Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Digitalna amnezija - bolest 21. veka
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Fenomen zaboravljanja informacija za koje verujemo da ih je naš digitalni uređaj sačuvao i pamti umesto nas kompanija Kasperski lab (Kaspersky Lab) nazvala je digitalnom amnezijom. Rezultati novog istraživanja ukazuju na direktnu vezu između podataka koji su nam dostupni jednim klikom i neuspeha da zapamtimo te podatke. Digitalna amnezija podjednako pogađa i mlade i starije, i žene i muškarce. Istraživanje je pokazalo da se ljudi ne trude da zapamte informacije do kojih mogu lako da dođu, da bi u slučaju nepovratnog gubitka sadržaja iz uređaja najviše paničile žene i mladi, kao i da vlasnici ne čine dovoljno za bezbednost svojih uređaja.
U želji da bolje razume kako digitalni uređaji i internet utiču na način na koji ljudi čuvaju i koriste informacije, i šta rade da ih zaštite, kompanija za antivirusnu i internet bezbednost Kasperski zadužila je firmu Opinion meters (Matters) da uradi istraživanje.
To istraživanje pokazalo je da u zemljama Evropske unije više od polovine odrasle populacije (do 60%) može bez gledanja broja da nazove kuću u kojoj su živeli kada su imali 10 godina. Istovremeno 53% ne može da nazove decu telefonom a da ne pogleda broj, 90% ne može da pozove školu u koju im idu dece a 51% kancelariju u kojoj radi. Otprilike trećina ne može da okrene roditelje bez gledanja broja.
Čak 86% ispitanika, što je procenat manje-više isti u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem i u svim starosnim grupama, kaže da u današnjem hiper-povezanom svetu ima toliko brojeva i adresa da ne mogu da ih popamte čak i da to žele.
Svaki treći evropski potrošač srećan je što može da zaboravi podatke koje može lako da nađe na internetu. Kada se suoči sa gubitkom neke informacije, trećina (36%) će pre nego što i pokuša da je prizove u pamćenje pohitati na internet da reši problem. Taj procenat se penje na 40% u grupi starih 45 i više godina. Istovremeno će četvrtina (24%) ispitanika zaboraviti informaciju sa interneta čim je iskoristi.
Velika većina (79,5%) evropskih ispitanika priznaje da internet koristi kao "produžetak mozga" pri čemu je najveći procenat takvih u Britaniji (84,5%) a najmanji u Francuskoj (71,8%).
Sve veća zavisnost od interneta kao izvora informacija koje smo ranije morali da pamtimo ili tražimo, npr. u knjigama, delom je posledica nestrpljenja i potrebe da se do informacije dođe brzo. Tako 61% ispitanika (70% u starosnoj grupi 16-24 godine) kaže da im je informacija potrebna što pre i da nemaju vremena da je traže.
Nasuprot opštem mišljenju, digitalna amnezija ne pogađa samo mlade ljude iz digitalne ere već je podjednako rasprostranjena, i u nekim slučajevima mnogo češća, kod starijih.
Gubitak ili ugrožavanje podataka koji se čuvaju na digitalnom uređaju, posebno na pametnim telefonima, kod svih će potrošača izazvati stres a posebno kod žena i mladih. Čak 44% žena i 40% mladih između 16 i 24 godine kazalo je da bi bili tužni ako bi izgubili i ne bi mogli da povrate ono što čuvaju na svojim uredajima.
Svaka četvrta ispitanica (25%) i 38% mladih kažu da bi digli paniku zbog gubitka sadržaja jer su im uređaji jedino mesto na kom čuvaju slike i informacije za kontakte.
Ono što zabrinjava je što, uprkos sve većoj zavisnosti od uređaja, potrošači širom Evrope ne vode mnogo računa o IT bezbednosti.
Tek svaki treći (34,5%) instalira dodatnu IT bezbednost, poput antivirusnih rešenja za pametne telefone, a samo četvrtina (23,4%) ih stavlja na svoje tablete. Svaki peti ispitanik (20,9%), kako je pokazalo istraživanje, ne štiti dodatno nijedan svoj uređaj.
Istraživanjem je obuhvaćeno 6.000 potrošača starijih od 16 godina, podjednako muškaraca i žena, a ispitano je po 1.000 iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Beneluksa.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
