Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbori u Turskoj: šansa i rizik za Erdogana
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turska 1. novembra, posle pet meseci, ponovo izlazi na parlamentarne izbore koji bi trebalo da joj omoguće da izađe iz višemesečne političke krize. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan se nada da će na tim izborima povratiti apsolutnu većinu koju je izgubio na izborima u junu, ali će po svemu sudeći morati da i posle ovih izbora vlast deli sa drugima.
Istraživanja javnog mnjenja sprovedena pred izbore u Turskoj su jednoglasna: Turci će se verovatno isto izjasniti na predstojećim izborima kao 7. juna, i pored tenzija zbog samoubilačkih napada u Ankara i obnovljenih sukoba sa Kurdima.
Pre pet meseci Erdoganova Partija pravde i razvoja (AKP), konzervativna stranka sa uporištem u islamu, pobedila je na izborima osvojivši 40,6% glasova. On je, međutim tada, nakon 13 godina, izgubio apsolutnu većinu u parlamentu, što je osujetilo njegove planove da praktično uvede predsednički sistem.
Erdogan, koji nije smatrao da je pobeđen, nedeljama je podrivao razgovore o formiranju koalicione vlade, a nakon njihovog neuspeha raspisao je vanredne izbore u nadi da će moći da povrati podršku birača.
"Koncept predsednika sa proširenim ovlašćenjima za koji se zalagao šef države odbačen je većinom u junu", rekao je Mark Pjerini, istraživač u fondaciji Karnegi Evropa.
On je dodao da se Evropa nada da će, ako ishod bude sličan onome u junu, Turska formiranjem koalicije izaći iz prelaznog perioda koji nije dobar za zemlju.
Čini se, međutim, da se Erdogan ne bi zadovoljio kohabitacijom "na truski način".
Predsednik Turske je promenio taktiku u odnosu na početak leta, odustavši od svakodnevnih javnih skupova na kojima je tražio podršku za većinu od 400 poslanika kako bi učvrstio svoju vlast.
"Istraživanja javnog mnjenja su pokazala da je njegovo mešanje u kampanju tokom juna naškodilo AKP-u", rekao je Sinan Ulgen iz istanbulskog Centra za ekonomska i spoljnopolitička istraživanja (Edam).
Ulgen je ocenio da je nakon toga Erdogan prilagodio ponašanje tom raspoloženju ali da nije odustao od svojih ambicija.
Erdogan, iako je sada diskretniji, ne propušta da u javnim nastupima da stavi do znanja da namerava da i dalje vodi zemlju.
"Nisam ja ovde iznenada pao s neba... Bio sam premijer 11 i po godina. Neki projekti su još u toku a naš je zadatak da ih pratimo", rekao je turski predsednik.
Erdogan ne pokazuje spremnost da popusti političkim protivnicima i drugima koji ga optužuju da se autoritarno ponaša, čemu u prilog govore i nedavne spektakularne policijske akcije u dve televizije bliske opoziciji.
U nadi da će pridobiti nacionaliste, Erdogan se posle obnvljanja sukoba sa kurdskim pobunjenicima i napada u Ankari u kojima je poginulo 100 osoba, postavio kao garant jedinstva zemlje i njene bezbednosti.
"Turskom teče krv. A Erdogna pokušava da iskoristu napetu atmosferu stavljanjem zemlje pred izbor između haosa i reda", kaže uvodničar Kadri Djursel sa kojim je dnevnik Milijet nedanvo prekinuo saradnju.
On je dodao da su mali izgledi da Erdogan povrati apsolutnu većinu, pošto je tursko društvo u velikoj meri polarizovano.
To potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja prema kojima će AKP osvojiti između 41 i 43% glasova, što nije dovoljno da bi ta stranka vladala sama.
Neki analitičari ne isključuju mogućnost da se Turska i nakon ovih izbora nađe u istoj situaciji kao posle izbora 7. juna.
Sinan Ulgen ocenjuje da bi razgovori o koalicionoj vladi mogli biti još složeniji, a da bi Erdogan, ako se AKP približi podršci dovoljnoj apsolutnoj većini, mogao da ide i na treće izbore.
Uvodničar Murat Jetkin u listu Hurijet delji njuz (Hurryet Daily News) ocenjuje da će to da li će Erdogan pristati da prepusti vlast, biti odgovor i na pitanje o tome kakav je kvalitet demokratije u Turskoj.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
