Tursku, pored prekida primirja između vojske i kurdskih pobunjenika na istoku zemlje, potresa i politička kriza jer ni nakon dva meseca od izbora nema dogovora o vladi. U javnosti se sve više govori o organizovanju vanrednih izbora u toj zemlji, dok ekonomisti upozoravaju da će se politička neizvesnost kao i obnovljena neprijateljstva sa Kurdima negativno odraziti na tursku privredu koja već prolazi kroz teškoće.

Na parlamentarnim izborima održanim u junu vladajuća Partija pravede i razvoja (AKP) izgubila je apsolutnu većinu u parlamentu što je omelo planove predsednika Turske i de fakto lidera te stranke Redžepa Tajipa Erdogana da u zemlju uvede predsednički sistem.

Prema oceni opozicije i nekih medija, takav izborni rezultat bi mogao biti razlog za upuštanje vlasti u novi ciklus nasilja sa kurdskim pobunjenicima. Erdogan se, prema takvim tumačenjima, odlučio za "strategiju haosa' kako bi pripremio teren za nove izbore na kojima bi, zahvaljujući želji biračkog tela za redom i mirom, prekorenuo rezultat sa prethodnih izbora.

"Zbog gubitka apsolutne većine AKP-a na izborima 7. juna, Erdogan nije mogao da stane na čelo režima koji bi bio predsednički, a onemogućen je i da takav režima uredi Ustavom", ocenio je politički analitičar Murat Jetkin u tekstu objavljenom u listu Hurijet od 4. avgusta.

Takođe, cilj dosadašnjih vlasti je i da po svaku cenu onemoguće da neka druga stranka dobije uvid u arhive pojedinih ministarstava koja su bila u rukama AKP-a u proteklih 13 godine, obeleženim aferama.

AKP je počela 13. jula razgovore o formiranju vlade sa drugom po snazi strankom, socijaldemokratskom Republikanskom narodnom partijom (CHP), ali za sada nemam nikakvog napretka.

Lider CHP-a Kemal Kiličdaroglu je nedavno optužio Erdogana da iza kulisa želi da sabotira razgovore o vladi.

Lider AKP-a i premijer tehničke vlade Ahmet Davutoglu "želi zaista da formira vladu i rešava probleme u zemlji ali osoba koja je na mestu šefa države to ne dozvoljava", rekao je Kiličdaroglu 2. avgusta.

Prema turskom ustavu, razgovori o formiranju vlade mogu trajati do 23. avgusta. Nakon toga Erdogan bi mogao da traži od premijera da formira manjinsku vladu, ali mediji daju više izgleda raspisivanju novih izbora koji bi mogli da budu organizovani od novembra.

Prokurdska Narodna demokratska stranka (HDP) i njen lider Selahatin Demirtas su nakon uspeha na izborima postali trn u oku vlastima. Ta stranka je preskočila cenzus za ulazak u parlament od 10%, osvojivši 13% glasova i 80 mesta u parlamentu, uglavnom na račun AKP-a.

Demirtas, protiv koga je ubrzo pokrenuta istraga zbog "podsticanja nasilja" i "remećenja javnog reda", tvrdi da vlast pokušava da zabrani njegovu stranku kako bi je uklonila sa političke scene.

Međutim, nije sigurno da strategija turskog predsednika deluje: više istraživanja javnog mnjenja, objavljnih u opozicionoj štampi, pokazalo je da je opredeljenje birača manje više nepromenjeno. Prema jednoom od istaživanja, HDP bi čak na izborima dobila 15% glasova, a podrška AKP-u bi pala ispod 40%.

Na izborima, održanim 7. juna, AKP je dobila 40,8% glasova, što je 10 procentnih poena manje u odnosu na 2011. To joj je omogućilo da od 550 poslaničkih mesta u parlamentu dobije 258. CHP je osvojio 25,1% i 132 poslanička mesta, a nacionalisti iz MHP 16,4% i HDP 12,9%, odnosno po 80 mesta.

"Vanredni izbori bi predstavljali veliki rizk za AKP", rekao je za AFP Zija Meral, stručnjak za Tursku i istraživač u londonskom Centru za spoljnu politiku. On zato navodi da je verovatnije da se Erdogan opredeli za formiranje manjinske vlade kako bi dobio na vremenu.

Ekonomija posustaje

Turska privreda neminovno trpi i zbog prekida primirja sa Kurdima i zbog političke neizvesnosti u zemlji, a glavne žrtve su sektor turizma i trgovina.

"Obnavljanje sukoba sa Kurdskom radničkom partijom (PKK) i izgledi za nove izbore koji možda neće rešiti političku situacija, nesumnjivo će povećati troškove države i uticati na kamatne stope u smislu rasta", rekao je glavni ekonomista Finansbanke Inan Demir. On je rekao za AFP i da mogućnost novih izbora utiče i na investicionu klimu.

Raspisivanje novih izbora bi moglo da dodatno uzdrmaju tursko "privredno čudo" koje već prolazi korz teškoće.

Turska je gotovo deceniju bila jedan od predvodnika među zemljama u razvoju sa stopom rasta koja se približavala i 10%. Takođe, turska privreda se brzo oporavila nakon ekonomske krize koja je pogodila svet 2008. i 2009, ali u protekle tri godine posustaje.

Malo je ekonomskih pokazatelja kojima vlast može da se pohvali. Rast je prošle godine usporen na 2,4% dok je turskoj liri znatno opala vrednost. Ekonomisti ocenjuju da će biti teško ostvariti cilj vlasti da privredni rast u 2015. bude 4%, što je već korigovano.

Takođe, indeks istanbulske berze je pao za 20% od početka godine, što je najveći pad u poređenju sa drugim zemljama u razvoju.

Turizam, vodeći sektor, mogao bi donekle da ima koristi nakon terorističkog napada na hotel u Tunisu u junu. Turistički operateri, posebno nemački, tada su najavili da će neke svoje klijente uputiti na Tursku. Ali to interesovanje bi moglo biti kratkog daha.

Zbog sukoba u Siriji i Iraku, sa kojima se Turska graniči, prihodi od turizma u Turskoj su pali za blizu 9% u prvih šest meseci 2015, na 12,5 milijardi dolara sa 13,7 milijardi u istom periodu prošle godine, pokazuju zvanični podaci.

Sličan trend beleži se i u izvozu koji je pao na 73,3 milijardi dolara sa 80 milijardi u 2014. u periodu januar-juli.

"Nema nikakvih izgleda za brzo poboljšanje prilika u te dve oblasti u skorije vreme", rekao je ekonomista Gomger Uras za list Milijet ukazujući na proleme u turizmu i trgovini. Taj renomirani stručnjak ukazuje se da će se loši rezultati u ta dva sektor negativno odraziti na industirjsku proizvodnju.

"Politička nestabilnost je nešto što strani investitori najviše mrze", rekao je za AFP politički analitičar Serkan Dmirtas.

"Turska duguje svoje 'čudo' velikom prilivu novca. Ako to više nije moguće, ekonomija je očigledno izložena rizicima", dodao je on i naveo da će verovatno biti organizovani novi izbori koji će produžiti neizvesnost.

Erdogan, međutim, ne deluje zabrinuto i smatra da je reč o "prolaznoj situaciji".

"Ne vidim ozbiljne ekonomske teškoće", rekao je on novinarima prilikom nedavne posete Aziji. Turski predsednik je rekao da je uveren da će se privreda brzo oporaviti ako dođe do "zdrave tranzicije" vlasti, odnosno formiranja vlade.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Erdoganov AKP prvi put mora da traži partnere
  
• 

  Vesti

  : Izbori u Turskoj test za Erdoganovu stranku