Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi predsednik Poljske: strepnja u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Novi predsednik Poljske Andžej Duda stupio je na dužnost 6. avgusta uz velika očekivanja Poljaka, dok Evropska unija strepi koliko će radikalan biti nacionalno-konzervativni spoljnopolitički zaokret Poljske i koliko će zakomplikovati ionako teške odnose Brisela sa Rusijom.
"Diplomatija ne voli revolucije. U spoljnoj politici nisu poželjne radikalne promene. Neće biti naglih izmena ali biće korekcije, povremeno vrlo duboke. Za mene je takav element aktivizacija poljske spoljne politike", kazao je Duda uoči današnje inauguracije u Varšavi.
Aktivizacija, prema obećanjima datim Poljacima u izbornoj kampanji i jučerašnjem intervjuu agenciji PAP, znači oštriji samouvereniji kurs prema Briselu uz osetnu dozu evroskepticizma, očekivanje da Nemačka popusti i prestane da bude glavni kočničar otvaranja baza NATO i stalnog prisustva savezničkih vojnika u Poljskoj, kao i nastavak oštrog kursa pokojnog predsednika Poljske Leha Kačinjskog, čiji je Duda bio savetnik, prema Rusiji.
"Kada je reč o Ukrajini i Rusiji, tu je u igri uzajamno poštovanje suvereniteta i nezavisnosti. Moraju da se poštuju i odnosi koje među državama reguliše međunarodno pravo. Poljska je dužna da pomogne na razne načine Ukrajini. Ne govorim tu o finansijskoj pomoći, već ako ništa drugo moramo da joj pomognemo u izgradnji institucija države", kazao je Duda u intervjuu PAP-u.
Po oceni novog poljskog predsednika, fatalno bi bilo kada bi se zamrznuo konflikt u Ukrajini i Poljska će zahtevati drugačiju formulu pregovora o rešavanju tog sukoba. Konzervativna stranka Pravo i Pravda ni sam Duda ne kriju ambicije da bi za pregovarački sto trebalo da sedne i Poljska kao glavni advokat Ukrajine u EU.
Kada je u pitanju Balkan, Duda ima viziju Poljske kao inicijatora i regionalnog lidera tešnjeg povezivanja cele Srednje Evrope od Baltika do Jadrana i Crnog Mora i stvaranje bloka tih partnerskih država unutar EU.
"Te zemlje imaju zajednička iskustva iz druge polovine 20. veka i danas često i zajedničke probleme. Ne samo kada je reč o bezbednosti, nego i privredne", kazao je Duda.
Poljski konzervativci na čelu sa pokojnim predsednikom Lehom Kačinjskim i njegovim bratom blizancem, bivšim premijerom Jaroslavom, svojevremeno su oštro kritikovali odluku poljske vlade da prizna Kosovo, odmah posle proglašenja nezavisnosti, jer su to priznavanje videli kao opasan presedan koji će otvoriti Pandorinu kutiju proruskog separatizma, tada pre svega u Gruziji.
Pokojni predsednik Kačinjski izjavio je čak više puta da dok je on na čelu države Poljska neće poslati ambasadora u Prištinu.
Odmah posle izbora Dude za 6. predsednika Poljske od pada gvozdene zavese, najbliži evropski partneri sa Berlinom na čelu nisu skrivali strepnje da Poljska sa Dudom kao šefom države, a posebno ako se njegov uspeh pretoči u izbornu pobedu stranke Prava i Pravda Jaroslava Kačinjskog na parlamentarnim izborima u jesen, može da postane nepouzdan i neugodan partner koji će komplikovati postizanje konsenzusa u ključnim pitanjima, pre svega u odnosima sa Rusijom, ali i u daljoj dubljoj integraciji EU.
"Možda nismo realno svetska sila ali jesmo jedna od najvećih država u Evropi. Ima nas 38 miliona plus velika dijaspora Poljaka u inostranstvu", kazao je pred inauguraciju Duda i dodao da treba poštovati ulogu i snagu Nemačke ali da će Poljska postupati po načelu da ko ne poštuje sam sebe biva poražen.
Autor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
