Evropska komisija okrivila je članice EU da ne koriste postojeće mehanizme da na spoljnim granicama pojačaju kontrolu građana EU koji mogu da predstavljaju opasnost po bezbednost. Za kontrole na spoljnim granicama u Komisiji kažu da su samo minimalne a utvrđene zajedničke indikatore rizika, kojima treba da se odgovori na opasnost od stranih boraca kada se vrate u Evropu, nacionalne vlasti ne koriste. Istovremeno u Europolu kažu da je baza podataka sa imenima stranih boraca, sumnjivih i saradnika koji putuju između Evrope i Sirije i Iraka udvostručena za godinu dana. Prema Europolu, za 2.000 ljudi je potvrđeno da su strani borci ali se širom Evrope slažu da je njihov broj bliži 5.000.

Reagujući na poziv Francuske da se obezbedi "sistematska i koordinisana kontrola" spoljnih granica, evropski komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopulos rekao je da "Šengen nije problem" jer članice EU ne koriste instrumente koji su im na raspolaganju.

Strani borci i teroristi sa pasošem EU, kao što je bila većina terorista u napadima na Pariz 13. novembra, predstavljaju vodeći izazov za evropske vlasti jer je kontrola na spoljnim granicama ograničena na minimalnu proveru identiteta verifikacijom njihovih putnih isprava, u skladu sa šengenskim pravilima.

Direktor Europola Rob Vejnrajt (Rob Wainwright) rekao je 19. novembra u Evropskom parlamentu da je baza podataka identifikovanih stranih boraca i onih na koje se sumnja a koji putuju između Evrope i Sirije i Iraka udvostručena u poslednjih godinu dana i sada sadrži oko 10.000 imena.

Kako je istakao Vejnrajt, za 2.000 tih ljudi potvrđeno je da su strani borci a ostali su osumnjičeni ili saradnici. On je rekao i da se širom Evrope slažu da je broj stranih boraca bliži 5.000.

Prioritet evropske policijske organizacije u borbi protiv terorizma poslednjih godina bio je da "motiviše nacionalne vlasti da dele podatke iz borbe protiv terorizma", kazao je prvi čovek Europola, prenela je agencija AP.

Vejnrajt je istakao i da je polovina podataka za njihovu bazu stigla iz samo pet članica EU i od jednog međunarodnog partnera.

U Komisiji podsećaju da su u maju utvrdili set zajedničkih indikatora rizika sa ciljem da se odgovori na opasnosti od stranih boraca kada se vrate u Evropu. Tu su i kriterijumi za ljude koji treba da budu predmet strogog nadzora, uključujući proveru u Šengenskom informacionom sistemu (SIS), kao što se radi sa državljanima iz trećih zemalja.

Komisija navodi da nacionalne vlade ne koriste te indikatore rizika čiji je cilj da im ojačaju granice. Iako je lista mera tajna iz bezbednosnih razloga, zvaničnici kažu da one omogućavaju članicama sistematske kontrole svih, uključujući građane EU, koji stižu iz trećih zemalja.

Kako je preneo EurActiv.com, Avramopulos je rekao novinarima da je na Francuskoj da odluči da li je potrebna jača kontrola, s obzirom da Šengen već dozvoljava "strože" mere.

Komisija će 20. novembra na sastanku ministara pravde i unutrašnjih poslova EU zatražiti od članica da primenjuju zajedničke indikatore rizika.

"Potrebna nam je dublja saradnja" u graničnim kontrolama, istakao je Avramopulos.

Zvanične procene ukazuju da su provere državljana EU u bazi podataka retke, između 1,5 i 17%, zavisno od članice i graničnog prelaza. Pored toga, u nekim članicama se ozbiljnije kontrole koje se traže za državljane trećih zemalja ne sprovode uvek, kao što je predviđeno šengenskim pravilima.

Kako se navodi, Komisija nema jasnu sliku koje zemlje u punoj meri primenjuju preporuke za bolju proveru određenih putnika. Zato će u narednim nedeljama poslati timove u članice da ocene stanje.

Jačanje spoljnih granica deo je šireg paketa mera koji Fransucka traži nakon terorističkih napada u Parizu u kojima je poginulo 129 ljudi a povređene stotine.

Kalašnjikovu ne treba pasoš

"Potrebno nam je više rada da zaštitimo naše građane od krijumčarenih kalašnjikova", kazao je Avramopulos koji će u narednim sedmicama predstaviti dokument o borbi protiv ilegalne trgovine oružjem i eksplozivom.

Komesarov predlog uključiće mere za jačanje saradnje sa trećim zemljama sa Zapadnog Balkana i Bliskog istoka.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev (Bernard Cazeneuve) rekao je posle napada u Parizu da je "trgovina oružjem jedna od stvari protiv kojih moramo da radimo ako želimo da budemo efikasni u borbi protiv terorizma".

Komisija takođe podržava članice i Evropski parlament da do kraja godine završe pregovore o evropskom spisku imena putnika (PNR). Avramopulos se nada da će obe strane shvatiti da "nema vremena za gubljenje" i kaže da evroposlanici podržavaju tu inicijativu.

Ranije poslanici Evropskog parlamenta nisu bili voljni da prihvate PNR za putnike u aviosaobraćaju jer bi im se time narušavala privatnost.

U međuvremenu Komisija procenjuje da li su potrebne dodatne mere za borbu protiv finansijera terorističkih grupa.

Takođe će Komisija 3. decembra biti domaćin skupa posvećenog borbi protiv radikalizacije mladih. Na skup će biti pozvani i direktori brojnih internet kompanija.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Sužava se prostor za izbeglice na Balkanu
  
• 

  Saopštenja

  : Moguća suspenzija Šengena bez uticaja na Srbiju
  
• 

  Vesti

  : Pariz traži savezništvo s Rusijom i podršku EU
  
• 

  Vesti

  : Teroristi među azilantima - malo verovatno
  
• 

  Analize i stavovi

  : Evropa razmatra izmene Šengenskog sporazuma