Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prodaja luke Pirej - grčki ustupak kreditorima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka je međunarodnim kreditorima ponudila ustupak u vidu prodaje luke Pirej, najveće u zemlji. Međutim, vlada Aleksisa Ciprasa investitorima nudi 51% Pireja a ne 67%, koliko je bilo predviđeno ranije. Jedan od tri kandidata za kupovinu kontrolnog udela u grčkoj luci je kineska kompanija koja već ima višegodišnju koncesiju na dva kontejnerska terminala u Pireju. Grčka mora što pre da se dogovori sa kreditorima o sveobuhvatnim reformama koje su preduslov da ta zemlja dobije sredstva bez kojih bi mogla da se suoči sa bankrotom i izlaskom iz zone evra.
Privatizaciona agencija Grčke pozvala je tri kompanije da dostave ponude za većinski udeo u luci Pirej, rekao je 14. maja za Rojters visoki funkcioner te agencije. Kompanije zainteresovane za 51% luke Pirej pozvane su da do septembra dostave obavezujuće ponude.
Time je odblokirana prodaja državne imovine u sklopu ekonomskih reformi koje od Atine traže Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.
U 2014. su kineska firma Kosko (Cosco) i još četiri kompanije pokazale interesovanje za kupovinu 67% luke Pirej. Međutim, procedura je stopirana kada je u Grčkoj na vlast došla stranka radikalne levice Siriza.
Danas su za većinski udeo u luci Pirej zainteresovane tri kompanije - Kosko grupa, holandski APM Terminali i filipinska kompanija Usluge kontejnerskih terminala.
"Biće to 51% uz mogućnost da se dostigne 67% (udela u vlasništvu) za pet godina ukoliko se investira 300 miliona evra", rekao je Rojtersu grčki zvaničnik dodajuću da Grčka "želi da proglasi pobednika do kraja septembra ili početkom oktobra".
Grčki ministar odbrane rekao je 15. maja na jednom skupu u Atini da Grčka uspešno razgovora sa kineskom kompanijom Kosko o unapređenju saradnje u luci Pirej.
Kosko sada upravlja sa dva kontejnerska pristaništa u Pireju.
"Vrlo uspešno pregovaramo o skorom proširenju saradnje uz uključivanje železnice", rekao je grčki ministar odbrane Panos Kamenos na ekonomskoj konferenciji u Atini, preneli su mediji.
Kina je inače izrazila nezadovoljstvo kada je Cipras ranije objavio da je prodaja luke stopirana jer Peking, od kako je 2008. godine Kosko grupa dobila koncesiju na 35 godina na upravljanje sa dva kontejnerska terminala u Pireju, na luku kod Atine gleda kao na stratešku imovinu u regionu.
O značaju Pireja za Kinu najbolje govore reči kineskog premijera Li Kećijanga koji je u junu 2014. istakao da je Pirej "kineska kapija ka Evropi".
Pirej je jedna od najvećih luka na Mediteranu kroz koju godišnje prođe 25 miliona tona tereta. Takođe je jedna od vodećih luka u putničkom saobraćaju iz koje svake godine do grčkih ostrva plove trajekti sa milionima turista.
I holandski APM Terminali ranije je pokazao interesovanje za dve najveće grčke luke - Pirej i Solun.
Ciprasova vlada oštro se protivila planovima svojih prethodnika da zemlja kojoj su sredstva preko potrebna dođe do novca prodajom državne imovine. Međutim, vlada je pod velikim pritiskom međunarodnih kreditora da sprovede prodaju državne imovine.
Krajem aprila grčka vlada je sprovela prvu privatizaciju od kako je na vlasti dajući dvadesetogodišnju dozvolu za klađenje u konjskim trkama češko-grčkoj kompaniji Opap za 40,5 miliona evra.
Portparol grčke vlade Gabrijel Sakelaridis kazao je 14. maja da je pitanje privatizacije deo paketa mera o kojem se razgovaralo sa EU i MMF u cilju isplate tranše zajma u visini 7,2 milijarde evra.
Pitanje luke Pirej, prema rečima Sakelaridisa, došlo je kao ustupak grčke vlade u pregovorima sa kreditorima.
Inače, novi ekonomski pokazatelji ne idu u prilog grčkoj vladi. Grčka ekonomija, koja je 2014. izašla iz šestogodišnje recesije, ponovo je zabeležila pad u prvom kvartalu 2015.
"Očigledno je da je Siriza izabrana sa mandatom da zauzme čvrst stav prema trojki kreditora ali je sama sebe saterala u ćošak i sada mora da izađe iz tog ćoška", rekao je za CNBC vodeći ekonomista za Evropu u UBS Rajnhard Klus (Reinhard Cluse).
"To znači da grčka vlada mora da čini ustupke i to će biti veoma delikatno iz perspektive domaće politike jer bi mogla da izgubi kredibilitet u sopstvenom biračkom telu", istakao je ekonomista UBS.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
