Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi pokušaj Madrida da spreči katalonski referendum
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.09.2014. | Ažurirano : 30.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Španska vlada podnela je 29. septembra Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti referenduma u Kataloniji koji za Madrid predstavlja napad na suverenitet zemlje. Sud je istog dana prihvatio da raspravlja o tome čime je referendum suspendovan, iako će za donošenje odluke o ustavnosti katalonskog referenduma biti potrebno više meseci ili godina. Katalonska vlada obustavila je 30. septembra kampanju za referendum o nezavisnosti kako bi poštovala odluku suda, ali je ponovila rešenost da ispuni svoja obećanja.
Španski premijer Marijano Rahoj (Mariano Rajoy) saopštio je 29. septembra posle sednice vlade da je Vlada zatražiila od Ustavnog suda da se izjasni o ustavnosti katalonskom referendumu.Rahoj je ranije najavio takav potez, oštro kritikujući nameru Katalonije da održi, po njegovim rečima, neustavan referendum o nezavisnosti, nazivajući ga "demagoškim" i antidemokratskim" napadom na "suverenitet španske države".
"Sa žaljenjem gledam na ovu inicijativu jer je protivna zakonu, jer izlazi van okvira demokratije, jer deli Katalonce i udaljava ih od Evrope i ostatka Španije", rekao je Rahoj na konferenciji za novinare.
"Niko, čovek, vlast ili institucija, ne može da ospori princip jedinstvenog suvereniteta, nedeljivosti na kojoj se zasniva naš zajednički život", rekao je on.
Španski Ustav ne dozvoljava referendum o suverenitetu na kome ne učestvuje svi Španci.
Referendum suspendovan
Ustavni sud Španije je 29. septembra prihvatio Vladin zahtev da raspravlja o ustavnosti katalonskog referenduma. Jednoglasna odluka Suda da sasluša argumente Vlade automatski je suspendovala referendum i konačnu odluku o njemu prolongirala za mesece a možda i godine, rekla je neimenovana portparolka suda.
Ustavni sud je već 25. marta 2014. delimično poništio izjavu o suverenitetu koju je katalonski parlament izglasao u januaru 2013. i koja predstavlja osnovu za organizovanje referenduma. Mišljenje suda je tada tako bilo formulisano da ostavlja mesta za razlicite interpretacije suprotstavljenih strana.
Sud je proglasio "ništavnim i neustavnim" princip prema kojem "narod Katalonije iz legitimnih demokratskih razloga ima karakter političkog subjekta i suverenu nadležnost". Sud je tada naveo da katalonski narod ima "pravo na odlučivanje" onako kako je to definisano Ustavom, podsetivdsi da pravo na samoopredeljivanju nije Ustavom priznato autonomnim zajednicama.
Takođe, španski parlament je velikom većinom 8. aprila odbacio plan za održavanje referenduma o nezavisnosti Katalonije.
Katalonci ne odustaju od referenduma
Nakon odluke Ustavnog suda, portparol katalonske vlade Fransesk Homs rekao je 30. septembra da je obustavljena kampanja, ali je istakao da je "Katalonija rešena da
održi glasanje"."Naš cilj je da nastavimo i radićemo kako bismo ispunili obećanja u skladu sa zakonom", dodao je portparol katalonske vlade.
Lider Katalonije Artur Mas je 28. septembra rekao da se "proces se neće završiti odlukom Ustavnog suda", koji će verovatno ponišiti dekret o referendumu. Mas je podsetio da i u slučaju da pobedi "da", to ne znači da će Katalonija automatski istupiti iz Španije.
"Referendum se ne saziva da bi se proglasila nezavisnosti već da bi se videlo šta misle Katalonci", dodao je Mas koji je više puta tražio od Madrida da odobri referendum, kao što je to učinio London u slučaju Škotske koja se 18. spetembra izjasnila za ostanak u sastavu Velike Britanije.
Mas je 27. septembra sazvao za 9. novembar referendum na kome je trebalo da se Katalonci izjasne da li region u kome žive treba da postane samostalna država. Poslanici u katalonskom parlamentu su prethodno 19. septembra sa 106 glasova "za" i 28 "protiv" glasali za zakon koji omogućava referendum.
Plan je da se biračima postave dva pitanja - da li želite da Katalonija postane država? a ako je odgovor potvrdan i Da li želite da ta država bude nezavisna?
Pripreme za referendum su počele 28. septembra, a kampanja je zvanično trebalo da počne tek 2. novembra.
Prema proračunu regionalnih vlasti, organizovnaje referenduma bi koštalo 8,9 miliona evra, koji bi pre svega biti utrošeni na pravljenje 10.800 glasačkih kutuja pošto Madrid ne namerava da katalonskim vlastima pozjami kutije koje se koriste za to.
Pravo da se izjasni na referendumu ima 5,4 miliona birača starijih od 16 godina, koji žive u Kataloniji, kao i 2.500 Katalonaca koji žive u inostranstvu.
Ankete pokazuju da većina Katalonaca podržava referendum, ali i da su podeljeni o pitanju nezavisnosti. Podrška nezavisnosti je manja kada im se postavi pitanje da li žele nezavisnu Kataloniju izvan EU.
Donedavno, nezavisnost od Španije nije podržavalo mnogo Katalonaca, ali je ekonomska kriza podstakla podršku odvajanju. Nezadovoljstvo delimično potiče i od toga što se deo poreza prikupljenog u Kataloniji koristi za finansiranje drugih, siromašnijih regiona. Katalonija čiji je najveći grad Barselona, jedan je od najbogatijih i privredno najrazvijenijih španskih regiona, ali i najzaduženijih.
Težnje ka nezavisnosti su postale izraženije pošto je 2010. po odluci Ustavnog suda koja je donete na prigovor Narodne partije, izmenjena autonomija tog regiona, koja je potvrđena na referendumu 2006.
"Nažalost, mi smo išli ovim putem: bio je referendum ali je PP odlučio da se žali Ustavnom sudu i tada su problemi krenuli. Ali to su problemi za koje se u demokratiji mogu naći rešenja", rekao je 29. septembra potpredsednik Evropske komisije, šapnski socijalista Hoakin Almunija.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
