Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novac kao prepreka za korišćenje interneta
|
|
|
|
Objavljeno : 23.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji više od 2,81 miliona građana redovno koristi internet, što je za oko 450.000 više nego prošle godine, a broj domaćinstava koja imaju priključak za "svetsku mrežu" porastao je na 62,8%. Međutim, jaz između bogatih i siromašnih i dalje je veliki, a oko 35% onih koji nemaju internet pristup kod kuće reklo je da je pristup isuviše skup.
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazalo je da kompjuter poseduje 63,2% domaćinstava, što je za 3,3 procentna poena više nego prošle godine, a internet priključak ima 62,8%, odnosno 7 procentnih poena više nego u 2013.
Korišćenje interneta i računara je, međutim, veoma neujednačeno, pa postoji jaz između gradskog i seoskog stanovništva, visokoobrazovanih i onih sa nižom stručnom spremom, kao i domaćinstava sa višim i nižim prihodima.
Tako internet priključak ima 67,8% domaćinstava u gradskim naseljima, četiri procentna poena više nego u 2013, i 51,1% u seoskim, uz rast od 8,6 poena, navodi se u redovnom istraživanju o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji.
Ova razlika je mnogo veća kada se domaćinstva uporede po prihodima, pa tako priključak ima 90,6% domaćinstava sa prihodima od 600 evra i više i samo 40,9% sa prihodima do 300 evra, pri čemu je u ovoj kategoriji rast bio 1,4 procentnih poena.
Background Upotreba interneta u Srbiji opada s godinama. Tako je u tri meseca koja su prethodila istraživanju 94,7% ispitanika reklo da je koristilo internet, 87% onih od 25 do 34 godine, 80,6% od 35 do 44 godine, 34,7% od 55 do 64 godine i 12,6% od 65 do 74 godine.
Među korisnicima interneta od 16 do 24 godine starosti, skoro svako (95,6%) ima nalog na društvenim mrežama.
Internet se u Srbiji najviše koristi za traženje informacija o robi i uslugama (79,7%), čitanje novina ili časopisa na internetu i korišćenje društvenih mreža (67,6%).
Za 11,7 poena je povećana rasprostranjenost širokopojasnoj konekciji, koja omogućava brz protok informacija. Tako udeo ovakve mreže iznosi 55,1%. Međutim, ovakav priključak ima 84% domaćinstava sa prihodima iznad 600 evra, i 35,7% sa prihodima do 300 evra mesečno.
Socio-ekonomske razlike ispoljavaju se i pri korišćenju interneta. Tako internet redovno koristi više od 3,4 miliona osoba, koji su u istraživanju rekli da su ga koristili u prethodna tri meseca. To je 62,1% u poređenju sa 53,5 iz 2013.
Internet koristi 87,6% osoba sa visokim ili višim obrazovanjem, 71,5% sa srednjim, i tek svaka treća osoba sa nižim stepenom obrazovanja. Sudeći po istraživanju, internet koriste svi studenti, 84,3% zaposlenih i 58,9% nezaposlenih.
Među korisnicima interneta, svaki dan ili skoro svaki dan ga koristi 84,6%, odnosno više od 2,85 miliona osoba, što je oko 450.000 više nego u 2013.
Od onih koji internet pristup nemaju kod kuće većina je odgovorila da im ne treba (61,3%). Međutim, znatan deo je kao razlog naveo novac. Tako je, u ovom pitanju gde su mogli da izaberu više odgovora, čak 37,9% njih reklo da je oprema skupa, a 34,8% da je pristup isuviše skup.
U opremljenosti domaćinstava različitog imovnog stanja razlike nisu velike samo kada je reč o televizoru, koji ima 99% domaćinstava, uključujući 99,5% onih sa prihodima iznad 600 evra i 98,5% sa prihodima do 300 evra, i mobilnom telefonu, koji ima 90,6% domaćinstava, sa jazom od četiri procentna poena između onih sa više od 600 evra i onih do 300 evra mesečno.
Razlika je izuzetno velika kada je reč o laptopu, koji ima 38,7% domaćinstava, pri čemu 72,2% njih sa prihodima preko 600 evra, 49% onih sa prihodima između 300 i 600 evra, i 21,3% sa prihodima do 300 evra.
Napisao: S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
