Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sužava se prostor za izbeglice na Balkanu
|
|
|
|
Objavljeno : 19.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Portparolka UNHCR Melita Šunjić izjavila je 19. novembra da je Srbija zatvorila granicu sa Makedonijom za sve izbeglice, sa izuzetkom onih iz Sirije, Avganistana i Iraka, a i Makedonija je počela da na sličan način "filtrira" izbeglice i migrante. Vlasti u Beogradu kao razlog za ovakav potez navode uvođenje ovakve prakse u Hrvatskoj i Sloveniji, koje su i članice EU, ali i bezbednost zemlje.
"Srbija je zatvorila granice za sve, osim za tri nacionalnosti. To su ljudi iz Sirije, Avganistana i Iraka. Svi drugi su vraćeni za Makedoniju. To je počelo sinoć (18. novembra) oko 18.00 časova", rekla je Šunjić agenciji Beta.
Ona je dodala da je oko 200 ljudi vraćeno na teritoriju Makedonije, a oko tri sata ujutru 19. novembra i makedonske vlasti su zatvorile granice, tako da je nastala "tampon zona" u kojoj se našlo stotinak ljudi. Ona je rekla da UNHCR nije imao pristup, ali da je Crveni krst podelio nešto ćebadi. Kako prenosi AFP, Makedonija je napravila listu zemalja čiji državljani nisu dobrodošli i na kojoj su Maroko, Šri Lanka, Sudan, Liberija, Kongo i Pakistan.
Od 18. novembra uvele, srpska policija i žandarmerija zaustavile su više od 300 izbeglica i nisu im dozvolili da uđu u Srbiju kod graničnog prelaza Tabanovce – Preševo, gde obično izbeglice iz Makedonije prelaze u Srbiju.
Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je da Srbija odlukom da zatvori granice za sve migrante koje nisu izbeglice sa ratnih područja štiti svoju zemlju. Kako su preneli beogradski mediji, on je rekao da u Srbiju neće moći da uđu migranti koji zbog odluka drugih zemalja ne mogu da nastave put ka zapadnim zemljama EU. Naveo je da su granice zatvorene za ekonomske migrante koji više ne mogu da uđu u Slovenij i Hrvatsku.
"Promenila se i procedura na granici sa Hrvatskom. Hrvati primaju samo migrante koji u Slavonski Brod stižu vozom iz Šida. Hrvati samo primaju Avganistance, Sirijce, Iračane i Palestince", kazala je Melita Šunjić.
Ovakav potez bi, kako navodi AP mogao da dovede do povećanja broja ljudi koji čekaju na takozvanoj balkanskoj rudi kro koju su prošle stotine hiljada ljudi na putu ka bogatim zemljama, pre svega Nemačkoj.
O tome svedoči i novi potez Makedonije, koja je 19. novembra ujutru na području Đevđelije na nekoliko kilometara duž granične linije sa Grčkom počela postavljanje troslojne žičane ograde za kontrolu ulaska izbeglica i migranata. Ovo su javili makedonski mediji pozivajući se na izjave očevidaca.
Postavljanje ograde usledilo je nakon što je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova od Slovenije dobilo zvanično saopštenje da ubuduće neće primati migrante sa područja u kojima nema oružanih sukoba i da će se oni smatrati za ekonomske migrante.
Makedonska Armija je od ponedeljka 17. novembra počela da raščišćava teren uz granicu sa Grčkom, u širini od tri metra, radi, kako je tada najavljeno iz kabineta predsednika Makedonije Đorđa Ivanova, brzog postavljanja žičane ograde ako zemlje u koje su se izbeglice uputile počnu da smanjuju, ili potpuno zaustave njihov prijem.
Kada se ograda postavi izbeglice će moći da uđu samo na jednom određenom mestu u blizini Đevđelije, i da se zatim smeste u izbeglički kamp blizu tog grada, navedeno je u saopštenju makedonskog Saveta za bezbednost.
Zemlje u EU su i pre terorističkih napada u Parizu najavljivale dodatna ograničenja za prijem migranata i izbeglica i pojačane kontrole, pa je i Nemačka najavila da ne može da bude u potpunosti otvorena za pridošlice kao što je inicijalno najavila. Svetske organizacije ukazale su da napadi ne bi trebalo da dovedu do dodatnog "stezanja obruča".
Direktor fonda UN za decu (Unicef) Entoni Lejk ocenio je 17. novembra da zatvaranje granica za izbeglice posle napada u Parizu ne predstavlja rešenje jer će se na taj način povećati pritisak na zemlje susedne Siriji.
"Ako zatvorimo granice, verovatno ćemo povećati pritisak na zemlje susedne Siriji u političkom, ekonomskoj i strateškom smislu i to nije nikome u interesu", ocenio je Lejk.
Međunarodna organizacija Amnesti internešenel pozvala je Evropsku uniju da se, posle terorističkih napada u Parizu, odupre daljem zatvaranju granica i da pokaže solidarnost s ljudima koji beže od istog takvog nasilja.
Izvor: Beta i AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
