Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Danci odlučuju o većem učešću u bezbednosnoj politici EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evroskeptična članica EU Danska 3. decembra organizuje referendum o jačanju učešća u evropskim bezbednosnim programima, a rezultat je neizvestan. Glavne brige birača su džihadistički napadi i priliv migranata. Danska je članica EU 42 godine, ali ljubomorno čuva suverenitet kroz izuzeća koja je dobijala za određene politike, poput zajedničke valute i unutrašnjih poslova i pravosuđa.
Referendum, koji se održava samo tri sedmice nakon terorističkih napada u Parizu, bio je planiran za 2016. godinu, ali je pomeren kako bi se izbeglo preklapanje sa referendumom o ostanku Velike Britanije u EU. Referendum je načelno odobrila skupštinska većina u decembru 2014. godine, uprkos protivljenju Narodne danske stranke DF.
DF je evroskeptična partija koja se protivi i imigraciji, a na izborima u junu je bila druga po broju glasova i ima sve jači uticaj u javnom životu zemlje. Već 15-ak godina redovno obezbeđuje skupštinsku većinu desnici i zauzvrat dobija mogućnost da nametne svoj program u oblastima bezbednosti i migracija.
Ne iznenađuje što DF vodi kampanju za "ne" na referendumu pod sloganom "Više EU? Ne hvala!".
Osnovna poruka kampanje je da se Danska na srednji rok izlaže opasnosti da izgubi kontrolu nad politikom migracija, što je jak argument za birače koji su zabrinuti zbog plana raspodele migranata među članicama EU s obzirom da je Danska ove godine prihvatila 10 puta manje izbeglica od svog suseda Švedske.
Za jačanje učešća u evropskim programima zalaže se Narodna socijalistička stranka, koja je na svom internet sajtu objavila fotografiju predsednika Francuske Fransoa Olanda 13. novembra ispred koncertne dvorane Bataklan nakon napada u kojem je poginulo 90 ljudi.
"Migrantska kriza, prekogranični terorizam, trgovina ljudima i nelojalno snižavanje socijalnih standarda izazovi su sa kojima se ne možemo sami izboriti", naveo je on.
U one koje brine opasnost džihadističkih napada spada veb analitičar Pele Jakobsen star 38 godina, koji živi u Kopenhagenu gde je jedan mladi radikalizovani Danac u februaru ubio dve osobe pre nego što ga je ubila policija.
"Planiram da glasam za. Podržavam produbljenu policijsku saradnju", naveo je on.
Sa druge strane, njegova sunarodnica Frederike Jars i dalje ne zna kako da se postavi i zato će glasati protiv.
"Ne možemo da se predomislimo u slučaju da se opredelimo za, ali uvek možemo to da izglasamo kasnije", kazala je ova 25-godišnja studentkinja.
Prema najnovijim istraživanjima, dve opcije imaju približno isti broj glasova. Institut Megafon navodi da je nakon napada u Parizu 13. oktobra 20% ispitanika naklonjenije da se izjasni za, ali su prognoze nemoguće zbog velikog broja neodlučnih koji varira između 20 i 30%.
Danska je ušla u EU 1973. godine, ali ljubomorno čuva suverenitet, tako da izgradnju Evrope prati iz prikrajka.
Danci su 1992. godine odbacili Mastrihtski sporazum, nakon čega su dobili izuzeća u tri značajne državničke oblasti oblasti – evro, odbrana i pitanja pravde i policije. Izuzeća su omogućila da na referendumu godinu dana kasnije Danci prihvate Mastrihtski sporazum o funkcionisanju EU.
Danska je, s manje ili više volje, učestvovala u osnovnim mehanizmima bezbednosne saradnje u EU, ali je očuvala restriktivnu imigracionou politiku. Danska je članica evropske međuvladine agencije za borbu protiv organizovanog kriminala, šverca i terorizma Europol.
Međutim, kako ukazuje jedan evropski diplomata, sa širenjem zajedničkih propisa u kojima dominira glasanje kvalifikovanom većinom Danska nije mogla da učestvuje rame uz rame sa drugima. Značajne promene doneo je 2009. Lisabonski sporazum.
Lisabonskim sporazumom je Europol postao nadnacionalna agencija pod kontrolom saveta ministara za policiju i pravosuđe, a Danska se u velikoj meri izuzela iz tog oblika saradnje.
Ukoliko želi da ostane u igri, Danska bi trebalo da odustane od isključivanja iz politika EU. Referendum predlaže saradnju po izboru, i usvajanje 22 evropska teksta o borbu protiv trgovine ljudima, pedofilije, sajber kriminala i prevara.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
