Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Erdogan obećava pomirenje i jedinstvo
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turski premijer Redžep Tajip Erdogan koji je na vlasti od 2003. godine izabran je 10. avgusta za predsednika Turske, pobedivši lako ali ne i ubedljivo svoje rivale. Erdogan, koga kritikuju zbog autoritarnih i verski motivisanih postupaka, obećao je da će njegov petogodišnji mandat proteći u znaku pomirenja i jedinstva i negirao da želi da stvara autoritaran sistem. Evropska unija je, čestitajući Erdoganu na pobedi, saopštila da od njega očekuje da igra ulogu pomiritelja u turskom društvu kao i da nastavi da rešava pitanja položaja kurdske manjine i Kipra.
Erdogan je, kao što su pokazivala istraživanja javnog mnjenja uoči izbora, pobedio rivale već u prvom krugu izbora osvojivši 52% glasova.
Na prvim direktnim izborima za predsednika u Turskoj zajednički kandidat opozicije Ekmeledin Ihsanoglu (70), ugledni istoričar koji je svojevremeno predvodio Organizaciju islamske saradnje, dobio je 38% glasova, dok je kandidat kurdske manjine Selahatin Demirtas osvojio 10% glasova.
Iako ova pobeda nije bila ubedljiva kako su to predviđale ankete, ona predstavlja uspeh za Erdogana koji se time pridružio klubu najpopularnijih turskih vođa, poput osnivača moderne Turske Mustafe Kemala Ataturka.
Novoizabrani šef države je, nakon kampanje u kojoj je napadao rivale, uputio pomirljivu poruku najavljujući "novu eru", daleko od "svađa iz prošlosti" koje su obeležile proteklih 11 godina njegove vladavine.
"Biću predsednik svih 77 miliona Turaka a ne samo onih koji su glasali za mene", rekao je on pred više hiljada pristalica okupljenih ispred sedišta njegove stranke u Ankari.
"Molim sve one koji su me nazivali diktatorom i autokratom da razmotre svoj stav", poručio je on onima koji ga optužuju da želi da ograniči slobode i pojača uticaj vere u zemlji.
On je, međutim, potvrdio da namerava da kao predsednik i dalje drži konce, pošto želi da poveća predsednička ovlašćenja makar to podrazumevalo i izmenu ustava.
"Izabrani predsednik i izabrana vlada rade zajedno, ruku po ruku", rekao je on pošto je glasao na biračkom mestu u Istanbulu.
Erdogan je lako odneo pobedu nad svoja dva rivala s obzirom na kampanju u kojoj je plenio harizmom, kao i na finanijsku moć njegove Partije pravde i razvoje (AKP) i kontrolu nad medijima.
Ihsanoglu i Demtris su priznali poraz ali su kritikovali izborni proces kao nepravednu i neravnopravnu borbu.
I pored umerenog tona u prvom obraćanju novoizabranog predsednika, opozicija je kritikovala Erdogana zbog namere da poveća predsednička ovlašćenja. "Mi se već suočavamo sa vlašću koja vrši pritisak i nije više pod kontrolom Ustava već pokušava da nametne sopstveni, proizvoljni režim", rekao je portparol opozicione Republikanske narodne partije (CHP) Halič Koč.
U očima konzervativnog i religioznog stanovništva koje je u većini, Erdogan je taj koji je omogućio privredni rast u protekloj deceniji i političku stabilnost, a pobedom na izborima za Erdogana se okončala teška politička godina.
U junu 2013. milioni Turaka su protestovali na ulicama turskih gradova zbog autoritarnih poteza vlasti i verski motivisanih koraka. Upotreba sile protiv demontranata ozbiljno je podrila ugled vlasti.
Usledio je zatim krajem prošle godine skandal zbog korupcije koji je uzdrmao vlasti. Erdogan je branći se optužio za zaveru svog bivšeg političkog saveznika Fetulaha Gulena, a zatim je krenuo u "čišćenje" u policiji i da pojačava pritisak na društvene mreže i pravosuđe.
Erdogan, uvek pun samopouzdanja i uveren u u svoju popularnost, nije uzmakao. Ovaj turski političar koga protivnici i pristalice zovu sultanom opredelio se za omiljenu strategiu, igrajući na kartu "čoveka iz naroda" koji je žrtva zavere elite.
Od uličnog prodavca do šefa države
Erdogan koji neguje imidž odlučnog političara kome su bliske brige običnog Turčina, stasao je u siromašnoj istanbulskoj četvrti. Rođen je 26. februara 1954. Dok se školovao u verskim ustanovama, radio je i kao ulični prodavac, snevajući o fudbalskoj karijeri.
Erdogan je ušao u politiku pridruživši se islamističkom pokretu, a izabran je za gradonačelnika Istanbula 1994. godine da bi 2002. je trijumfovao pošto je AKP pobedila na parlamentanrim izborima. Nakon pobede na izborima ubrzo je imenovan za premijera.
Erdoganov model "konzervativne" demokratije, koja podrazumeva liberalni kapitalizam i umereni islam, naišla je na uspeh uz brz privredni rast i nameru da se pridruži EU.
Pošto je ponovo izabran 2007. a zatim i 2011 sa gotovo 50% glasova, turski premijer je počeo da otvoreno govori o želji da ostane na vlasti do 2023. godine, kada se obeležava 100. godišnjica osnivanja moderne Turske.
Očekivanja EU
Evropska unija je pozvala 11. avgusta Erdogana da odigra "ulogu pomiritelja u turskom društvu", kao i da nastavi da radi na rešavanju pitanja položaja kurdske manjine i rešenju za Kipar, članicu EU čiji je severni deo okupirala Turska.
"Čestitamo vam na izbornoj pobedi... i nadamo se da ćete odigrati ulogu pomiritelja... kako biste okupili sve zajednice, sva uverenja, sve senzibilitete, sva mišljenja i sve načine života u turskom društvu", navodi se u poruci koju su predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo uputili Erdoganu.
Oni su podsetili da je Turska "važan partner EU: zemlja kandidat za članstvo, sused, trgovinski partner i diplomatski saveznik".
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
