Premijer Rumunije Viktor Ponta 9. juna je dobio bitku sa pravosuđem uz podršku Parlamenta, koji je odbio zahtev tužilaštva za borbu protiv korupcije za ukidanje imuniteta Ponti. Predsednik države Klaus Johanis je ovakvu odluku Parlamenta, u kojem većinu čine Pontine socijaldemokrate, ocenio kao neodgovornu. Pontine muke sa pravosuđem ovim, međutim, nisu završene, budući da će i dalje moći da mu se sudi za utaju poreza i pranje novca iz perioda kada je radio kao advokat.

Poslanici su zahtev antikorupcijskog tužilaštva odbacili sa 231 glasa, dok je 120 glasalo za taj predlog.

Ovim se ne okončava kriza kroz koju prolazi Rumunija, jedna od najsiromašnijih članica EU, poznata po problemima s korupcijom.

Šef države iz redova konzervativaca Klaus Johanis ocenio je da je odluka Parlamenta „neodgovorna“ i štetna za imidž cele države.

„Parlamentarna većina je odbila da prihvati signal koji su dali građani – stop korupciji, politika vođena s integritetom i odgovornošću“, rekao je Johanis.

Johanis je prvi predsednik potekao iz nemačke manjinske zajednice u  Rumunije. On je u novembru potpuno neočekivano pobedio na izborima Pontu, čiji stav prema pravosuđu je uvek bio ambivalentan. Kampanju je zasnovao na borbi protiv korupcije.

Hiljade Rumuna tada je protestovalo, u strahu za nezavisnost pravosuđa u slučaju Pontine pobede.

„I dalje smatram da je (Pontina) ostavka način da se prevaziđe sadašnja situacija“, rekao je Johanis. Ponta takvu mogućnost isključuje.

Ponta uoči glasanja u Parlamentu  nije dao otvoren savet pripadnicima svoje stenke kako da glasaju, ali je pozvao poslanike da jasno stave do znanja da političku odluku, u ovom slučaju nominaciju premijera, ne može tužilac zabraniti.

Ponta tvrdi da je žrtva državnog udara koji je osmislila opozicija uz saučesništvo antikorupcijskog tužilaštva. Ovo moćno telo pokrenulo je prethodnih meseci široku akciju borbe protiv korupcije, koja je obuhvatila političke zvaničnike svih  partija.

Pontini politički prijatelji neprekidno govore o uticaju pravosuđa na nadležnosti Parlamenta.

Ponta: Ostajem zarad stabilnosti

„Želim da izađem pred tužioca i predstavim mu moje viđenje (...) i uveren sam da će se afera razjasniti“, rekao je Ponta ranije u razgovoru sa stranim medijima. Tada je odluku tužilaštva da pokrene istragu okarakterisao kao „grešku“.

Pontu, koji ima 42 godine, gone za prevaru, saučesništvo, utaju poreza i pranje novca u doba kada je bio advokat između 2007. i 2011. godine.

Pošto je parlament odbio ukidanje imuniteta, antikorupcijsko telo neće moći da goni Pontu za sukob interesa u doba kada je on već bio premijer. Ta odluka ima i politički značaj jer predsednik ne može da suspenduje premijera ukoliko se ne tereti za krivična dela u doba kada je bio na vlasti.

Ponta je odbijanje da podnese ostavku obrazložio željom da očuva političku stabilnost u zemlji.

„Veštački izazvana politička kriza predstavljala bi neočekivani i nenadani poklon a Rusiju“ rekao je Ponta u razgovoru sa stranim novinarima. Rekao je da se sve događa u komplikovanom regionalnom okruženju, u kontekstu „krize u Ukrajini, Moldaviji, pa i Grčkoj“.

Ambasada SAD 9. juna je prvi put od izbijanja krize reagovala. „Svaki navod o tome da su predstavnici vlade kršili zakon mora bii predmet sveobuhvatne istrage bez mešanja“, navela je ambasada, uz napomenu ada se zakon mora „jednako primeniti za sve“.

Reakcija SAD i EU je omogućila da se spreči 2012. smena nekadašnjeg konzervativnog predsednika Trajana Baseskua i glasanje o amandmanima koji bi smanjili manevarski prostor za pravosuđe u vreme kada je Ponta već bio na vlasti.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rumunski ministar podneo ostavku zbog sumnji na korupciju
  
• 

  Vesti

  : Bugarska sporija od Rumunije u reformi pravosuđa
  
• 

  Vesti

  : Rumunija nerado oduzima imovinu kriminalaca
  
• 

  Vesti

  : Česte žalbe u javnim nabavkama u Rumuniji