Francuski premijer Manuel Vals je tri meseca posle terorističkih napada u Parizu predstavio u parlamentu predlog zakona kojim se proširuju ovlašćenja francuskih obaveštajnih službi. Protivnici zakona smatraju da se njime ograničavaju slobode, pošto se službama omogućuje praćenje komunikacija, posebno na internetu. Vlada, s druge strane, tvrdi da se novim propisima ne uvodi "policijski nadzor nad stanovništvom" i ističe da je potrebno zakonski urediti delovanje obaveštajnih službi. Usvajanje zakona je izvesno pošto ga podržavaju i vladajući socijalisti i opozicioni konzervativci.

Više desetina građana je 13. aprila protestovalo ispred Nacionalne skupštine, u koojoj je premijer predstavljao novi zakon, uzvikujući parole poput "Ne masovnom nadzoru" i "zaštitite naše slobode". Na proteste je pozvalo nekoliko udruženja koje deluju u okviru Opservatorije za slobode i elektronske podatke, uključujući sindikat u pravosuđu, Amnesti internešenal (Amnety International) i Ligu za ljudska prava.

"Kritike i stavovi koji govore o (američkom) Patriotskom zakonu na francuski način ili odjecima političke policije su netačni i neodgovorni", rekao je francuski premijer koji je došao da lično obrazloži predlog zakona u donjem domu parlamenta, što je u Francuskoj neuobičajeno.

Vlada je odbacila tvrdnje da donosi zakon zbog terorističkih napada u Parizu u kojima je između 7. i 9. januara poginulo 17 osoba, pošto je on u pripremi još od prošlog leta. Stručnjaci navode da su iz tih napada, međutim, naučene lekcije u vezi sa nedostatkom nadzora nad trojicom džihadista umešanih u napad.

Zakon "ne uspostavlja ni na koji način aparat policijskog nadzora nad stanovništvom", rekao je Vals. "Međutim, neophodno je usvojiti mere nadzora infrastrukture mreža. Digitalno društvo je suštinski izmenilo kapacitete za organizovanje osoba koje predstavljaju pretnju", rekao je on.

Vals je podsetio i da su prošle nedelje dižhadisti iz grupe Islamska država napali kanal TV5Mond (TV5Monde).

Kontroverzne tačke predloga zakona odnose se na mogućnost prisluškivanja mobilnih telefona i kontrolu komunikacije na internetu. Zakon definiše i zadatke službi (unutrašnje, spoljne, vojne i carinske...) od "prevenciji terorizma" do "zaštite i promocije ključnih ekonomskih, industrijskih i naučnih interesa Francuske".

Zakona se bazira na činjenici, kako ističe predlagač, da je Francuska "jedina zapadna demokratija" koja nema pravni okvir za obaveštajnu politiku. Njeni agenti katkad moraju da deluju "u sivoj zoni" zbog čega se izlažu osudama Evropskog suda za ljudska prava.

U tekstu zakona pobrojane su tehnike nadzora određene osobe i njenog okruženja - prisluškivanje, utvrđivanje geografskog položaja, postavljanje mikrofona, kamera i kompjutera za špijunažu, pristup podacima o konekciji. Definisan je i sistem odobravanja tih tehnika, kao i dužina čuvanja podataka pod kontrolom novog nezavisnog tela.

Usvajanja zakona je izvesno pošto ga, u ime jedinstva u borbi protiv terorizma, podržava i opoziciona konzervativna stranka UMP. Međutim, parlament nije potpuno jedinstven pošto neki poslanici, uključujući i predstavnike vladajućih socijalista, žele da podnesu amandmane kako bi se ograničila "preterana" ovlašćenja data službama.

Stranka ekstremne desnice Nacionalni front smatra da je zakon "izuzetno opasan za demokratiju, slobode pojedinca i korisnika interneta i čak prava na različito političko mišljenje".

Bojazan posebno izaziva uvođenje na mrežama operatera sistema za automatsku analizu kako bi se preko "sumnjivog sleda podataka" otkrila "teroristička pretnja".

Nacionalni savet za digitalna pitanja smatra da je reč o "vidu masovnog nadzora" koji se "pokazao kao izuzetno neefikasan u SAD". Reč je o praksi Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) odnosno nadzoru telefonskih razgovora i aktivnosti na internetu koje je razotkrio bivši službenik NSA Edvard Snouden.

Vlada će "garantovati da će nadzor biti vrlo strogo usmeren na preteće ponašanje", rekao je Vals i najavio amandmane kojima će se ograničiti upotreba tih tehnika i zaštititi određena znaimanja (poslanici, sudije i tužioci, novinari, advokati).

Prema istraživanju sajta Atlantiko, 63% Francuza je izjavilo da je za "ograničenje sloboda pojedinaca na internetu u ime borbe protiv terorizma".

Francuski parlament će glasati o predlogu zakona 5. maja.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Strani borci na ratnim područjima izazov za BIA
  
• 

  Vesti

  : EU uvodi strože kontrole na granici zbog terorizma
  
• 

  Vesti

  : Jedinstvo bez presedana u Parizu
  
• 

  Vesti

  : Nemoguća potpuna kontrola džihadista u Francuskoj
  
• 

  Vesti

  : Strah od povratka "evropskih džihadista" u Evropu