Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije na sastanku u Luksemburgu 8. oktobra treba da se slože o ubrzavanju deportacije i repatrijacije ilegalnih imigranata koji ne mogu da dobiju azil, što je izuzetno važno pitanje za blok suočen sa velikim prilivom izbeglica iz ratom razorene Sirije. Procenjuje se da poslednjih godina više od 60% onih koji ne dobiju azil nelegalno ostaje u EU. Evropski lideri ukazuju da je dužnost EU da pomogne izbeglicama koje beže od rata ali da na problem ekonomskih migranata mora da se odgovori efikasnije. Istog dana biće održana i konferencija posvećena jačanju saradnje u uslovima migrantske krize na kojoj će biti i predstavnici Srbije i drugih balkanskih zemalja preko kojih migranti idu ka EU.

Diplomate kažu da na sastanku u Luksemburgu ministri takođe treba da podrže meru pritvora onima koji bi mogli da pobegnu pre deportacije, kao i snažniji pritisak na afričke i druge siromašne zemlje, uključujući kroz podršku budžetima, da prihvate građane kojima je odbijen ulazak u Evropu, preneo je EurActiv.com.

Kasnije danas ministrima unutrašnjih poslova pridružiće se kolege iz spoljnih poslova i predstavnici balkanskih zemalja, Turske, Jordana i Libana i razgovarati o unapređenju saradnje, većoj solidarnosti i obezbeđenju adekvatnog upravljanja prilivom izbeglica i migranata.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je naljutila istočne članice EU nudeći prijem velikog broja sirijskih izbeglica, istakla je 7. oktobra u Evropskom parlamentu da Evropa takođe mora da uradi više da odvrati i protera hiljada ljude koji godišnje stignu ilegalno u Evropu u potrazi za boljim životom.

Ona je u Parlamentu rekla da je pružanje utočišta onima koji beže od rata i progona dužnost ali da EU istovremeno mora da pooštri aranžmane sa siromašnijim zemljama "tako da se oni koji nemaju izgleda da ostanu kao izbeglice vraćaju u svoje zemlje".

U nacrtu zaključaka sastanka ministara unutrašnjih poslova, u koji je agencija Rojters imala uvid, piše: "Evropska unija i njene članice moraju da urade više na povratku (ekonomskih migranata). Veća stopa vraćanja može da zastraši neregularne migracije".

Agencije za izbeglice smatraju da će veći obim deportacije "osloboditi prostor" za one koji su izbegli u strahu za život.

Poslednjih godina manje od 40% ljudi koji nisu dobili azil je nakon toga i napustilo EU.

Testiranje planova

Ostali elementi migracione politike EU uključuju pomoć izbeglicama koje ostaju na Bliskom istoku i pooštravanje procedura za identifikaciju prispelih u Italiji i Grčkoj.

U zajedničkom obraćanju sa kancelarkom Merkel u Strazburu, francuski predsednik Fransoa Oland založio se za permanentan rad obalske straže EU i graničara.

Plovila mornarica EU od 7. oktobra patroliraju kod libijske obale sa ciljem da osujete krijumčare ljudi.

Jedno od najspornijih pitanja za članice EU je novi program razmeštanja tražilaca azila iz zemalja "na udaru" - Italije i Grčke, širom Unije. Nekada komunističke zemlje sa istoka EU odbacuju prihvat većeg broja migranata.

Prvo takvo razmeštanje građana Eritreje u Švedsku iz Italije trebalo bi da se odigra 9. oktobra.

Razmeštanje je ključni zahtev Rima i Atine. Istovremeno su Grčka i Italija pod pritiskom severnih članica, poput Nemačke i Francuske, da prihvate personal EU da pomogne u kontroli njihovih granica.

U međuvremenu vlade EU nastavljaju da dodaju detalje planovima za rešenje migrantske krize a koliko su oni realni, pokazaće se u narednim mesecima. Italija je već upozorila da ne želi na svojoj teritoriji "koncentracione logore".

Kako se ocenjuje, nepostojanje granica između članica EU predstavlja veliki rizik za planirano usmeravanje tražilaca azila u određene delove Unije.

Zapadnobalkanski put

Teme konferencije "Istočno Sredozemlje - Zapadnobalkanski put" biće masovni priliv izbeglica, podele unutar bloka oko toga kako obezbediti spoljne granice EU, kao i podela odgovornosti za prijem izbeglica.

U radu će učestvovati i predstavnici UNHCR, Međunarodne organizacije za migracije i Svetskog programa za hranu a agencije EU Fronteks i Evropska služba za podršku azilu (EASO) predstaviće situaciju na terenu.

Razgovaraće se i o povećanju podrške Jordanu, Libanu i Turskoj, zemljama koje su primile najviše sirijskih izbeglica, kao i o podršci svim tranzitnim zemljama kako bi unapredile prijem i registraciju azilanata.

Na dnevnom redu biće i jačanje saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala - krijumčara i trgovaca ljudima, iskorenjivanje uzroka prilisnog raseljavanja i saradnja sa zemljama porekla nelegalnih migranata.

Očekuje se da na konferenciji bude usvojena deklaracija sa glavnim principima, ciljevima i merama koje će učesnici zajednički sprovoditi kako bi se obezbedila puna zaštita izbeglica, upravljalo granicama na pravi način a ljudi kojima nije potrebna međunarodna zaštita vratili u zemlje porekla.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Potreban zajednički odgovor regiona na migrantsku krizu
  
• 

  Vesti

  : I Balkanu deo od 500 miliona evra EU pomoći za izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Bez konkretnih rešenja za izbegličku krizu na sastanku u UN
  
• 

  Vesti

  : Srbija na listi sigurnih zemalja porekla 9 članica EU
  
• 

  Vesti

  : EU: Oštra kontrola spoljnih granica EU, pomoć Turskoj, Srbiji i ...