Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU više ne vidi Lukašenka kao poslednjeg diktatora
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Održavanje pregovora o miru u Ukrajini u Minsku od značaja je za otopljavanje odnosa između Evropske unije i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka koga Zapad zove poslednjim evropskim diktatorom. Novi korak u, kako diplomate kažu, ubrzavanju procesa koji bi mogao da donese popuštanje sankcija Lukašenku, čak i pozivu za majski samit EU i bivših sovjetskih republika, predstavlja i sastanak u Minsku 20. februara sa ministrom diplomatije susedne Letonije, predsedavajuće EU.
"Verujem da imamo niz prilika", rekao je pred put u Minsk letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs dodajući da će tema razgovora biti odnosi EU i Belorusije.
Lukašenko je pred sastanak sa Rinkevičsom saopštio, prenose beloruski mediji, da želi proširenje saradnje sa Letonijom i drugim članicama EU bez ikakvih predrasuda.
Za razliku od Ukrajine i drugih bivših sovjetskih republika koje su u iskušenju zbog slobodne trgovine sa EU, Belorusija je ostala čvrsto povezana sa Rusijom. Lukašenko je ušao u članstvo Putinove Evroazijske unije ali je i kritikovao ulogu Moskve u Ukrajini.
Istovremeno Lukašenko ne žuri da odgovori na žalbe zbog kršenja izbornih i ljudskih prava u Belorusiji zbog čega je njemu, kao i za oko 200 njegovih najbližih pristalica, zabranjeno da putuju u EU od 2011. godine.
Ipak, prenosi EurActiv.com reči evropskih diplomata pozivajući se na Rojters, u toku su razgovori kako da se odnosi Belorusija-EU unaprede. U internom dokumentu pobrojani su i mogući koraci o kojima su se članice EU složile u januaru. U tom dokumentu navodi se da će Lukašenko morati da se poduhvati reformi. Međutim, Brisel ne žuri kao u slučaju Ukrajine, gde se opredeljenje za Evropu završilo svrgavanjem predsednika i ruskom aneksijom Krima.
U svakom slučaju, Lukašenkovi napori da pomogne u okončanju sukoba u istočnoj Ukrajini, uključujući organizaciju mirovnih pregovora u kojima su učestvovali i francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel, otvorili su mogućnosti za popuštanje u odnosima Brisela i Belorusije.
"Sve je više signala da se Belorusija otvara prema Evropi. Lukašenko je bio od velike pomoći tokom pregovora u Minsku", rekao je jedan izvor iz EU dodajući da "članice razmatraju da li EU treba da odmrzne odnose sa Belorusijom".
Poziv na samit?
Lukašenko (60) je stavio do znanja da bi želeo da bude na samitu članica EU i šest bivših svojetskih republika koji će biti održan u Rigi na proleće, navode izvori iz EU. Da bi i otišao, treba da mu bude skinuta zabrana putovanja u EU koja je obnovljena pre samo tri meseca.
Latonija, koja će biti domaćin samita Istočnog partnerstva 21-22. maja, saopštila je da želi da se na skup pozove i Lukašenko. Međutim, neke članice EU su protiv i odluka nije doneta.
Zvaničnici EU svesni su da je Lukašenko, koji je 21 godinu na vlasti, vešt "igrač" koji radi u svoju a ne u korist EU i Rusije.
Pored toga, Lukašenko se još dobro seća prethodnog takvog samita u Viljnusu 2013. koji je bio presudan za ukrajinski ulazak u krizu.
Ipak, godinu dana dugi pregovori o ublažavanju izdavanja viza za kraće boravke za Beloruse možda će biti završeni do samita u Rigi, rekao je jedan diplomata EU. Istovremeno Brisel kaže da je oslobađanje političkih zatvorenika ključno za značajnije unapređenje odnosa između EU i Belorusije.
U međuvremenu beloruski opozicionari pozdravljaju tešnje veze sa EU. "Ljudska prava se moraju imati na umu, međutim, takođe je neophodno da uradimo sve što možemo da se Belorusija više integriše u Evropu", rekao je bivši predsednički kandidat Aleksandar Milinkevič.
Lukašneko pak nastoji da nađe način da podstakne nacionalnu ekonomiju koja je izložena problemima u Rusiji.
Beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makei rekao je da bi Belorusija da zadrži distancu od EU.
"Neki žele da se pridruže EU sutra", rekao je on misleći na bivše sovjetske republike i dodao: "Neki žele perspektivu za to (članstvo u EU). A neki samo žele da normalizuju odnose sa EU", istakao je Makei.
Beloruski ministar je kazao i da ne treba dovoditi u vezu stav Belorusije o Ukrajini i njeno angažovanje za mir u toj zemlji sa odnosima sa EU.
Inače, Minsk je postao značajno mesto za diplomatske susrete oko krize u Ukrajini krajem avgusta 2014, kada su se u tom gradu sreli predsednici Ukrajine i Rusije Petro Porošenko i Vladimir Putin. U septembru 2014. predstavnici ukrajinske vlade i proruskih separatista sa istoka zemlje postigli su u Minsku saglasnost o nekoj vrsti mirovnog plana. Zatim je 12. februara 2015. u glavnom gradu Belorusije postignut dogovor o novom mirovnom planu za istok Ukrajine koji zovu i drugim sporazumom iz Minska.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
