Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mladi ipak nisu apolitični
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Suprotno uvreženom mišljenju, mladi u Evropi nisu politički neangažovani. Naprotiv, većina mladih Evropljana glasa i podržava demokratiju iako misle da neke stvari treba popraviti i da politika treba više da se bavi opštim dobrom a manje korporacijama i interesima elite. Novo istraživanje ukazalo je i na razlike među mladima iz različitih zemalja pa su u bivšim socijalističkim zemaljama mladi ljudi kritičniji prema demokratiji nego u Danskoj ili Nemačkoj dok su mladi iz mediteranskih zemalja ciničniji prema politici i političarima od drugih. Istovremeno je drugo evropsko istraživanje upozorilo na rizik po demokratiju od pojačanog nadzora u digitalnom dobu u kojem korisnik lako može da postane proizvod.
Istraživanje Majplejs (MYPLACE), koje je finansirala Evropska unija a obuhvatilo je 14 evropskih zemalja uključujući Hrvatsku, Dansku, Nemačku, Rusiju i Veliku Britaniju, pokazalo je da 42% mladih (od 16 do 25 godina) interesuje politika a 70% onih koji su mogli da glasaju, to su i uradili na poslednjim nacionalnim izborima.
Mladi u Evropi glasanje na izborima vide kao najefikasniji vid političke akcije i samo 8% izbore smatra besmislenim. Oni veruju da politika treba da se vodi u cilju javnog ili opšteg dobra ali misle da se od tog ideala odstupilo, preneo je časopis za istraživanja i inovacije EU Horajzon (Horizon).
Kako se navodi, "uprkos stvarnim izazovima sa kojima se političari i političke partije suočavaju u pridobijanju podrške javnosti i poverenja širom Evrope, podaci pokazuju da su, barem kada je reč o mladima, vrata napola otvorena a ne napola zatvorena".
Međutim, istraživanje je pokazalo i da je gotovo 70% mladih ljudi cinično kada se radi o političarima i misli da su oni korumpirani, kao i da bogataši imaju preveliki uticaj na politiku.
"Iza nedostatka poverenja krije se gotovo univerzalno negativno mišljenje o političarima i političkim partijama", ocenila je koordinatorka projekta Hilari Pilkington (Hilary), profesorka Univerziteta u Mančesteru.
"Gubitak poverenja u politiku i političare čvsto se povezuje sa percepcijom politike koja se udaljila od javnog dobra zbog samopromocije ili materijalnih interesa", dodala je Pilkington.
Kako je pojasnila, to znači da mladi ne odbacaju politiku samu po sebi već taj iskrivljeni pogled na nju. Naime, velika većina mladih podržava višepartijsku demokratiju sa slobodnom opozicijom ali misle da bi politika mogla da se vodi bolje.
Istraživanje je pokazalo i da se stavovi mladih prema demokratiji i politici širom Evrope razlikuju. Tako su mladi Danci i Nemci najviše prodemokratski orijentisani dok su mladi iz bivših socijalističkih zemalja, posebno Rusije, Letonije i Slovačke, mnogo kritičniji ili barem manje podržavaju ključne institucije liberalne demokratije. Istovremeno je ciničan stav prema politici i političarima najrašireniji među mladima u mediteranskim zemljama, poput Grčke, Španije i Portugalije.
Koordinatorka istraživanja prodemokratski stav mladih u Danskoj i Nemačkoj dovodi u vezu sa većim poverenjem u političke institucije dok u bivšim socijalističkim zemljama generalno odobravanje demokratskih sistema prati veliko nezadovoljstvo načinom na koji demokratija trenutno deluje u tim zemljama.
Uprkos cinizmu, mladi nastavljaju da sanjaju o boljoj zajedničkoj budućnosti. Oni žele neposrednije forme demokratije, bolje ekonomije da bi ljudi mogli da zarade za život i unapređenu i mnogo iskreniju komunikaciju političara i građana, pokazalo je istraživanje.
"Upečatljivo je da su mnogi ispitanici izrazili težnju da žive u mnogo obazrivijem, tolerantnijem i solidarnijem društvu", istakla je Pilkington.
Internet nadzor i demokratija
Istovremeno je drugo evropsko istraživanje pokazalo da velika pretnja demokratiji dolazi iz rastućeg digitalnog nadzora, koji se proteže kroz sve sfere ličnog i društevnog života. To je rezultat istraživanja u okviru porjekta IRISS koji je takođe finansirala EU s ciljem da se razjasni i razume uticaj nadzora na život ljudi kako bi se utvrdilo da li deluje na demokratiju.
"Tehnološka infrastruktura za nadzor može da se koristi za manipulaciju i kontrolu građana, oblikovanje njihovog mentalnog sklopa", upozorio je koordinator projekta IRISS Rajnard Krajsl (Reinhard Kreissl) iz Bečkog centra za društvenu bezbednost.
Kako je dodao, "to (nadzor) bi moglo može da ima pogubne efekte na demokratski proces jer bi građanima moglo lakše da se manipuliše, čak i da ih ucenjuju, na bazi, npr, njihovih aktivnosti na internetu".
"Mi mesečarimo u društvu digitalnog nadzora, socijalnog sortiranja i meke kontrole", rekao je Krajsl dodajući da to pretvara građane u "za mašine čitljive kontejnere iz kojih cure podaci i koji mogu daljinski da se kontrolišu". On kao primer navodi da internet provajderi mogu da "skroje" sadržaj koji neko vidi, poput reklama, na bazi njegove istorije pretraživanja i tako daljinski kontrolišu šta, kada i kako gleda na internetu.
Kako se navodi, nije sva tehnologija loša i ona može mnogo da nam olakša život, međutim, "na kraju se privatnost prodaje za ugodnost" a lični podaci stižu do privatnih i državnih tela. Iznenađujuće je da su mnogi toga svesni i da sami razvijaju načine za odbranu.
"Građani su svesni nove 'ekonomije podataka', u kojoj korisnik postaje proizvod", kaže Krajsl i dodaje da se oni prilagođavaju situaciji i iznalaze pametne reakcije, ponekad čak koriste tehnologiju za nadzor za svoje potrebe, npr. da koristeći društvene mreže prate prijatelje, decu i supružnike.
Ipak, ističe se, da bi demokratija nastavila da "cveta" u Evropi, političari i društvo imaju jasan zadatak pred sobom - da očiste politiku od lošeg imidža i zauzdaju potencijalne zloupotrebe u novoj digitalnoj eri u kojoj živimo.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
