Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka ima još mogućnosti
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.06.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčki premijer Aleksis Cipras rekao je 4. juna da je prethodno veče vodio konstruktivne razgovore u Briselu sa kreditorima i da obe strane insistiraju na pregovorima kako bi ta zemlja dobila novac iz spasilačkog paketa zajmova i tako izbegla finansijsku katastrofu. Strahuje se da bi nepostizanje sporazuma moglo da znači bankrot Grčke i napuštanje zone evra, što bi bio presedan koji bi evropsku, ali i globalnu ekonomiju gurnuo u nemirne vode. Analitičari kažu da još sve nije gotovo i da Grčka može da skupi rate i plati ih na kraju meseca, što bi značilo još tri nedelje za pregovore o sporazumu sa kreditorima.
Već četiri meseca Grčka razgovara o reformama sa kreditorima i najnoviji sastanak bio je jedan u nizu diplomatskih pokušaja da se pregovori uspešno okončaju.
Nakon razgovora u Briselu, Cipras je kazao: "Verujem da je u svakom slučaju sporazum na vidiku, ali treba da jednim realnim stavom završimo razgovore".
Pred sastanak sa predsednikom Evropske komisije Cipras je razgovarao telefonom sa predsednikom Francuske Olandom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Takođe se sa Ciprasom i Junkerom sreo šef Evrogrupe Jeron Dijselblom (Jeroen Dijšelbloem) koji je bio nešto manji optimista oko postizanja sporazuma napominjući da "još mnogo posla treba da se završi".
Po povratku premijera u Atinu, visoki funkcioneri Ciprasove vladajuće Sirize saopštili su da ne mogu da prihvate sporazum koji su kreditori prethodnog dana predložili na sastanku Ciprasa i predsednika Komisije Žan-Kloda Junkera.
Grčku ovog meseca čeka otplata duga kreditorima i ne zna se koliki deo tog duga zemlja može da pokrije.
Iako su kreditori - ostale članice zone evra, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka (ECB), skeptični kada je reč o postizanju sporazuma, grčki premijer nastoji da uveri evropske lidere u spremnost Grčke da sprovede reforme kako bi dobio poslednju tranšu zajma od 7,2 milijarde evra.
Sporazum sa kreditorima omogućio bi Grčkoj da otplati najveći deo duga koji dospeva ovog leta - 1,6 milijardi evra MMF u junu i još 6,6 milijardi ECB u julu i avgustu, kao i, pre svega, dug koji dospeva 5. juna.
U petak neće biti smak sveta
Amalitičari agencije AP pišu da će Atina možda moći da pokrije 300 miliona evra koji dospevaju za naplatu u petak. Moguće je, kako navode, da je ta zemlja ostavila "sa strane" gotovinu koju je pre nekoliko sedmica prikupila kada je posegla za rezervama državnih ustanova, poput bolnica, ambasada i škola.
Čak i u slučaju da Grčka u petak ne plati MMF ratu, to neće automatski značiti bankrot već samo kašnjenje u otplati. Prema pravilima MMF, smatra se da je neka zemlja u bankrotu tek ako dug ostane neplaćen mesec dana.
Ipak, ako rata ne bude plaćena, biće to znak da je odbrojavanje do bankrota počelo i to će uzdrmati tržišta.
Takođe bi to moglo da uplaši Grke i podstakne ih da još više nego poslednjih meseci povlače novac iz banaka. A to bi značilo destabilizaciju finansijskog sistema.
Grčka ipak ima drugu mogućnost
Analitičari kažu da Grčka može da dug koji dospeva sutra priključi sumi koju treba da otplati 30. juna. To bi Atini dalo još tri nedelje da postigne sporazum sa kreditorima. Inače, opcija "gomilanja" duga dozvoljena je pravilima MMF ali se retko koristi - poslednji put je koristila Zambija osamdesetih godina prošlog veka.
Ako do sporazuma dođe, a zavisno od njegove prirode, dokument će možda morati da odobre parlamenti članica zone evra. Cipras će pak morati da ubedi svoje iz Sirize i manjinskog koalicinog partnera da podrže sporazum.
Grčki premijer već se suočio sa protivljenjem tvrde struje koja smatra da bi nepostizanje sporazuma i čak izlazak iz zone evra bili bolji od odustajanja od izbornih obećanja o odbacivanju mera štednje. Na tim obećanjima Cipras je u januaru izabran.
Neki u Grčkoj, uključujući članove manjinske vladajuće partije, predlažu prevremene izbore ili referendum ukoliko sporazum uključi ustupke kreditorima.
Ima li kraja mukama Grčke?
Međutim, sporazum neće označiti i kraj mukama Grčke. I ako dobije preostale 7,2 milijarde evra iz zajma na vreme, Grčku ove godine čeka još mnogo rata za otplatu.
Pored toga, javni dug Grčke je oko 177% bruto domaćeg proizvoda (BDP) i čini se neverovatnim da će Atina ikada biti u stanju da ga vrati u celosti.
Ciprasova vlada se nakon izbora zalagala za neku vrstu oprosta duga i to pitanje moglo bi da se vrati na dnevni red kada se reše akutni problemi sa likvidnošću.
Vlada Grčke tvrdi da zemlja neće novi spasilački paket zajmova ali kaže da žele da pregovaraju o novom "paktu za rast" sa Evropom.
Naime, retki su oni koji veruju da Grčka može da opstane bez neke vrste dalje pomoći a Atina želi da taj novi "pakt" bude deo sporazuma o kome se mesecima pregovara.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
