Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Putin amnestirao ofšor kapital
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.06.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o amnestiji za one koji su ilegalno iznosili sredstva iz zemlje u nadi da će tako zaustaviti odliv kapitala koji je doprineo ekonomskoj krizi. Zakon predviđa da se od krivičnog gonjenja izuzmu Rusi koji ove godine prijave imovinu, poput nekretnina, akcija, računa u stranim bankama, koju su ranije sakrili od vlasti. Amnestija međutim neće pokriti "pranje novca" i korupciju. Ekonomija Rusije je u krizi zbog zapadnih sankcija i pada globalnih cena energenata.
Kako je rekao ruski premijer Dimitrij Medvedev, cilj zakona o "amnestiji kapitala" jeste da se "napravi legalna osnova za povratak imovine sakrivene u senci u našu ekonomiju".
"Ta imovina neće nužno morati da bude vraćena, već treba da bude registrovana u zemljama koje nisu poreski rajevi", istakao je Medvedev, preneo je EurActiv.com.
"Amnestiju kapitala" predsednik Putin najavio je u decembru 2014, u vreme kada je vrednost rublje tonula zbog pada svetskih cena nafte i krize u Ukrajini.
Ekonomska kriza samo je pojačala dugogodišnji ruski problem odliva kapitala koji je u 2014. premašio 150 milijardi dolara.
Revidirani podaci ruske centralne banke pokazuju da je u 2014. neto odliv kapitala bio 154,1 milijardu dolara prema preliminarnoj proceni od 151,5 milijardi i bio je najveći od 1994, kada je centralna banka počela da prati taj pokazatelj.
U prvom kvartalu 2015. neto odliv kapitala iz Rusije dostigao je 32,6 milijarde dolara a u ruskoj centralnoj banci procenjuju da bi do kraja godine mogao da bude 131 milijardu.
Prema ruskim medijima, usvajanje zakona kasnilo je zbog neslaganja u vladi oko obima zahvatanja. Konačno je postignut sporazum da se amnestijom obuhvate izbegavanje poreza i carinskih obaveza ali ne i "pranje novca" i korupcija.
Finansijska situacija Rusije pogoršana je zbog sankcija Zapada uvedenih nakon što je ta zemlja anektirala Krim u martu 2014.
Posmatrači kažu da zapadne sankcije predstavljaju potencijalni problem za rusku ekonomiju koja je bila u padu u 2014. a biće i 2015. Nakon godina u kojima je Rusija išla napred zahvaljujući prihodu od nafte, njena ekonomija sada je suočena sa manjim direktnim ulaganjima i rastom odliva kapitala.
Rusija je takođe povećala vojnu potrošnju, kao i troškove za propagandne kampanje usmerene ne samo na svoje državljane, već i na zapadne zemlje. Američki i evropski zvaničnici optužuju Moskvu da finansira političke partije na Zapadu, često one sa krajnje desnice.
Očekuje se da sankcije Rusiji budu obnovljene na samitu Evropske unije u Briselu 25-26. juna.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
