Moćnik Belorusije Aleksandar Lukašenko će bez sumnje dobiti i peti mandat 11. oktobra na izborima koje opozicija bojkotuje i na kojem su mu jedini protivnici potpuno nepoznati. Reakcija Zapada bi međutim mogla da bude neočekivana.

Lukašenko, koga zvanični Vašington naziva poslednjim diktatorom Evrope na udaru je zapadnih sankcija zbog lošeg stanja u pogledu ljudskih prava tokom svog predsedničkog staža u trajanju većem od dve decenije, što je rekord u Evropi.

Beloruski predsednik se u septembru istakao time što je svog 11-godišnjeg sina Kolju poveo sa sobom na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija. Kolja je tamo sedeo sa ocem u beloruskoj delegaciji. Ovo je samo poslednje u nizu javnih pojavljivanja ovog dečaka, koji prati svog oca na gotovo svakom zvaničnom izlasku, i već je sreo između ostalog papu i kineskog predsednika Si Đipinga.

„Lukašenko nam šalje poruku – ostaće na vlasti koliko bude hteo, a predstavlja nam i sledećeg lidera“, rekao je za AFP opozicionar Anatoli Lebedko, predsednik Ujedinjene građanske partije.

Rezultat izbora unapred je poznat, ali reakcija Zapada bi mogla da bude nepredvidiva. Od početka ukrajinske krize beloruski predsednik se upušta u smele diplomatske poteze i pokušava da iskoristi snažne tenzije između Riusije i EU da bi se nametnuo kao posrednik. U Minsku su održani brojni mirovni pregovori između Kijeva i proruskih separatista.

„Na Zapadu znaju kakav će biti rezultat izbora. Ukoliko sve prođe mirno evropske sankcije će biti ukinute“, ocenio je Pavel Usov iz Centra za političke analize u Varšavi.

Više nema nade o promenama na izborima

Lukašenka, koji je na vlasti od 1994. godine, aktivisti za ljudska prava optužuju da je tokom osporavanog reizbora 2010. godine pokrenuo represiju širokih razmrta protiv opozicije i civilnog društva.

Tokom prethodnih meseci beloruske vlasti su, kao znak dobre volje naspram EU, oslobodile šest opozicionara, među kojima je i jedan od nekadašnjih rivala na izborima. Međutim, nikome od ovih ljudi koji su smatrani poslednjim političkim zatvorenicima u zemlji, nije dozvoljeno da učestvuju na izborima.

Opozicija je pozvala na bojkot izbora i zatražila da EU zadrži sankcije.

„Glasači koji imaju demokratksu žicu su skeptični u pogledu izbora. To je nova situacja jer je pre 10 godina postojala iluzija da bi se nešto moglo promeniti na izborima“, ocenio je opozicionar Vincuk Vjačorka.

„Svi znaju da oni čak i ne broje glasove“, dodao je on.

Izborna kampanja u ovoj zemlji od 9,5 miliona stanovnika odigrava se u trenutku ekonomske krize koja utiče na raspoloženje stanovništva.

Od četiri kandidata na izborima, samo je 38-godišnja Tatjana Korotkevič, početnica u politici,, vodila nešto što liči na izbornu kampanju, sa susretima sa biračima u regionu i odobravanjem intervjua.

Prema istraživanju Instituta zapolitičke i socio-ekonomske studije, 47,5% stanovnika Belorusije podržava Lukašenka, dok Korotkevičeva ima podršku 7,2%. Podrška za druga dva kandidata; Sergeja Gajdukeviča i Nikolaja Olakoviča, je bliska nuli.

Rusija finansijski podržava svog suseda, ali se protivi pokušajima približavnja Lukašenka i Zapada. Malo nakon što je pokrenuta ruska intervencija u Siriji krajem septembra, Putin je ponovio da želi da proširi ruskov ojno prisustvo u Belorusiji tražeći od ministara da pronađu kompromis sa Minskom o otvaranju vazdušne baze u toj zemlji. Lukašenko je međutm to jasno odbio, tražeči umesto toga novo oružje od Ooskve. Istakao je međuim da su Rusija iBelorusija spremne da rame uz rame brane svoje teritorije pred snagama Atlantskog saveza.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Istočno partnerstvo EU na dva koloseka
  
• 

  Vesti

  : EU više ne vidi Lukašenka kao poslednjeg diktatora