Da li u Francuskoj treba zatvoriti 100-ak takozvanih salafističkih džamija, koje propagiraju radikalni islam? Ovo pitanje postavlja se nakon napada u kojem je krajem juna jedna osoba ubijena, a napad na hemijsku industriju blizu Liona sprečen, pri čemu je počinilac Jasin Salhi, osumnjičeni džihadista, bio poznat obaveštajnim službama. Stručnjaci međutim ne podržavaju ovakve mere, jer smatraju da situaciju treba sagledati celovito, i upozoravaju da bi to bio veoma rizičan potez.

Premijer Francuske Manuel Vals 1. jula je izrazio želju da preduzme aktivnosti „protiv najradikalnijeg salafizma“. Ova izjava došla je četiri dana nakon što je Salhi odrubio glavu svom poslodavcu, a osujećen je napad protiv hemijskog postrojenja u Sen-Kenten-Falavijeu blizu Liona.

Odgovarajući na kritike opozicije desnice i ekstremne desnice, Vals je rekao da socijalistička vlada ne sedi skrštenih ruku pred „propovednicima mržnje“ na internetu i u džamijama. Od 2012. ih je 40 proterano, od čega 15-ak imama, rekao je on.

„Da bi se sprečila akcija terorista sva rešenja su istražena i sprovedena“, odsečno je rekao Vals. Dodao je da vlada „radi i radiće najpre pravnim oružjem, da se zatvore džamije ukoliko ih trba zatvoriti“.

Ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev rekao je da njegove službe trenutno ispituju dva dosijea, što bi moglo da dovede do raspuštanja udruženja koja upravljaju tim džamijama.

Jasin Salhi (35) je prvi put privukao pažnju bezbednosnih službi nakon što je usvojio radikalne stavove pre svega u kontaktu sa jednim preobraćenim Francuzom koji se priključio Islamskoj državi u Siriji. Ponovo je uočen između 2011. i 2014. godine kada je bio u kontaktu sa salafističkim pokretom u Lionu.

Neposredno po otkrivanju tih veza, šefica eksrtremne desnice u Francuskoj Marina Le Pen je već 26. juna zatražila zatvaranje salafističkih džamija. Desničarski Republikanci, odnosno bivša Unija za narodni pokret na čijem čelu je nekadašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi, priključili su se tom zahtevu.

Rasadnici radikalizma

Prema obaveštajnim izvorima, od 2.500 muslimanskih svetilišta stotinak je pod uticajem salafista. Taj broj se u prethodne četiri godine udvostručio. Ove džamije koje su pod nadzorom bezbednosnih službi nalaze se uglavnom u velikim gradovima poput pariskog regiona, Liona, Marseja i Lila.

Obaveštajne službe zabrinute su zbog razvoja „rasadnika potencijalnih radikalnih“ islamista, kao i zbog nedavnih pokušaja malih grupa da preuzmu kontrolu nad tradicionalnim džamijama ili da uspostave paralelna mesta za molitvu, kojih po procenama u Francuskoj ima 50-ak.

Da li u njima treba videti „predvorje radikaizacije“, kako to opisuje francuski premijer, po čijoj proceni u Francusko ima između 10.000 i 15.000 salafista?

„Tu imamo elemente poput cepanja socijalnih veza i diskursa o novom carstvu na zemlji što, kad se sabere, može da presdtavlja plodno tle za skretanje u džihadizam, kazao je za AFP bivši službenik za praćenje islama u ministarstvu unutrašnjih poslova Bernar Godar.

Sociolozi međutim ističu da je salafistički pokret u Francuskoj uglavnom ultrakonzervativan ali uz protivljenje oružanom nasilju.

U tim okolnostima, nema podrške stručnjaka za zatvaranje džamija.

Ne stvarajte novi front

„To bi značilo otvaranje novog poprišta borbe koje nam nije potrebno“, ocenio je Bernar Godar, opisavši taj korak kao veoma rizičan.

„Na osnovu kojih kriterijima ćemo odlučiti? Na osnovu toga što propovednici prenost veoma negativnu viziju društva u kojem žive? Da li je to dovoljan razlog?“, zapitao je on.

„Treba sve uzeti u obzir. Ne treba zatvoriti džamije zbog toga što nekoliko mladih pokušava da ih stabilizuje, to će stigmatizovati vernike“, naveo je Anuar Kbibeš, novi predsednik Francuskog saveta muslimanskog kulta (CFCM), zadužen za najveću muslimansku zajednicu u Evropi koja broji pet miliona osoba.

Kao argument navodi i to da se udruženja koja upravljaju džamijama bore da izbegnu uticaj ovoh grupa.

Krajem maja jedan salafistički vernik koji je ometao propovedi imama jedne džamije u predgrađu Liona kažnjen je sa 1.500 evra, od čega 500 uslovno, zbog ometanja „slobodnog praktikovanja vere“.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bogatima prete sajber napadi a siromašnima terorizam
  
• 

  Vesti

  : EU: Sprečiti kalifat i sa Zapadnog Balkana
  
• 

  Vesti

  : U džihad zbog neobaveštenosti i novca
  
• 

  Vesti

  : Veća ovlašćenja za francuske obaveštajne službe
  
• 

  Vesti

  : Strani borci na ratnim područjima izazov za BIA
  
• 

  Vesti

  : Od juna striktnije kontrole na granicama EU