Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Važne odluke EU o migracijama i Rusiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.06.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šefovi diplomatija EU 22. juna su doneli važne odluke o nekim od gorućih pitanja u Evropi, migracijama i odnosima sa Rusijom. Produžene su ekonomske sankcije protiv Rusije do kraja januara 2016. godine. Kako je preneo jedan od portparola Saveta ministara, na početku mesečnog sastanka ministarskog saveta za spoljne poslove doneta je i odluka o pokretanju pomorske misije za borbu protiv ilegalnog prevoza migranata na Mediteranu, koja će se u prvo vreme svesti na pojačano motrenje nad mrežom švercera.
Sankcije protiv Rusije isticale su krajem jula. Međutim, kako je rekao britanski ministar Filip Hamond, produžene su „dok Rusija ne ispuni obaveze iz sporazuma u Minsku“.
Sporazum o primirju potpisan u februaru u Minsku predviđa postepene mere do kraja godine da bi se okončao sukob proruskih separatista i zvaničnog Kijeva. U sukobima je za malo više od godinu dana poginulo više od 6.400 osoba.
Primirje se u opštim crtama poštuje, ali i dalje dolazi do sporadičnih borbi koje odnose živote, a početkom juna zabeležen je i novi porast nasilja.
EU je uvela sankcije Rusiji 29. jula 2014. godine zbog uloge Moskve u sukobu u Ukrajini. Odluka je doneta na vanrednoj sednici u Briselu nakon obaranja aviona kompanije Malezija erlajns sa 298 putnika iznad zone borbi. Avion je verovatno oboren raketom zemlja vazduh. Sankcije su pooštrene u septembru 2014. godine.
Sankcije pogađaju sektor banaka, odbrane i nafte i sprečavaju Rusiju da se finansira na evropskom tržištu. One su produbile probleme ruske privrede, ali nisu promenile stavove ruskog lidera Vladimira Putina.
Ovakve odluke odnose se jednoglasno.
Zapad i Ukrajina optužuju Rusiju da podržava separatističke borce na istoku Ukrajine snabdevajući ih oružjem, ali i da šalje trupe i vojne savetnike.
Međutim sekratar Saveta ruske bezbednosti Nikolaj Patrušev rekao je za dnevnik Komersant od 22. juna da Rusija ne podstiče borce da odlaze na istok Ukrajine i da ih ni na koji način ne podstiče, ali da nema sredstva da spreči njihov odlazak.
Pojačani nadzor nad migracijama
Kako je naveo portparol Saveta, doneta je i odluka o pokretanju pomorske misije za borbu protiv šverca migranata na Mediteranu. U prvoj fazi uspostaviće se pojačani nadzor nad mrežom švercera, a prvo raspoređivanje brodova očekuje se u roku od nedelju dana.
Operacija je nazvan EU Navfor Med, a sedište je u Rimu.
Krajnji cilj operacije je uništavanje plovila koje koriste šverceri, pre svega glavnih brodova koje koriste šverceri da na pučinu odvezu čamčiće s migrantima.
Međutim, operacija će na početku biti veoma ograničena jer je za nju neophodna dozvola Saveta bezbednosti za upotrebu sile u libijskim teritorijalnim vodama.
„Slušaćemo, posmatrati, analizirati“ aktivnosti švercera zahvaljujući potrebi vojnih brodova, aviona za pomorske patrole, dronova i podmornica, objasnio je za AFP nedavno jedan evropski izvor.
Ova operacije osmišljena je pre u aprilu nakon pogibije 900 ljudi u brodolomu ribarskog broda nadomak Libije, podsetila je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini dolazeći na ssastanal.
Istakla je da je potreban odgovor na evropskom nivou, ali i da je ova vojna akcija samo jedna od mera EU za rešavanje krize sa migrantima na Mediteranu.
„Impresionirana sam što smo ovo uspostavili tako jednoglasno i brzo“, rekla je Mogerini.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
