Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Svađe na sastanku EU o azilantima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.06.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri EU su se prvog dana samita 25. juna svađali oko raspodele migranata. U takvoj atmosferi propao je pokušaj predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da nametne kvote za prihvat potencijalnih azilanata iz Italije i Grčke u koje migranti masovno stižu brodovima i koje ne mogu više da se nose s tim teretom. Junker se novinarima požalio na uslove rada, koji podrazumevaju da se sastanci završavaju u sitne sate i da se noćni odmor svodi na nekoliko sati. Italijanski premijer Mateo Renci nije krio gnev zbog isuviše labavog dogovora, koji po njemu znači da suštinski nedostaje solidarnost i da rezultata neće biti. Migranti su gorući problem i u Srbiji, gde je od početka godine zvanično registrovano više od 28.000 potencijalnih azilanata, koji u najvećem delu nameravaju da samo prođu kroz Srbiju.
Renci je 25. juna uveče imao izliv besa pred svojim kolegama drugih zemalja i posebno ih je kritikovao da ne mogu da se dogovore o načinu raspodele migranata koji su preplavili Italiju.
„Ili budite solidarni ili nemojte da nam trošite vreme“, rekao je on u obraćanju novinarima.
Gnev Rencija izazvao je neuspeh da se nametnu obavezujuće kvote za raspodelu dela migranata koji su preplavili Grčku i Italiju u druge članice EU.
„Ukoliko nema dogovora o broju od 40.000 (azilanata koji bi trebalo da budu poseljeni po zemljama) niste dostojni da se nazivate Evropom“, rekao je on.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk potvrdio je da nema saglasnosti među članicama za uvođenje kvota, i podržao je zamisao raspodele na dobrovoljnoj osnovi, ali je i rekao da to može da uspe jedino ako zemlje do kraja jula preuzmu „kredibilne i značajne“ obaveze. Renci se ovome suprotstavio.
Background Evropska komisija želi da nametne zemljama članicama da preuzmu 40.000 migranata iz Sirije i Eritreje u znak solidarnosti sa ovim zemljama, i predložila je i kriterijume za raspodelu.
Međutim, o ovome ne postoji saglasnost evropskih zemalja i u nacrtima zaključaka samita nisu predviđene kvote. Šefovi vlada i država EU se samo pozivaju da "daju svoju saglasnost na preseljenje na dve godine 40.000 ljudi koji su stigli u Italiju i Grčku i kojima je potrebna privremena zaštita".
O raspodeli izbeglica razgovaraće ministri unutrašnjih poslova 9. i 10. jula u Lukemburgu, a ta mera bi trebalo da stupi na snagu krajem jula. Predsedik Evropskog saveta Donald Tusk zalaže se da do tada zemlje članice preuzmu obaveze.
Neke istočnoevropske zemlje biće izuzete. Tu su Mađarska, koja je i sama preplavljena migrantima, i Bugarska kao jedna od najsiromašnijih u EU.
U EU je od početka godine preko Mediterana i Turske ilegalno ušlo više od 100.000 ljudi, prma podacima evropske agencije Fronteks. Više od 60.000 je ušlo u Italiju nakon opasnog prelaska Mediteana.
„Ukoliko želite dobrovoljnu bazu, ako tako zamišljate Evropu, zadežite je za sebe. Sami ćemo se snaći“, rekao je Renci.
Italijanski lider je posebno kritikovao istočnoevropske zemlje koje su bile otvoreno protiv sistema kvote.
On je već početkom juna upozorio da za slučaj da ne bude solidarnosti Italija ima spreman plan B koji će „prvo pogoditi Evropu“. Zapretio je da će pustiti migrante i tražioce azila koji dolaze na teritoriju Italije da pređu kod suseda.
Kako prenosi briselski EurAktiv, litvanska prremijerka Dalija Gribauskaite uzvratila je oštro rekavši da je Rencijevi problemi ni najmanje ne zanimaju.
Sa druge strane, neke zemlje smatraju da se odgovornost mora podeliti i da svi treba da preuzmu svoj deo odgovornosti. Takvu poruku preneo je belgijski premijer Šarl Mišel.
„Spremni smo da uradimo naš deo, pa i više, ali ako zemlje koje se najviše protive urade svoj deo posla“.
Junker: Ovo nije normalno
Kako su medijima preneli zvaničnici EU rasprava o migrantima je bila toliko napeta da je predsednik Evropskog saveta u jednom trenutku dao reč britanskom premijeru Dejvidu Kameronu da najavi planove za referendum o članstvu u EU. Taj prekid je omogućio da se diskusija o migrantima nastavi na mirniji način.
Jasan znak podela je što je između kraja rasprave i konferencije za novinare prošlo dva sata. Lideri EU navodno nisu mogli da se dogovore o formulaciji zaključaka, pa zbog toga oni nisu odmah i objavljeni.
Kako navode izvori EurAktiva, u zaključcima se navodi da će Savet brzo usvojiti odluku o uspostavljanju privremenog vanrednog mehanizma za prihvat migranata, i da će se zemlje članice do kraja jula konsenzusom dogovoriti o distribuciji osoba. Reč „konsenzusom“ je bila sporna jer se po osnivačkim ugovorima EU o pitanjima imigracije odluke donose većinom, pa neki smatraju da bi se onda ovim tekstom zamenio ugovor, što bi bio opasan presedan.
Kako prenosi briselski EurAktiv, lideri EU su se otvoreno svađali, a predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izašao je sa sastanka vidno umoran, i nije krio frustraciju.
Obraćajući se novinarima u 3 sata posle ponoći, on je rekao da „nije normalno“ raditi pod takvim uslovima, i podsetio je da je i prethodnog dana imao obraćanje novinarima u 3 ujutru, a u kancelariju se vratio u 6.
„Ovo nije normalan način rada ni za nas ni za vas. Zbog toga protestujem protiv ovakvih metoda. Još sam budan, ali kada je neko umoran ne može da donese prave odluke i ja ne volim takav način rada“, rekao je on.
Nerešiv problem ili sebičluk
Na blogu levičarskog Liberasiona ocenjuje se da je nedostatak volje za obavezujućim kvotama „nacionalni egoizam koji je teško razumeti“.
Ocenjeno je da je predlog Komisije u najmanju ruku ograničen, jer se odnosi samo na tražioce azila, a ne na ekonomske migrante, i to samo na osobe koje dolaze iz Sirije i Eritreje, što čini 40.000 osoba, 26.000 iz Italije i 14.000 iz Grčke.
Reč je o malom delu migranata, budući da ih je u EU u 2014. došlo 219.000. Prema specijalnom izvestiocu UN za prava migranata i tako veliki broj je kao kap vode u okeanu, jer predstavlja 0,0004% stanovništva EU.
Pored toga, ističe se da se zemlje ne obavezuju da će azil i odobriti. Ovakve odluke su u nadležnosti nacilnalnih organa. Zemlje se obavezuju samo da će azilante primiti i proučiti određeni broj zahteva, kako sav teret ne bi pao na dve zemlje.
Konkretno, u Grčkoj i Italiji bi bila početna procena, kako bi se isključili oni koji su jasno ekonomski migranti.
U podeli po zemljama uzimali bi se u obzir najviše bruto domaći proizbod i broj stanovnika, dok bi manji uticaj imali stopa nezaposlenosti i broj već zabeleženih prijava za azil.
I Srbija u žiži
Zabrinutost raste i zbog situacije u Srbiji, koja je na putu migranata ka zapadnim zemljama. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, više od 28.000 osoba je od počletka godine izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, najviše iz Sirije, dok je prošle godine bilo 16.490 zahteva, a 2013. ih je bilo 5.000.
Najveći broj njih ne traži azil već prelazi u druge, bogatije zemlje, a veliki broj njih iz Srbije odlazi u Mađarsku kao sledeću stanicu ka zapadnim zemljama. U tome bi Mađarska mogla da ih spreči, budući da je najavila izgradnju ograde duž granice sa Srbijom.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ponovio je 26. juna da se Srbija protivi izgradnji zidova i ograda radi borbe protiv imigracije, i rekao da ta mera nije ni efikasna jer će migranti u Mađarsku ulaziti drugim putem.
Kako prenosi dnevnik Danas, 25. juna je održan sastanak predstavnika svih agencija UN u Srbiji, predstavnika nekoliko ambasada i nevladinih organizacija koje se bave problemima migranata i azilanata i zaključeno je da Srbiji preti humanitarna katastrofa jer će migranti ostajati u Srbiji.
Da bi se to izbeglo potrebno je da se vrlo brzo obezbede novi i osnaže postojeći smeštajni kapaciteti, izmeni zakonska regulativa kako bi bila jasnija, ojačaju kapaciteti MUP i ostalih organa koji se bave migrantima i tražiocima azila.
Izvori Danasa kažu da ni novac, za koji zvaničnici Srbije kažu da ga nema, ne bi trebalo da bude problem ukoliko Beograd pokaže spremnost za bavljenje problemom.
Napomenuto je, kako se tvrdi, i da je ministar Aleksandar Vulin u čijoj su nadležnoosti migranti nedorastao tom zadatku i da je potreban neko ozbiljniji i uticajniji.
Ovaj list prenosi da su o situaciji sa azilantima u Srbiji razgovarali u Briselu 22. juna predstavnici uticajnih zemalja EU.
Izvor: AFP, EurActiv.com i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
