Lideri Evropske unije prihvatili su da razmotre zahtev Turske da joj se odobri tri milijarde evra za zbrinjavanje preko dva miliona izbeglica, s tim da Ankara obezbedi da imigranti preko Turske više neće neometano prolaziti u Grčku i dalje u EU. U akcionom planu za Tursku, koji su evropski lideri usvojili, toj zemlji sa najviše izbeglica u svetu nude se pomoć, brže stizanje do viza za EU i ubrzavanje pregovora o članstvu i sada Briselu ostaje teži deo posla - da ubedi Ankaru da pristane i dobije milijarde evra da omogući funkcionisanje sporazuma. Evropski lideri su na kraju samita u Briselu usvojili i hitne mere za jačanje nadzora spoljnih granica, uvođenje graničnih punktova za popis i odvajanje ratnih izbeglica od migranata iz materijalnih razloga.

U zaključcima zasedanja završenog u noći između 15. i 16. oktobra se kaže da se moraju "delotvorno i operativno sprovesti zaključci ministarske konferencije o istočnom Sredozemlju i zapadnobalkanskom putu (migranata), uz poseban naglasak na uređivanju priliva migranata i bitku protiv mreža organizovanog kriminala".

Šefovi država ili vlada Unije su takođe potvrdili dogovor da se odobre "garantni fondovi" od po milijardu evra za zemlje u okruženju ratom zahvaćene Sirije i afričke zemlje odakle najviše dolaze ekonomski migranti.

Lideri Višegradske grupe su u Briselu istovremeno saopštili da će Češka, Slovačka i Poljska uputiti pomoć od oko 200 policajaca i vojnih oficira Mađarskoj u cilju što boljeg nadzora granice sa Srbijom. To je zatražila Mađarska, a čelnici Višegradske grupe su naglasili da to čine da bi "zaštitili Šengenske granice, što je preduslov za uređivanje tekućeg migrantskog pritiska".

Kako su preneli izvori zasedanja šefova država ili vlada EU, koji su odlučili da noćas završe, inače i za 16. oktobar planirano zasedanje, prihvaćen je akcioni plan EU-Turska kojim bi EU pokrenula dijalog s Ankarom o viznoj liberalizaciji i sporazumu o vraćanju imigranata u Tursku, a pospešeni će biti i pregovori o članstvu EU-Turska.

Lideri EU su naveli da se sve mora učiniti kako bi se naročito s afričkim zemljama južno od Sahare, kojima će EU dati finansijsku i stručnu pomoć, obezbedila efikasna saradnja u sprečavanju priliva ilegalne imigracije i obaveza da te zemlje prime nazad migrante koje EU zaustavi na svojim granicama ili ih vrati sa svoje teritorije.

U zaključcima se ukazuje na to da su sukobi u Siriji ključni uzrok pritiska migranata i navodi da "Asadov režim snosi najveću odgovornost za 250.000 žrtava u tom sukobu i milione raseljenih lica".

Dodaje se i da se "žiža napora mora usredsrediti na bitku protiv Daeša (arapski naziv za ekstremiste tzv. Islamske države) i druge od UN označene terorističke grupe, i to jedinstvenom strategijom i političkim procesom na temelju Ženevskog saopštenja iz 2012".

Lideri EU su naglasili da se mora naći političko rešenje za krizu u Siriji "gde mira na može biti uz sadašnje vođstvo i sve dok legitmne težnje svih delova sirijskog društva ne budu zadovoljene".

Oni su izrazili "zabrinutost zbog angažovanja Rusije" u Siriji, ali su podvukli da u traženju političkog rešenja za sirijsku krizu moraju učestvovati i Rusija i Iran.

Hladan tuš iz Ankare

Turska je prethodno "mlako" reagovala na plan Evropske komisije koji je predstavljen predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu u Briselu 5. oktobra. Tada je Erdogan rekao da je u Turskoj 2,5 miliona izbeglica i to 2,2 miliona Sirijaca koji su napustili zemlju tokom četiri i po godine konflikta i 300.000 Iračana.

Turska sa gorčinom govori da je do sada potrošila na izbeglice 7,8 milijardi dolara i optužuje EU da nije pomogla da se teret podeli.

Stotine hiljada izbeglica u Turskoj smeštene su u izbegličkim kampovima ali ih se mnogo veći broj stara sam o sebi, što za posledicu ima i odluku nekih da potraže sreću u Evropi u koju je ove godine stiglo oko 600.000 ljudi.

Kako prenosi agencija AP, razgovori sa Ankarom o akcionom planu EU, koji Turska još nije zvanično prihvatila, nastaviće se narednih dana.

Tusk je izrazio "oprezan optimizam" o postizanju sporazuma sa Turskom o tom, kako je rekao, "zahtevnom i teškom pitanju".

"Sporazum sa Turskom ima smisla jedino ako efikasno zadrži priliv izbeglica", kazao je rano jutros Tusk novinarima.

A kada je reč o Turskoj, u toj zemlji će se 1. novembra održati parlamentarni izbori, drugi ove godine, na koje mnogi gledaju kao na Erdoganovo "kockanje" u želji da povrati većinu za svoju Partiju pravde i razvoja (AKP). Nastojeći da se pozicionira kao lider koji diktira uslove Evropi, Erdogan verovatno računa na veću podršku za AKP na izborima, piše EurActiv.com.

Taj portal navodi i da je Evropska komisija odložila izveštaj o napretku na putu ka EU zemalja kandidata, koji se obično objavljuje u ove vreme. Jedan diplomata kaže da je odlaganje posledica toga što se u ovih dana niko ne usuđuje da kritikuju Tursku.

Turski predsednik 16. oktobra je, kako prenosi agencija AP, izvrgao ruglu Evropu što ne prima više izbeglica, što je, kako se slikovito navodi, "hladan tuš" za planove EU da Turskoj da novu pomoć i ustupke u zamenu za zaustavljanje priliva ljudi preko granica bez presedana.

Erdogan se u govoru nije bavio sporazumom o izbeglicama ali je optužio EU da je neiskrena kada je reč o članstvu te zemlje u EU.

"Daleko smo ispred većine članica EU ali oni nažalost nisu iskreni", istakao je Erdogan nastavljajući anti-zapadnu retoriku.

Izvor: Beta, Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Brža deportacija ekonomskih migranata zbog izbeglica
  
• 

  Vesti

  : Potreban zajednički odgovor regiona na migrantsku krizu
  
• 

  Vesti

  : I Balkanu deo od 500 miliona evra EU pomoći za izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Bez konkretnih rešenja za izbegličku krizu na sastanku u UN
  
• 

  Vesti

  : EU: Oštra kontrola spoljnih granica EU, pomoć Turskoj, Srbiji i ...