Nemački Savezni sud pravde, najviša sudska instanca u toj zemlji, presudio je 23. septembra u korist švajcarske grupe Lint (Lindt), odbacivši optužbe nemačke konditorske kompanije Haribo da je Lint kopirao njegov čuveni proizvod - gumene medvediće. Time je okončan spor koji je trajao više od dve i po godine.

"Lintova prodaja čokoladica u obliku medveda u pozlaćenom omotaču sa crvenom trakom ne predstavlja kršenje prava Haribove robne marke 'zlatni medved' niti nelegalnu imitaciju proizvoda baziranih na želatinu", saopštio je taj su čiji je sedište u Karlsruleu.

Haribo je poznat po gumenim bombonama u obliku medvedića različitih voćnih ukusa koji su registrovani pod imenom "zlatni medved". Ta porodična firma je 2012. podnela tužbu protiv švajcarskog proizvođača čokolade Lint i Špringli (Lindt & Srpungli) zbog kopiranja robne marke.

Lintove čokoladice u obliku medveda, regostrovane pod imenom "lint tedi" (Lindt Teddy), pojavile su u rafovima nemačkih prodavnica pred Božić 2011.

Haribo je tvrdio da je Lint napravio proizvod po ugledu na ilustraciju zlatnog medveda koji ima cvrenu traku oko vrata a krasi kesice gumenih bombona te nemačke kompanije.

S druge strane, švajcarska kompanija je tvrdila da je proizvod inspirisan čokoladnim "zlatnim zekama", najprodavanijim Lintovim uskršnjim proizvodom. Čokolande zeke su takođe umotane u zlatan papir i imaju crvenu traku oko vrata sa zvoncem.

U ovom slučaju, sud u Kelnu je, u prvoj instanci, dao za pravo Haribu ocenivši da bi potrošači mogli lako da pomešaju dve marke. Međutim, u žalbenom postupku utvrđeno je da "nema dovoljne sličnosti" između dva proizvoda.

Zbog toga se slučaj u proleće 2014. našao pred Saveznim sudom pravde koji je 23. septembra 2015. potvrdio odluku doneti u žalbenom postupku.

Pritom je od sudija zatraženo da se izjasne, ne o sličnostima između proizvoda ili njihovih naziva, već o vezi između naziva jednog i izgleda drugog proizvoda, a oni su zaključili da "nema simboličke sličnosti" u tome.

Gumene bombone u obliku medveda simbol su Hariba, kompanije osnovane 1920. u Bonu, koja je po tom proizvodu poznata i u Nemačoj i u svetu.

Prva bombona u obliku medveda napravljena je 1922. godine, a u sadašnjem obliku je u prodaji od 1967. godine. Svakog dana se proizvede 100 miliona komada.

Čokolande zeke su prvi put proizvedene 1952, a Lint na svom sajtu navodi da "više od 60 miliona srca brže zakuca" svake godine zbog čokoladnih meda.

Lint takođe ne okleva da ide na sud kada treba da brani svoje proizvode. Ta kompanija je pokušala 2012. da zaštiti svog "zlatnog zeku" kao robnu marku pred Evropskim sudom pravde, pošto je austrijski konkurent počeo da prodaje zeke koji su takođe bili umotani u pozlaćen papir.

Evropski sud je odbacio Lintov zahtev uz ocenu da njegov proizvod nema dovoljno specifičnih elemenata po kojima bi se smatrao jedinstvenim u celoj Evropi.

Sporovi oko robnih marki često se pokreću u Nemačkoj čije je pravosuđe dosta strogo kada je reč o zaštiti tih prava.

Nemački Savezni sud pravde je 23. septembra doneo odluku i u sporu koji je nemačka štedionica Šparkase (Sparkaše) pokrenula protiv španskog bankarskog giganta Santander zbog korišćenja određene nijanse crvene boje na sovom logou.

Nemačka banka tvrdi da ima ekskluzivno pravo na korišćenje te nijasne crvene u Nemačkoj. Sud je doneo odluku da se slučaj vrati ponovo na razmatranje žalbenom veću.

Kompanija Bajersdorf (Beiersdorf) takođe pred nemačkim sudovima osporava pravo Unileveru da koristi nijansu plavu koja se koristi na kutijama za kreme "nivea".

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock i Lindt

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Modni falsifikati odnose tekstilcima milijarde
  
• 

  Vesti

  : Reforma autorskih prava noćna mora za kulturu
  
• 

  Vesti

  : Nova inicijativa EK za zaštitu intelektualne svojine
  
• 

  Vesti

  : Komisija želi “Evropsku robnu marku”