Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Teške prilike za mlade na jugoistoku Evrope
|
|
|
|
Objavljeno : 10.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Neke članice EU na istoku i jugu Evrope suočavaju se sa vrlo visokom stopom nezaposlenosti među mladima i "odlivom mozgova", što bi moglo da se dugoročno negativno odrazi na njihova društva u celini. Bugarska je suočena sa masovnim iseljavanjem mladih školovanih ljudi, a to bi moglo da ima dramatične posledice po privredu i društvo zbog nedostatka kvalifikovane radne snage i sve starijeg stanovništva. U Grčkoj, stopa nezaposlenosti među mladima je u februaru dostigla rekordnih 64%. Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji iznosi 51,2%, što znači da svaka druga mlada osoba nema posao, pokazuju podaci koje su u martu izneli predstavnici Ministarstva rada.
Između 20.000 i 25.000 bugarskih građana starosti od 25 do 39 godina napušta svake godine Bugarsku, najsiromašniju članicu EU, pokazuje istraživanje sindikata Podkrepa. Bugari sa nižim obrazovanjem zapošljavaju se kao građevinski radnici ili majstori ili kao negovatelji starih osoba, pre svega u Nemačkoj, Britaniji, Grčkoj i Italiji.
"Većina naših učenika jedva čeka da položi maturu samo da bi mogli da odu u Evropu", kaže za AFP profesorka u jednoj od najboljih gimnazija u Sofiji Ginka Slavčeva.
Ako se vrate u Bugarsku po završetku studija, mladi mogu da očekuju u proseku mesečnu platu od 1.000 leva ili 500 evra.
"Glavni razlog za ljubav koju Bugari gaje prema Evropi jeste mogućnost bekstva", piše u ironičnom tonu list Trud.
Osim plate i drugi aspekti života u Bugarskoj podstiču mlade da idu u inostranstvo. "Fizička snaga, novac i arogancija su postali kult", kaže Hristo Mihajlov koji se vratio u domovinu nakon studija prava u Francuskoj, "Podmićivanje lekara i policajaca je uobičajena stvar. Možete kupiti ispite i diplome!", rekao je on.
Sektor zdravstva je posebno pogođen s obzirom da 57% studenata medicine želi da emigrira, podaci su sindikata zdravstvenih radnika. U potrazi za boljim ekonomskim prilikama i Romi pokušavaju da okušaju sreću u drugim članicama EU, a koriste socijalnu pomoć pre nego što ih vrate u Bugarsku.
Rumijana Ganeva (26) radi u kol centru, iako ima master iz ekonomije na najprestižnijem Fakultetu ekonomskih nauka u Sofiji. "Ovo sam mogla da radim i bez diplome", kaže ona. Ganeva planira da upiše drugi master u velikoj Britaniji, a njena baka će prodati stan da bi finansirala te studije, navodi agencija Frans pres u reportaži o odlivu mozgova iz Bugarske.
Odlivanje radne snage i visokoškolski sistem koji nije prilagođen potrebama za radnom snagom predstavlja "otrovnu kombinaciju" za privredu, upozorava predsednik bugarskog industrijskog udruženja (BIA) Božidar Danev. On je zabrinut zbog manjka inženjera - zanimanja koje gubi popularnost otkako je industrija izgubila značaj nakon pada komunizma pre 23 godine.
Nepismenost dobija alarmantne razmere među romskom manjinom koja čini oko 10% stanovništva i koja će do 2020, prema prognozama Svetske banke, činiti 23% rade snage.
Posledica svega toga jeste da je nezaposlenost osoba mlađih od 30 godina dostigla 38%, navodi BIA.
Iseljavanje Bugara u druge evropske zemlje će se nastaviti, smatra direktor sofijskog Instituta za regionalna i međunarodna istraživanja Ognjan Minčev. On je dodao da će biti potrebne decenije pre nego što bugarsko društvo bude u stanju da ponudi slične uslove rada i života kao u Evropi.
To će dodatno pogoršati demografsku perspektivu Bugarske, koja je već sada jedna od najsumornijih u Evropi. Od pada komunizma 1989. oko 1,5 miliona građana se iselilo iz Bugarske u kojoj sada živi 7,3 miliona stanovnika.
Prema podacima bugarskog statističkog zavoda, u 2012. udeo neaktivnih građana iznosio je 24%, dok penzioni sistem posustaje pod teretom 2,2 miliona starijih osoba od kojih nešto više od polovine ima penziju između 150 i 200 eva (77 do 102 evra), podaci su bugarskih vlasti.
"Zavisim od sina da bih mogla da platim struju i lekove", kaže 80-ogodišnja Dimitrina Jelijazova i dodaje da sadašnja kriza nije mnogo toga promenila. "Stežemo kaiš već više od 20 godina u ime reformi kojima se ne vidi kraj ni rezultati", kaže ona.
Stopa nezaposlenosti dostigla 27% u Grčkoj
Nakon niza mera štednje stopa nezaposlenosti u Grčkoj se gotovo utrostručila od početka dužničke krize u 2009. piše portal EurActiv.com. Opšta stopa nezaposlenosti je dostigla 27%, pokazuju podaci grčkog zavoda za statistiku objavljeni 9. maja.
Stopa nezposlenosti u starosnoj grupi od 15 do 24 godine skočila je u februaru na 64,2% sa 51,4% u februaru prošle godine i sa 59,3% u januaru 2013.
"Tražim posao od 2010. i pokazlo se kao jako teško", rekla je diplomirani fizioterapeut Angeliki Zerva i dodala da poslodavaci angažuju stažiste tako da ne moraju da zapošljavaju ljude.
Nezaposlenost u Grčkoj je više nego duplo veća od proseka u zoni evra koja je u martu iznosila 12,1%.
Kako bi podstakla zapošljavanje, Atina je snizila minimalnu zaradu za mlađe od 25 godina za 32% na oko 500 evra, ali je stopa nezaposlenosti među mladima nastavila da raste, iako neki pokazatelji ukazuju da je najgore u grčkoj krizi prošlo.
Indeks opštih ekonomskih očekivanja nezavisnog institua IOBE dostigao je najviši nivo u aprilu za poslednje tri i po godine, saopšteno je 9. maja, a najviši nivo od avgusta 2011. je dostigao i refrentni indeks atinske berze. Indeks IOBE koji se bazira na poverenju potrošača i privrednim očekivanjima koje obuhvata industriju, građevinarstvo, usluge i maloprodaju porastaio je sa 88,1 u martu na 89,2 poena u aprilu.
Ekonomski izgledi zemlje su i dalje neizvesni, i pored napetka koji je ostvaren u proteklih nekoliko meseci u smanjenju budžetskog deficita i privatiaciji preduzeća, saopštila je 9. maja bonitetska kuća Mudiz (Moody's).
"Potrošnja će nastaviti da pada zbog rasta nezaposlenosti, smanjenja plata i penzija i slabljenja domaćeg poverenja", rekla je analitičar Mudiza Alpona Banerdži i dodala da očekuje u ovoj godini negativan privredni rast u Grčkoj od 5,3%.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
