Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Štednja okrnjila odgovor na terorizam
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rezovi u budžetu u evropskim zemljama u jeku ekonomskih kriza oslabili su kapacitet bezbednosnih snaga da se suoče sa terorističkom pretnjom, ukazuju analitičari. Vlasti u više zemalja su već bile prinuđene da nekim potezima umanje mere štednje u oblasti bezbednosti.
„Policajci su teško pogođeni (štednjom) i već neko vreme otvoreno govore da nemaju dosta novca. To je posebno izraženo u Velikoj Britaniji, ali i u drugim evropskim zemljama“, ocenio je profesor univerziteta Dandi (Dundee) u Škotskoj Kristijan Kaunert (Christian).
Mere štednje bile su drastične. U francuskoj policiji između 2007. i 2012. ukinuto je 13.000 radnih mesta, dok su 2010. u Engleskoj i Velsu policijske snage smanjene za skoro 12%, a u Italiji je između 2008. i 2014, sa izuzetkom 2010. i 2011, zamenjeno samo 20% pripadnika bezbendnosnih snaga koji su odlazili u penziju.
„Kada se smanjuju budžeti to se prvo odrazi na najskuplje taktike, poput nadzora“, rekao je profesor Univerziteta Lester Džon Moran.
U Briselu policija ima manjak od 125 osoba „što teško pogađa gradsku policiju ali i specijalizovane ćelije pout one za radikalizam“, rekao je sredinom meseca Johan de Beker (Becker) šef policijske zone Brisel Zapad kojem pripada i Molenbek, zajednica u kojoj je živeo i boravio deo učesnika u napadima u Parizu, ali i drugih skorim napadima u Evropi. Ova zajednica je sada označena kao uporište džihadista, a ceo Brisel je podigao bezbednost na najviši mogući nivo.
„Kao odgovor na napde u Parizu sigurno će biti povećanja sredstava za bezbednosne službe“, rekao je Kaunert. On smatra da bi ovo trebalo da bude „zvono za uzbunu“ jer sigurno neće biti poslednji napad.
Vlada u Belgiji je već revidirala plan štednje nakon rasformiranja džihadističke ćelije u Vervijeu u januaru. Mediji navode da ipak i dalje fali po 100 osoba u belgijskim obaveštajnim službama, državnoj bezbednosti i Opštoj službi obaveštavanja i vojne sigurnosti, koje bi u teoriji trebalo da imaju po 600 agenata.
Vlada u Velikoj Britaniji je najavila 22. novembra povećanje budžeta za borbu protiv terorizma za 30% do 2020, čime bi pre svega trebalo da se finansira 1.900 osoba u službe obaveštavanja i nadzora. To međutim nije bilo dovoljno ubedljivo za one koji se brinu zbog novih štednji u britanskoj policiji koje se očekuju u jesenjem rebalansu budžeta.
„Borba protiv terorizma nije samo pitanje protivterorističkih službi i bezbednosnih službi, to je pitanje za sve policijske službe“, upozorio je za list Gardijan nekadašnji visoki funkcioner u policiji Robert Kvik. On smatra da će Velika Britanija usled štednje u takozvanoj policiji iz kraja biti podložnija za terorizam.
U Francuskoj se redovno postavlja kontroverzno ukidanje takozvanie policije susedstva u vreme dok je na čelu zemlje bio Nikola Sarkozi, sada u opoziciji, a pitanje se postavlja i u njegovoj stranci.
Nakon napada na list Šarli ebdo (Charlie Hebdo) i prodavnicu Iper kaše (Hiper košer, na francuskom Hyper Cacher) početkom godine, socijalistička vlada je najavila da će uvesti dodatnih 1.400 radnih mesta u Minsitarstvu unutrašnjih poslova, od toga 1.100 u obaveštajnim službama i 950 u Ministarstvu prade. Novih najava bilo je i nakon napada u Parizu 13. novembra, pa je tako planirano da se stvori 5.000 radnih mesta u policiji i žandarmeriji, 2.500 u pravosuđu i 1.000 u graničnim službama.
Stručnjaci smatraju da nije moguće sa izvesnošću reći da li bi napadi mogli biti sprečeni da je bilo više sredstava.
„Ukoliko zemlja vodi politiku koja je stavlja u prve redove u borbi protiv džihadizma, svakako će biti na meti teroristai, nezavisno od nivoa finansiranja bezbednosnih i policijskih službi“, naveo je Moran.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
