Grčka je, pošto su njeni građani velikom većinom odbacili predlog kreditora na referendumu 5. jula, ušla u period neizvesnosti. Grčka vlada, osnažena podrškom građana, smatra da će moći da se vrlo brzo vrati za pregovarački sto i da će se sada raspravljati i o otpisu duga. Nemačka, međutim, nije u to uverena. Članice zone evra su podeljene oko toga kako dalje pomoći Grčkoj, dok se u vazduhu oseća neizvesnost u pogledu ostanka te zemlje u zoni evra.

Prema konačnim rezultatim referenduma, 61,31% građana Grčke je glaslao protiv predloga kreditora koji su nudili produženje pomoći u zamenu za reforme i nove mere štednje. Uz takvu podršku, grčka vlada koju predvodi stranka radikalne levice Siriza, veruje da se već 6. jula mogu nastaviti pregovori sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom o reforama i budžetskim merama koje kreditori traže da bi produžili pomoć Grčkoj.

Međutim, Berlin je 6. jula ocenio da se nisu stvorili "uslovi za pregovore o novoj pomoći Grčkoj" i odbio da raspravlja o otpisu duga. "Grčka je članica zone evra, na Grčkoj je i njenoj vladi da deluju tako da to i ostane", rekao je portparol nemačke kancelarke Angele Merkel, dok je portparol nemačkog Ministarstva finansija ocenio da nema razloga za razgovore o restrukturiranju duga.

Ministri finansija zone evra ipak očekuju od grčkih vlasti da 7. jula predstave novi predlog reformi i mera budžetske štednje, saopštila je Evrogrupa koja će se sastati tog dana u Briselu pred samit EU o Grčkoj.

Članice Evrogrupe su, međutim, podeljene oko toga kako pomoći Grčkoj. Pariz i Berlin, bez kojih nema dogovora, slažu se da treba poštovati volju Grka, ali imaju različite stavove o tome kako dalje delovati nakon odluke Grka da odbace predlog kreditora za pomoć. Zbog situacije u Grčkoj 7. jula će se u Briselu sastati i lideri EU.

Portparol francuske vlade Stefan Le Fol pozvao je 6. jula grčku vladu da iznese "nove predloge" ocenivši da "niko" među "odgovornim liderima" ne želi izlazak Grčke iz zone evra.

Nemački ministar privrede Zigmar Gabrijel je, međutim, ocenio da se teško mogu zamisliti novi pregovori u ovim okolnostima. On je ocenio da je Cipras "porušio mostove" između Grčke i EU.

Šef Evrogrupe i ministar finansija Holandije Jeren Dijselbum je ocenio da je ishod referenduma za žaljenje kada je reč o budućnosti Grčke, dok je ministar finansija Poljske Peter Kazimir ocenio da je izlazak Grčke iz zone evra "realan scenario".

Cipras je uveravao svoje sunarodnike da ishod referenduma ne predstavlja prekid veza sa Evropom, već jačanje pozicija vlade u pregovorima, dok su grčki poverioci isticali da referendum predstavlja izbor između evra i vraćanja na staru valutu, imajući u vidu da 74% Grka podržava evro.

Šta će uraditi ECB

Situacija je alarmantna pošto Grčka nema novca, a njene banke su zatvorene već nedelju dana i oslabljenje zbog masovnog povlačenja novca.

Sve oči su sada uprte u Evropsku centralnu banka (ECB) koja je pristala pre više dana da grčke banke održava u "veštačkoj komi" dajući joj vanredne, takozvane ELA zajmove. ECB treba da odluči da li će nastaviti to da čini iako bi time prekršila svoja pravilima. Sastanak saveta guvernera ECB planiran je za 6. juli.

Francuski ministar finansija Mišel Sapen ocenio je 6. jula da ECB "ne može da snizi" sredstva koja daje grčkim bankama.

Portparol grčke vlade Gabrijel Sakelaridis je rekao da će 5. jula uveče Banka Grčke poslati zahtev ECB jer ima "solidne argumente" za povećanje ELA.

Međutim, bez izgleda da će Atina i njeni kreditori postići dogovor, "ECB nema osnova da pošalje evre Atini", rekao je ekonomista Holger Šmiding.

Poverioci su nakon odluke da se održi referendum obuastavli program pomoći koji se sprovodi od 2012. ostaviši Grčku da se sama snalazi bez para zbog čega je propustila rok za uplatu rate duga od 1,5 milijardi evra MMF-u. Grčka je poslednju tranšu pomoći dobila u avgustu 2014.

Grci su, međutim, prevazišli strah i rekli "ne" kreditorima, čemu se Cipras nadao. Poverioci od 2010. traže vrlo teške mere u zamenu za pomoć u vidu zajmova vrednih 240 milijardi evra, zbog čega je grčki dug porastao na 180% bruto-doamćeg proizvoda.

Odlazak Varufakisa

Grčki premijer Aleksis Cipras je nakon ubedljive pobede opcije "ne" na referendumu izašao 6. jula u susret poveriocima žrtvujući svog ministra finansija Janisa Varufakisa.

Varufakis je, neočekivano nakon pobede opcije za koju se zalagala vlada, saopštio da podnosi ostavku, ali je neusmnjivo Cipras, kao šef vlade, taj koji je doneo odluku da žrtvuje svog saradnika koje je bio na udaru kritika evropskih partnera.

Varufakis je naveo u saopštenju da je obavešten da bi neki ministri zemalja zone evra i kredtori više voleli da ne prisustvuje sastancima Evrogrupe. "Premijer je ocenio da je ta ideja potencijalno korisna za postizanje dogovora", naveo je taj stručnjak koji se pre pet meseci uplovio u političke vode.

Cipras je ovu odluku doneo nekoliko sati uoči sastanka nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda 6. jula.

Varufakis je poznat po čestim medijskim nastupima na početku svog mandata, kada je formirana nova vlada u januaru. Tokom pregovora, vidno je nervirao mnoge ministre finansija evro zone, navodi AP.

Izvor: AFP, AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Neizvestan ishod referenduma u Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Grčka ne plaši previše investitore
  
• 

  Vesti

  : Zbrka uoči bankrota Grčke