glasala za AKP, a sada bi mogla da svoje glasove da HDP-u, navode analitičari.
Opozicija pre svega napada "sultana" Erdogana i njegov plan reformi koji je nazvala "ustavnom diktaturom". Kao i HDP, dve velike opozicione partije, Republikanska narodna partija (CHP) i Partija nacionalnog delovanja (MHP) kritikuju vlasti i zbog usporavanja privrednog rasta.
Višegodišnji trend rasta u Turskoj se izgleda preokrenuo. Stopa nezaposlenosti je najviša u proteklih pet godina, inflacija raste, valuta je oslabljenja u odnosu na dolar i evro a rast je pao ispod 3%, što je mnogo manje nego u vreme "turskog čuda" kada je bio 8%.
"Tokom 10 godina Turska je imala veliki rast koji je bio dobro raspoređen", rekao je ekonomista Sejfetin Đursel sa unvierziteta Bahčesehir u Istanbulu. "Sada smo ušli u ciklus slabog rasta koji ne doprinosi smanjenju nejedankosti", rekao je on i ocenio da će AKP očigledno izgbuti glasove birača.
Erdogan suočen sa tim problemima igra na kartu nacionalnog ponosa i vere. Kada su njegovi rivali obećali da će povećati minimalnu zaradu, on se hvalio rezultatima svog bloka u stilu "oni govore, mi radimo" i sa Kuranom u ruci hvalio veličinu nekadašnjeg Otomanskog carstva.
Za sada, međutim, izgleda da ofanziva šefa države koji postaje sve oštriji prema protivnicima i medijima, nisu potpuno uverile njegove pristalice i dala zeljene rezultate. Zbog toga su zabrinuti i u AKP-u gde se neki plaše da će izgubiti apsolutnu većinu u parlamentu. "Turska bi mogla da se probudi 8. juna sa koalicionom vladom", napisao je Abdulkadir Selvi, uvodničar provladinog dnevnika Jeni Safak.
Polemika o toaletu
U žizu kampanje dospelo je pitanje predsedničkog toaleta, pošto je lider opozicionog socijaldemokratskog CHP-a Kemal Kiličdaroglu kritikovao izgradnju ogromne luksuzne palate za predsednika. Kiličdaroglu je 30. maja u Izmiru kritikovao "gospodu iz Ankare" koji "grade palate, kupuju mercedese... i pozlaćene daske za toalete".
Erdogan je u odgovoru na to pozvao vođu opozicije da poseti palatu koju gradi u Ankari, i uveri se da u njoj nema WC-šolja s pozlaćenim daskama.
Predsednik je rekao televiziji TRT da će odmah podneti ostavku ako Kiličdaroglu nađe makar i jednu pozlaćenu dasku u novom predsedničkom kompleksu čija izgradnja košta 620 miliona dolara. Lidera opozicije je pozvao da ukoliko ništa ne nade, on podnese ostavku.
Kilicadoglu je odbio da ode u palatu, za koju opozicione partije i pojedine nevladine organizacije tvrde da je, uprkos sudskim odlukama, izgrađena na zaštićenom zemljištu.
Ogroman kompleks predsedničke palate od 300,000 kvadratnih metara, izgrađen je na zemljistu koje je nekada pripadalo osnivaču moderne Turske, Mustafi Kemalu Ataturku.
Izvor: AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
