Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Još dublje podele u Evropi posle napada u Parizu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropi su se posle terorističkih napada u Parizu 13. novembra i objavljivanja informacije da je kod tela bombaša samoubice pronađen sirijski pasoš produbile podele u pogledu toga koliko zemlje treba da budu otvorene za prijem izbeglica sa Bliskog istoka i migranata. Pobornici tvrde linije ističu da su se posle napada u Parizu njihova strahovanja pokazala kao opravdana i da je potrebna restriktivnija politika. EU za sada odbija da preispita politiku prema izbeglicama. Srbija takođe ne planira promenu politike ali najavljuje da će pojačati kontrolu migrantskih tokova, kao i da neće dozvoliti "antimuslimansku kampanju".
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je 15. novembra stao u odbranu evropske politike prema izbeglicama navodeći da se ona neće menjati. "Izbeglice beže upravo od onih koji izvode takve napade", rekao je Junker pre početka samita G20 u Antaliji.
Funkcioner konzervativne bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder ocenio je da nisu sve izbeglice teroristi Islamske države, ali da bi bilo naivno verovati da među njima nema nijednog borca.
"Pariz je sve promenio" i "ne može više biti nekontrolisane imigracije", rekao je Zeder čija stranka već nedeljama kritikuje politiku prihvata izbeglica za koju se opredelila kancelarka Angela Merkel, politički partner CSU.
Poljska, Češka i Slovačka nezadovoljne politikom EU
Poljskam, Češka i Slovačka stavile su do znanja da neće automatski primati izbeglice u okviru mehanizma preraspodele i relokacije već traže da njihove obaveštajne službe i policija provere pojedinačno izbeglice.
Slovački premijer Robert Fico je 15. novembra upozorio da će Slovačka usvajati mere koje mogu biti vrlo restriktivne za izbeglice zato što je bezbednost Slovaka preča od prava izbeglica i njihove potrebe da im se pomogne. Fico je izjavio da izbeglički talas nosi sa sobom jako velike bezbednosne rizike i da konačno i Nemacka uviđa da je neophodno da se imigranti nadziru.
"Odbijamo da nam prema kvotama neko doveze ovamo ljude kao što je to predlagala Evropska komisija. Smatram da i dalje mora da važi da kada zemlja želi nekog da prihvati da mora da ga sama izabere, proveri i da to mora da bude dobrovoljno", rekao je Fico.
Češki premijer Bohuslav Sobotka izjavio je 15. novembra u Pragu da je razočaran Junkerovim rečima i optužio je Evropsku uniju da u izbegličkoj krizi nije vodila dovoljno računa o bezbednosti samih Evropljana.
On je zatražio da se što pre reformiše šengenski sistem i sporazumi iz Dablina i da spoljašnje šengenske granice počnu da obezbeđuju zajedničke jedinice članica EU.
Novi šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski predložio je da evropske zemlje ne šalju svoje vojnike da ginu za Siriju već da od sirijskih imigranata i izbeglica koje su stigle u Evropu formiraju legiju i njih pošalju u borbu protiv islamske države.
Predlog Vaščikovskog da Evropa sistematski odbija azil mladicima koji su pobegli iz Sirije i vrati ih u domovinu da se za nju bore nije u Poljskoj nije nov, ali do sada su se takvi predlozi čuli samo nezvanično u komentarima poljskih političara i desnice i levice o talasu izbeglica.
U zapadnim članicama preovladava stav da ne treba dovoditi u vezu terorizam i izbeglice, dok desničarski pokreti pozivaju na zatvaranje granica.
Holandski populista Gert Vilder je na svom tviter nalogu pozvao holandsku vladu da zatvori odmah granice, dok je nemački pokret Pegida koji je protiv imigracije, ocenio da da su napadi u Nemačkoj neizbežni ako se "ne zaustavi lavina tražilaca azila i granice obezbede kako treba".
Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je upozorio da ne treba dovoditi u vezu napade u Parizu i izbegličku krizu, što je stav i ministarke odbrane Ursule von der Lajen.
Šef holandske diplomatije Bert Kenders je ocenio da bi zatvaranje granice stvorilo "samo iluziju da smo bezbedni" i da je to "bajka koja nikom neće pomoći".
Hrvatski premijer Zoran Milanović je takođe ocenio da bi zatvaranje granice i podizanje žičane ograde ne bi sprečilo ovakve tragedije. "Ne želim da vezuje izbegličku krizu sa tragedijom u Parizu", rekao je on.
Srbija će pojačati kontrole migranata
Srpske vlasti su nakon napada u Parizu ocenile da nema potrebe da se menja politika prema migrantima i najavile da će pojačati kontrolu migrantskih tokova, ali da neće dozvoliti “antimuslimansku kampanju”.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je 14. novembra ocenio da je Srbija bezbednosno stabilna, ali da će država podići nivo obaveštajne i bezbednosne gotovosti svih službi bezbednosti.
"To znači da ćemo pojačano kontrolisati i migrantske tokove kroz našu zemlju u smislu dodatnog identifikovanja svih lica. Podićićemo dodatni stepen gotovosti snaga koje se bore protiv terorizma", kazao je Stefanović za Radio-televiziju Srbije.
On je kazao da nije bilo potrebe da se menja politika prema migrantima i da Vlada "neće dozvoliti nikakvu antimuslimansku kampanju", dok je ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je da ne očekuje da će se zbog terorističkih napada u Parizu promeniti odnos izbeglica i građana.
Vulin je za RTS rekao da Srbija vodi politiku prema migrantima tako da pazi na to da se zadovolje njihove potrebe, ali se istovremeno vodi računa da to ne ometa svakodnevni život građana.
Zvanični stav Srbije od početka priliva izbeglica u Evropu jeste da neće graditi zidove na svojoj granici, a da će izbeglicama pružiti neophodnu pomoć.
Nijedna parlamentarna stranka u Srbiji nije tražila promenu te politike, osim desničarske, proruske i izrazito evroskepticne Srpske narodne partije (SNP) koja ima jednog poslnika u Skupstini Srbije. Ta stranka je nakon napada u Parizu bila posebno aktivna u pozivima da se promeni politika prema migracijama.
Predsednik SNP Nenad Popović ocenio je da napadi u Parizu pokazuju šta u budućnosti čeka Evropu ako bude dozvolila da islamski teroristi, sakriveni među migrantima, nesmetamo uđu na njenu teritoriju. On je zatražio da Srbija zatvori granicu sa Makedonijom, odnosno da razmesti vojsku i izgradi zid.
Put preko Balkana
Grčka, Srbija i Hrvatska su potvrdile da je pronađeni sirijskih pasoš u blizini bombaša samoubice kod stadiona Francuske, pripadao osobi koja je početkom oktobra registrovana u tim zemljama. Sirijski pasoš glasi na ime Ahmeda al Muhameda, rođenog 1990.
Osoba sa tim pasošem je registrovana na grčkom ostvru Leros 3. oktobra, zatim u Preševu 7. oktobra, a u prihvatnom centru u Opatovcu u Hrvatskoj 8. oktobra. Iz Hrvatske je nastavila put kroz Mađarsku i Austriju.
Grčke, srpske i hrvatske vlasti ističu da je osoba bila registrovana u skladu sa predviđenim procedurama i da nije u evedencijama bila označena kao potencijalno sumnjiva niti je postojala Interpolova poternica.
Grčki ministar za migracije Janis Muzalas je ukazao da su većinu terorističkih napada sproveli ljudi koji su rođeni ili su odrasli u zapadnim zemljama, iz kojih su otišli sa leglanim pasošima u džihad a zatim se vratili.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
