Jedan od predloga Evropske komisije u oblasti migracija odnosi se na stvaranje jedinstvene evropske liste sigurnih zemalja porekla koja bi obuhvatala zemlje Zapadnog Balkana i Tursku a u cilju bržeg razmatranja zahteva za azil i vraćanja njihovih građana koji ne ispunjavaju uslove za azil. O uvođenju liste bi trebalo da se raspravlja u narednim nedeljama. U EU za sada zemlje članice imaju svoje liste sigurnih zemalja - Nemačka je upravo odlučila da u nju uključi i Kosovo, Albaniju i Crnu Goru. Prema podacima Evropske komisije, Srbija je na listi sigurnih zemalja porekla u devet od 12 članica EU koje imaju takve liste.

Evropska komisija je predložila stvaranje "evropske liste sigurnih zemalja porekla" koja bi uključivala Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, BiH, Kosovo, Albaniju i Tursku.

Ta inicijativa je pokrenuta zbog velikog broja građana tih zemalja koji su tražili azil u članicama EU posle uvođenja bezviznog režima Na nivou EU 17% zahteva za azil otpada na građane tih sedam zemlje. Inicijativa je dobila na značaju nakon priliva velikog broja izbeglica sa Bliskog istoka i severa Afrike u Evropu što je otvorilo pitanje njihovog prihvata.

Cilj je da se ubrza procedura razmatranja zahteva za azil građana iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske, s obzirom da njihovi građani neće a priori ispunjavati uslov da dobiju zaštitu kao izbeglice. Međutim, i dalje će imati pravo da podnesu zahtev za azil koji će se pojedinačno razmatrati.

U predlogu Evropska komisija od 9. septembra daje se prikaz sistema i stanja u oblasti ljudskih prava i prava manjina u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj i podaci o malom broju odobrenih zahteva za azil njihovih državljana u EU.

Navodi se da je u 2014. u članicama EU odobreno 1,8% ili 400 zahteva za azil koje su podneli građani Srbije.

Prema podacima iznetim u predlogu pripremljenom za razmatranje u Evropskom parlamentu i Savetu EU, devet članica proglasilo Srbiju je sigurnom zemljom porekla.

U EU 12 zemalja ima liste sigurnih zemalja porekla - Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Nemačka, Francuska, Irska, Luksemburg, Letonija, Malta, Slovačka i Velika Britanija. Srbija nije na listama Irske, Malte i Slovačke.

Predlog u razmatranju

Kako navodi agencija Frans pres, o zajedničkoj listi će se razgovarati u narednim nedeljama.

U predlogu Evropske komisije se podseća da su se evropski lideri u zaključima sa sastanka održanog krajem juna ove godine, pozvali, u vezi s potrebom da se ubrza procedura razmatranja azila, na nameru Komisije da dopuni propise o sigurnim zemljama porekla, uključujući evenutulano uspostavljanje zajedničke liste sigurnih zemalja porekla.

Ministri pravde i unutrašnjih poslova zatim su na sastanku 20. jula pozdravili mogućnost uspostavljanja takve liste na nivou EU, imajući u vidu da se zemlje Zapadnog Balkana već nalaze na mnogim nacionalim listama članica, da sve te zemlje imaju perspektivu članstva u EU i da za njih važi bezvizni režim. Konstatovano je i da je stopa odobrenih zahteva za azil za građane zemalja Zapadnog Balkana u 2014. bio dosta nizak.

"To sve ukazuje da se zemlje Zapadnog Balkana mogu smatrati sigurnim zemlaja porekla u svim članicama", navodi se u zaključcima sa sastanka od 20. jula.

Evropska kancelarija za podršku u vezi sa azilom organizovala je 2. septembra sastanak članica na nivou eksperata na kome je postignut "široki konsenzus" o tome da zemlje Zapadnog Balkana treba tretirati kao sigurne zemlje porekla.

Sigurnom zemljom porekla u skladu sa međunarodnim propisima i evropskim direktivama smatra se zemlja sa demokratskim sistemom u kojoj nema progona, torture, nehumanog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, pretnji nasiljem i oružanog konflikta.

Takođe, većina zemalja na predloženoj listi ima status kandidata za članstvo u EU koji im je odbren pošto je provereno u kojoj meri ispunjavaju Kopenhaške kriterijume o demorkatskim standardima, vladavini prava, zaštiti ljudskih prava i prava manjina, tako da se mogu smatrati u dovoljnom stepen bezbednim.

Predlog Komisije su kritikovale organizacije za zaštitu ljudskih prava za koje je posebno sporan plan da se Turska uvrsti na tu listu, između ostalog i zbog toga što u toj zemlji godinama traju sukobi snaga bezbednosti i krudskih pobunjenika.

Amnesti internešenal je naveo da se status izbeglice mora utvrđivati na osnovu pojedinačnih okolnosti, odnosno da se nijedna zemlja porekla se ne može smatrati a priopri bezbednom.

Nemačka stavlja Kosovo, Crnu Goru i Albaniju na listu

Kako u EU nema jedinstvene liste, dok neke članice imaju svoje liste, tražioci azila češće biraju određene zemlje za podnošenje zahteva.

Nemačka, koja je glavno odredište i tražilaca azila sa Zapadnog Balkana i izbeglica sa Bliskog istoka, odlučila je da uvrsti na svoju listu sigurnih zemalja porekla Albaniju, Kosovo i Crnu Goru.To je 24. septembra najavila nemačka kancelarka Angela Merkel.

Osim toga Merkelova i guverneri 16 nemačkih saveznih država dogovorili su se i o drugim merama u vezi sa migracijama. Sporazumom koji su postigli traži se da se "džeparac" koji se isplaćuje ljudima u prihvatnim centrima, pretvori u davanje u robi. Sporazum će stupiti na snagu 1. novembra.

Savezna vlada obećava da će preuzeti glavninu finansijskog tereta nastalog zbog priliva, rasterećujući regionalne i opštinske vlasti.

Nemačka će odblokirati u 2016. dodatna sredstva za savezne pokrajine u visini od 670 evra po izbeglici mesečno. Suma će se izdavati u periodu od dolaska tražioca azila u Nemačka do razmatranja njegov zahteva, što je u proseku pet meseci.

Država će podneti glavninu finansijskog tereta prihvata azilanata dok će opštinske i pokrajinske vlasti biti nadležne za smeštaj i hranu.

Izvor: EurActiv.rs, AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ko su migranti a ko izbeglice - važno pitanje za EU
  
• 

  Vesti

  : EU: Oštra kontrola spoljnih granica EU, pomoć Turskoj, Srbiji i ...
  
• 

  Vesti

  : Balkanske zemlje neće ući u EU bez vladavine ljudskih prava
  
• 

  Vesti

  : Nove mogućnosti ali i restrikcije za migrante s Balkana