Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU traži izlaz iz poljoprivredne krize
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Više hiljada francuskih poljoprivrednika protestovalo je 3. septembra u Parizu jer im prihodi kontinuirano opadaju što je dovelo u pitanje opstanak mnogih gazdinstava. Iako je vlada najavila dodatne mere pomoći, oni su se razišli razočarani. Glavne poljoprivredne grane Francuske, prve poljoprivrede Evrope, pogođene su krizom na koju utiče više faktora, od prekomerne proizvodnje do ruskog embarga. U tome Francuska nije usamljena u EU i za 7. septembar je sazvan vanredni sastanak u Briselu na kome bi trebalo da se utvrdi kako da se pomogne evropskim poljoprivrednicima.
U Pariz su se 3. septembra sjatili poljoprivrednici iz cele Francuske koji su dovezli i 1.500 traktora, i razvili transaprente sa porukama "nameti nas ubiše", "konvoj poslednje šanse".
Francuski premijer Manuel Vals je poručio poljoprivrednicima da vlada razume njihovo nezadovoljstvo i predstavio niz mera koje treba da pomognu seljacima.
Vals je najavio da dodatnih 85 miliona evra uz plan za hitno delovanje vredan 600 miliona evra u vidu otpisa ili odlaganja naplate nameta, koji je predstavljen u julu kao pomoć poljoprivrednicima u finansijskim problemima.
On je obećao i "pauzu" u primeni propisa, pre svega onih koji se odnose na životnu sredinu u poljoprivredi, kao i privremeno zamrzavanje otplate dugova bankama u 2015. za poljoprivrednike u tekšoćama koji to zatraže.
Iz državnog i lokalnih budžeta, kao i fondova EU, u naredne tri godine će se sa 350 miliona godišnje izdvajati kao podsticaj za ulaganja u poljoprivredu.
Vladine mere se u velikoj meri poklapaju sa zahtevima vodećeg sindikata poljoprivrednika FNSEA koji je organizovao protest. Predsednik tog sindikata Gzavije Belen je ocenio da je vlada čula poruke poljopriovrednika.
Međutim, njegovo viđenje susreta s Valsom naišlo je na negodovanje demonstranata, posebno mladih poljoprivrednika.
"Prodana dušo!", "Ostavka!", vikali su poljoprivrednici.
Uzgajivač svinja iz zapadne Francuske Kristof Le Tiran rekao je za AFP da poljoprivrednici nisu ništa dobili, ni dogovor o ceni niti bilo kakave garancije. On je ocenio da se neplaćanjem duga tokom godine ništa ne rešava, jer će na kraju godine poljoprivrednici morati da plate dug bankama.
Poljoprivrednici, neki i u suzama, ipak su se razišli. Teši ih barem to što su građani pokazali razumevanje za njihove brige. Prema istraživanju javnog mnjenja objavljenom 3. septembra, 84% Francuza je reklo da razume potrebu poljoprivrednika da protestuju, a 65% je izjavilo da ih podržava u tome.
Spoljni i unutrašnji faktori
Ključne grane francuske poljoprivrede - svinjogojstvo, mlekarstvo, proizvodnja govedine, žitarica i šećera, pogođene su krizom koju otežavaju prekomerna proizvodnja, pad cena na poljoprivrednim berzama i rat cenama u veleprodaji, zbog čega ima opadaju prihodi.
Takođe, međunarodne prilike su nepovoljne: stvari otežava ruski embargo na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, ukidanje kvota za mleko u Uniji i usporavanje privrednog rasta Kine.
Sociolog sela Fransoa Pirsigle objašnjava da je problem, međutim, dublji. On je ocenio da je francuska poljoprivreda, rascepkana na pola miliona gazdinstava, "propustila voz" da iskoristi takozvano objedinjavanje ulaganja, odnosno podelu rizika, ekonomiju obima i očekivanja društva u domenu zaštite životne sredine.
"Ona je nasledila zastarelu šemu a cenu plaćaju vlasnici gazdinstava", kaže taj stručnjak.
Evropski problem
Francuska nije usamljena u ovoj krizi. Na zahtev Pariza će se u Briselu 7. septembra održati vanredni sastanak u vezi sa problemima sa kojima se suočava evropska poljoprivreda zbog pada cena.
Na sastanku bi trebalo da bude formulisan zajednički stav o načinima za rešavanje krize u poljoprivredi koja pogađa pre svega mlekarstvo i svinjogojstvo.
Pred sastanak francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol sastao se sa svojim evropskim kolegama, kako bi obezbedio što ubedljiviju većinu za odluke.
Teme razgovora su bile davanje finansijske pomoći poljoprivrednicima i eventualna veća intervencija EU na tržištu mleka u prahu i putera. To bi značilo da će EU moći da brže povuče proizvode sa tog tržišta. Međutim, za sada nema jedinstvenog stava u EU o tome.
Drugo pitanje odnosi se na skladištenje proizvoda, na primer sira, kako bi se privremeno sa tržišta povukao višak proizvoda i povećala cena.
Francuska, Nemačka i Poljska su, kako se čini, složne u tome da zatraže od Evropske komisije da finansijski podrži izvoz mleka i mesa van EU.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
