Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Istočno partnerstvo EU na dva koloseka
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Samit Istočnog partnerstva u Rigi 21. i 22. maja biće pozornica za promociju različitih interesa i stremljenja EU i njenih partnera, ali i potvrda da se i ovaj program odvija u dve brzine. Dok je ukrajinski ministar spoljnih poslova uoči skupa rekao da njegova zemlja očekuje potvrdu da može očekivati status kandidata, nemačka kancelarka jasno je stavila do znanja da Istočno partnerstvo nije zamišljeno kao etapa ka članstvu u EU. Osuda aneksije Krima neće moći da se nađe u zaključcima skupa, zbog protivljenja Belorusije i Jermenije, već će biti predmet posebnog dokumenta. Azerbejdžan neće imati predstavnika na skupu jer je izgubio interesovanje za ovaj program. Za novog-starog premijera Velike Britanije skup je prilika da promoviše svoje viđenje potrebnih reformi u EU, koje su potrebne i da bi ubedio sunarodnike da se na planiranom referendumu izjasne za ostanak u Uniji.
Istočno partnerstvo "nije instrument politike proširenja EU", izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel uoči otvaranja samita 28 zemalja EU i 6 zemalja bivšeg Sovjetskog saveza.
"Ne treba da pobudimo lažna očekivanja koja posle nećemo moći da ispunimo. Treba to jasno da kažemo našim istočnim partnerima, i to uostalom i činim", dodala je ona, preciziravši da je reč o partnerstvima po meri pojedinačnih zemalja.
Ovo je i poruka upućena Rusiji, da Istočno partnerstvo, kako je navela, nije upereno ni protiv koga, a posebno protiv Rusije i da "nije reč o izboru između EU s jedne strane ili želje Rusije za bližim partnerstvom".
Istočno partnerstvo pokrenuto je 2009, nakon oružanog sukoba Rusije i Gruzije oko teritorije Južna Osetija. Kako navodi Gardijan, cilj je bio da se "stave na probu ambicije Rusije u pogledu onoga na šta Moskva gleda kao na ’blisko susedstvo’, dok su u isto vreme nuđene veoma neodređene sugestije o budućemm članstvu u EU".
Kako piše ovaj ugledni britanski list, koncept istočnog partnerstva postao je problematičan nakon ruske intervencije na Krimu, ali i usled dodatnog smanjenja volje EU za daljim proširenjem.
Dve zemlje – Jermenija i Belorusija – ušle su u Evroazijsku ekonomsku uniju, osmišljenu kao rival EU. Sa druge strane, Azerbejdžan je u priličnoj meri izgubio volju da učestvuje u ovom programu, shvativši između ostalog da je EU u svakom slučaju zainteresovana za njegove zalihe energenata, a njen predsednik Ilham Alijev ne dolazi u Rigu, izgleda zbog kritika EU zbog stanja ljudskih prava u toj zemlji.
Dva koloseka, nijedan ne vodi u EU
Prema diplomatskim izvorima Gardijana, u EU se spremaju da se "pobrinu za očekivanja" tri zemlje koje streme jačem približavanju EU – Gruzije, Ukrajine i Moldavije. Ove zemlje, koje već imaju sporazume o pridruživanju sa EU, biće ohrabene da reformišu pravne sisteme, što je dugoročan posao.
One, kako ukazuju i zvaničnici EU i analitičari, trenutno nemaju nikakve šanse da dobiju perspektivu članstva, mada je ministar spoljnih poslova Ukrajine baš to zatražio – jasnu potvrdu da će moći da računa na status kandidata, ali i na viznu liberalizaciju već naredne godine.
Elžbieta Kaca sa Poljskog instituta za međunarodne odnose PISM rekla je da šefica evropske diplomatije Federika Mogerini traži najpre "konstruktivan pristup odnosima sa Moskvom" i da je veliko pitanje kako pomiriti Partnerstvo i odnose sa Rusijom.
I sami organizatori Samita – EU i letonska doploamtija, kažu da se na samitu u Rigi ne očekuju značajne odluke.
Moldavski građani 2014. su dobili mogućnost da bez viza putuju u EU, ali čak ni ta poželjna "šargarepa" izgleda neće moći da bude ponuđena drugim dvema zemljama iz ovog proevropskog paketa Istočnog partnerstva.
Jermenija, koja je okrenula leđa sporazumu o pridruživanju sa EU i pristupila Evroazijskoj ekonomskoj uniji sa Moskvom, Kazahstanom i Belorusijom, mogla bi da objavi da će pregovore nastaviti.
Razlika između zemalja ispoljiće se i u sadržaju završne izjave sa samita.
Zemlje koje ne teže EU i vezanije su za Rusiju, Belorusija i Jermenija, odbijaju da osude aneksiju Krima u zajedničkoj izjavi. To prema izvorima bliskim evropskoj delegaciji ne predstavlja problem. Pitanje Krima će se razmatrati u zasebnom dokumentu, a u samoj deklaraciji će biti upotrebljena formulacija prihvatljivija za ove dve zemlje, poput potvrde poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake zemlje.
Sličan problem pojavio se na samitu Istočnog partnerstva u u Varšavi 2011. godine, kada je osuda represije nad opozicijom prilikom predsedničkih izbora u Belorusiji iskazana u zasebnom tekstu.
Prema pisanju briselskog EurAktiva, zvanično će se potvrditi razlika između dve grupe zemalja Istočnog partnerstva.
"Ima mnogo posla sa ovim zemljama i verujem da bi trebalo uzeti u obzir individualni karakter", kazao je izvor blizak francuskom predsedniku. Prema njegovim rečima, odnosi sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom će biti ojačani, dok će Azerbejdžan, Jermenija i Belorusija biti u grupi sa labavijim pridruživanjem.
Promocija plana za reformu EU
Dejvid Kameron, koji je nedavno iznenađujuće velikom podrškom birača dobio priliku da vodi Veliku Britaniju u još jednom mandatu, iskoristiće ovaj prvi boravak inostranstvu da promoviše reforme u okviru EU koje su mu potrebne da bi građane ubedio da treba da ostanu u EU.
Reč je o prvom krugu konsultacija pre sastanka Evropskog saveta krajem juna u Briselu.
Kameron je nakon što je reizabran ponovio obećanje da će do kraja 2017. godine organizovati referendum o ostanku Velike Britanije u EU, a trebalo bi 27. maja tokom tradicionalnog kraljičinog govora u Parlamentu da i zvvaničlno protvrdi taj plan.
Pre rederenduma on želi da pregovara o izmeni uslova pod kojima je Velika Britanija u EU, i ukoliko u tome uspe navodi da će voditi kampanju za ostanak u Uniji. Reč je pre svega o tome da se neke nadležnosti vrate zemlji i da se pooštre uslovi pristupa tržištu rada za imigrante iz EU, per svega iz istočnih zemalja članica.
Međutim, iako u EU ima i uticajnih zemalja koje podržavaju reforme, poput Nemačke, oni upozoravaju da se one ne mogu očekivati u kratkim rokovima. Dodatni problem predstavlja i oštro protivljenje istočnih članica EU, poput Varšave, Bratislave i Budimpešte, za koje je slobodno kretanje radnika unutar EU osnovno pravo od kojeg neće odustati.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je u pogledu toga bio malo fleksibilniji, rekavši da su moguće manje izmene, ali uz podsežanje da se o oslobodnom kretnaju ljudi, dobara, kapitala i usluga ne može pregovarati.
Kameron je pod pritiskom da se referendum održi i pre kraja 2017. To traže i evroskeptici u njegovoj stranci, i opozicioni laburisti, ali i poslovni krugovi jer pretnja od izlaska iz Unije stvara nesigurnost, koja ne ide na ruku ulaganjima.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
