Muslimani u Nemačkoj, koji su većinom turskog porekla, suočavaju se sa promenama u svojoj zajednici zbog dolaska stotina hiljada arapskih izbeglica. Stručnjaci smatraju da je raznolikost koju pridošlice unose dobra ali ne isključuju i mogućnost radikalizacije i vrbovanja mladih doseljenika u redove radikalnih pokreta. Međutim, oni ukazuju i da su mnogi mladići upravo od toga pobegli iz svojih zemalja, pre svega Sirije.

Sirijskoj izbegličkoj porodici molitva petkom u džamiji u Nemačkoj može predstavljati pravi izazov. Verska služba se većinom odvija na turskom, rekla je za AFP stručnjak za islam u Fondaciji Bertelsman Jasmin el Menuar.

Muslimanska zajednica, koja se razvila kao posledica industrijskog razvoja Nemačke, broji 4 miliona ljudi, od kojih je dve trećine turskog porekla ili pripada turskoj kulturi, rekla je ona i dodala je da da je "turski uticaj jak i danas, u drugoj ili trećoj generaciji".

Pod okriljem Tursko-islamske unija za verska pitanja (DITIB), evropske mreže turskog državnog tela za verska pitanja, deluje oko 900 džamija u Nemačkoj. Nemačke vlasti najčešće sa tom organizacijom razgovaraju o pitanjima koja se tiču treće religije u Nemačkoj.

Već 30 godina imami dolaze iz Ankare, a mnogi od njih ne govore nemački. Vrlo često zidove prostorija organizacije krase portreti Ataturka, oca modrene Turske. To je sve vrlo daleko od briga koje tište muslimane koji dolaze iz Homsa ili Mosula.

"Sada treba da se otvore za muslimane iz drugih delova sveta", rekao je Jasmin el Menuar.

Šef katedre za islam na Univerzitetu u Minsteru Muhanad Horšide smatra da dolazak izbeglica predstavlja dobru priliku i da će to islamu u Nemačkoj doneti raznovrsnost.

Muslimanska zajednica će se u svakom slučaju povećati. Od više od 800.000 tražilaca azila, koliko se očekuje ove godine u Nemačkoj, oko 80% su muslimanske veroispovesti, pokazuju podaci Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj (ZMD).

Više od 161.000 Sirijaca živi u Nemačkoj a njihov broj će rasti tako da će postati najveća sirijska zajednica u Evropi.

U javnosti se javlja i bojazan da će doći do radikalizacije, pošto mnogim izbeglicama nisu poznate zapadne vrednosti a dolaze iz zemalja u kojima se homoseksulanost kažnjava a rodna ravnopravnost ne postoji.

Mladi radikalni pripadnici pokreta salafista mogli bi da pokušaju da vrbuju mlade migrante koji ne znaju gde da se svrstaju. Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova, međutim, navodi da taj trend nije izražen i da situacija nije alarmantna.

Nemačka obaveštajna služba procenjuje da u Nemačkoj ima oko 7.900 salafista koji su preduzeli nekoliko spektakularnih akcija kratkog daha.

Kancelarka Angela Merkel stalno podseća izbeglice da moraju poštovati principe vladavine prava. "Od početka govorimo onima koji dolaze kod nas: ovde postoje zakoni i propisi kojima se uređuje zajednički život koje treba da poštujete", rekla je ona za list Bild.

U Berlinu u 12 prostora za prihvat tražilaca azila kojima rukovodi nemačka humanitarna organizacija AWO nisu dozvoljene verske aktivnosti. "One koji nas pitaju gde je najbliža džanija upućujemo tamo ali ne dozvoljavamo molitve u našim prostorijama", rekao je predsednik AWO Manfred Novak.

Najveći izazov, kako smatra Horšid, jeste integracija mladih izbeglica koje tragaju za identitetom. "Ako ih ostavimo na margini društva, ako im brzo ne razvijemo osećaj da su poželjni u Nemačkoj, postoji velika opasnost da se okrenu salafistima i radikalnom pokretu", rekao je on.

Rizik umanjuje činjenica da su mnogi od njih pobegli od radikalnih islamista u Siriji i Iraku, rekla je Jasmin el Menuar koja je podsetila da su neki mladići upravo krenuli u Evropu kako bi pobegli od Islamske države.

"Oni koji su preživeli represiju (sirijskog) režima ili Islamske države ne žele ni da slušaju o militantnom islamu", rekao je Horšid.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Teroristi među azilantima - malo verovatno
  
• 

  Vesti

  : Zašto je Merkelova velikodušna prema izbeglicama?
  
• 

  Vesti

  : Brža deportacija ekonomskih migranata zbog izbeglica