Autorska prava Evropska komisija vidi kao prepreku za jedinstveno digitalno tržište dok kulturni svet želi da tim pravima zaštiti važan izvor svog finansiranja. Kulturna pitanja jedan su od glavnih uzroka nesloge u Evropskoj uniji a debate oko autorskih prava podjednako su strastvene kao da se odnose na pitanja poreza ili hrane. Udruženja poslenika u kulturi strahuju da će evropsku kulturu zameniti standardizovani sadržaji Gugla, Epla i još nekih velikih igrača dok političari ističu da neće ići na štetu kulturnog bogatstva Evrope zbog interesa multinacionalnih kompanija. Godišnji promet u evropskoj kulturi premašuje 500 milijardi evra a taj sektor zapošljava više od sedam miliona ljudi.

Izveštaj o autorskim pravima nemačke evroposlanice Džulije Reda (Julia) iz Piratske partije raspalio je debatu u Evropskom parlamentu. Od sredine januara, kada je izveštaj predstavljen u Parlamentu, podneto je 550 amandmana. To i ne čudi jer je za vreme javnih konsultacija o tom pitanju 2014. godine Komisija dobila 9.000 odgovora.

Junkerova Komisija reformu autorskih prava postavila je za jedan od prioriteta. Međutim, dok ideju jedinstvenog digitalnog tržišta podržavaju velika većina članica Evropske unije i evroposlanici, o putu kojim će se do njega doći ne postoji konsensus, posebno kada je reč o autorskim pravima koja su prethodno reformisana 2001. godine.

"Ovaj samoinicijativni izveštaj treba da oceni sadašnje stanje i ponudi preporuke za budućnost ... ali na kraju je to niz zakonskih predloga koji, bez dublje i sveobuhvatne analize situacije, predstavlja samo ideološki dokument", napisala je na svom blogu evroposlanica Viržini Rozier (Virginie Rozière).

Inače, činjenica da je Džulija Reda članica Piratske partije često se tretira kao provokativna sama po sebi.

Veliki ulog

Za mnoge je evropska kultura vredan ekonomski resurs koji treba očuvati. Sa godišnjim prometom od 540 milijardi evra i više od sedam miliona zaposlenih širom EU, kultura je treći po značaju izvor zaposlenosti u 28 zemalja posle građevinarstva i turizma, pokazao je izveštaj kuće Ernst i Jang (Ernst&Young, EY) urađen na zahtev Evropskog saveza kompozitora i tekstopisaca (GESAC).

Analiza konsultantske kuće dala je optimističko viđenje industrije koje uključuje zaposlene u bioskopima i sektoru TV, ali i poslove koje generišu ti sektori. Muzički sektor sam po sebi generiše skroman broj radnih mesta ali podstiče vizuelne umetnosti i angažovanje velikog broja ljudi na koncertima i festivalima.

Direktor Udruženja za prikupljanje i raspodelu autorskih prava (Scam) Erve Roni (Hervé Rony) smatra da bi izmena sadašnjih zakona o autorskim pravima predstavljala opasnost za niz radnih mesta u kulturi. On je uveren da autorska prava nisu problem.

"Autorska prava nisu predstavljala problem Netfliksu (Netflix) da dođe u Evropu. Oni su jednostavno pregovarali o pravima sa kolektivnim organizacijama. Ono što zaista nedostaje je prava evropska politika te industrije", rekao je Roni, preneo je EurActiv.com.

"Mi ne možemo imati kulturnu politiku koja radi jedino u interesu potrošača", kaže predsedavajuća Evropske koalicije za kulturni diversitet Kerol Tong (Carole Tongue) koja strahuje da će evropsku kulturu postepeno zameniti standardizovani sadržaj koji nude globalne firme iz grupe GAFA - Gugl (Google), Epl (Apple), Fejsbuk (Facebook) i Amazon.

Bojazni ima i među političarima koji ne veruju velikim digitalnim kompanijama jer su pokazale da mogu da idu daleko koliko je potrebno da izbegnu poreze kako bi imale prednost nad evropskim konkurentima.

"GAFA kompanije ne plaćaju uvek autorska prava i praktikuju agresivno planiranje poreza. Suočen sa tim, Brisel insistira da besplatni sadržaj i konkurencija ne funkcionišu. Nećemo potkopati evropsko kulturno bogatstvo samo da bi zadovoljili nekoliko multinacionalnih kompanija", istakao je evroposlanik i predsednik radne grupe za kulturu Žan-Mari Kavada (Jean-Marie Cavada).

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker odgovorio je u februaru na strahove evropske kulturne industrije nudeći svoje zalaganje za zaštitu autorskih prava u Evropi.

Neki pak sumnjiče Komisiju da je "malo previše" zainteresovana za pitanje autorskih prava.

Evropski službenici dolaze naime iz 28 zemalja i često se žale da ne mogu da nastave da gledaju nacionalne TV kanale. Zato je pitanje "geo-blokade", odnosno geografskog blokiranja sadržaja, postalo opsesija nekim potrošačima iz malih zemalja. A to je pitanje za komesara za jedinstveno digitalno tržište Andrusa Ansipa koji takve prakse ocenjuje kao diskriminatorne.

Odbor Evropskog parlamenta za pravna pitanja glasaće o amandmanima na izveštaj Džulije Reda sredinom aprila a 20. maja se očekuje plenarno glasanje o izveštaju. Tokom 2016. bi trebalo da bude završena reforma autorskih prava koju planira Komisija.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nova inicijativa EK za zaštitu intelektualne svojine
  
• 

  Vesti

  : Srbija u EU programu za umetnost i stvaralaštvo
  
• 

  Vesti

  : Lakše do licenci za muziku na internetu u EU
  
• 

  Vesti

  : Evropljani se manje bave kulturom
  
• 

  Vesti

  : Mala izdvajanja za kulturu ugrožavaju italijansku baštinu
  
• 

  Vesti

  : Različiti modeli finansiranja kulture u uslovima krize