Evropska poslanica iz ekološke stranke Eva Žoli optužila je velike kompanije u Grčkoj da se služe finansijskim prevarama jer koriste poreske privilegije u toj zemlji koja je zadužena do grla i očajnički traži budžetske prilive. Ona tvrdi da mnoge kompanije ne plaćaju ni evro poreza zahvaljujući finansijskim konstrukcijama preko zemalja sa povoljnim režimima, poput Holandije i Luksemburga. Situacija sa rešavanjem grčkog duga sve je zategnutija, budući da je delegacija Međunarodnog monetarnog fonda napustila Brisel, a u evro grupi ukazuju da bez te finansijske institucije dogovor nije moguć. Grčki ministri međutim tvrde da će dogovora biti, jer ni poveriocima ni Grčkoj ne odgovara bankrot Atine.

"Mnoge evropske kompanije koje rade u Grčkoj ne plaćaju porez zahvaljujući konstrukcijama preko Holandije ili Luksemburga", kritikovala je poslanica stranke zelenih EELV na konferenciji za novinare u grčkom parlamentu.

"Oni koji su omogućili takve finansijske konstrukcije u Luksemburgu i Holandiji ne mogu da drže lekcije (grčkom premijeru) Aleksisu Ciprasu" rekla je Žoli, aludirajuči na predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera koji je i bivši premijer Luksemburga i šefa zone evra i ministra finansija Holandije Jeruna Dejselbluma.

Luksemburg je sa multinacionalnim kompanijama uspostavio na stotine sporazuma  o takozvanom poreskom regulisanju, koji preduzećima omogućavaju da unapred zatraže kakav će im biti poreski tretman u određenoj zemlji. To omogućava smanjenje poreza do maksimuma.

Holandija ak nudi veoma povoljne poreske uslove kompanijama čije sedište je u toj zemlji, bez obzira na to gde kompanija realno posluje.

Eva Žoli je pobrojala listu grčkih kompanija, pre svega u sektoru telefonije i bankarstva, i multinacionalnih filijala, koje koriste jedan od ta dva sistema.

"Možemo li zamisliti koliko milijardi izmiče svake godine grčkoj državi kroz te finansijske konstrukcije? Šokirana sam da se od jedne vlade traži da smanji penzije, da preduzme mere koje pogoršavaju život građana, a da se ne izvrši pritisak na multinacionalne kompanije", rekla je ona.

Evropska komisija trenutno vodi istragu o praksi obavezujućih aranžmana kompanija sa poreskim vlastima, kojima kompanije koriste do krajnjih granica sve mogućnosti za smanjenje poreskih obaveza.

Žoli je u Atini boravila na poziv predsednice grčkog parlamenta u okviru istrage o "istini o javnom dugu" Grčke, koji iznosi 176% BDP-a.

Hod po tankoj žici

U međuvremenu, situacija sa sporazumom Grčke i poverilaca postala je dosta zategnuta.

Iz grčke vlade 12. juna su poručili da se nadaju sporazumu, kao i da bankrot ne odgovara ni poveriocima ni Atini.

Državni ministar za koordinaciju državnih akivnosti Alekos Flamburaris, blizak premijeru Ciprasu, rekao je na javnoj stanici ERT da se nada sporazumu na sastanku evrogrupe u Briselu 18. juna.

Poruka grčkog ministra odbrane Panos Kamenosa je da će sporazuma biti "tada ili nikada" i da je Grčka dala dovoljno ustupaka.

Međutim, EU i MMF su jasno stavili do znanaj da se od Grčke očekuje dodatni napor, a tim pregovarača MMF-a je i napustio Brisel i vratio se u Vašington.

Šef evrogrupe je poručio i da je bez MMF-a sporazum "nezamisliv".

Grčka treba da vrati 1,6 milijardi evra MMF-u 30. juna. Tim pre joj je neophodna tranša pomoći od 7,2 milijarde evra, o kojoj se vode pregovori s poveriocima.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Grčka ima još mogućnosti
  
• 

  Vesti

  : Još mesec dana šanse za Grčku
  
• 

  Vesti

  : Siriza odbacila poziv na prekid otplate duga MMF-u
  
• 

  Vesti

  : Prodaja luke Pirej - grčki ustupak kreditorima