Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Švedska i Danska uvele kontrole na granici
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Švedska i Danska su 4. januara uvele privremene kontrole na delu svojih granica kako bi usporile priliv migranata koji žele da dobiju azil u tim zemljama EU. Istovremeno, iz Berlina je upozoreno da su šengenski prostor i sloboda kretanja u opasnosti. Više od 10 članica šengenskog prostora je uspostavilo različite vidove kontrole granica, od kojih su neke podigle ograde poput Slovenije i Mađarske, a šest je privremeno uvelo pasoške kontrole na granici.
Švedska je prvi put od potpisivanja sporazuma pre pola veka kojim je garantovana sloboda kretanja u nordijskim zemljama, uvela proveru dokumenata za sve putnike koji ulaze na njenu teritoriju iz Danske.
Danska je na to odmah reagovala tako što je uvela kontrolu na granici sa Nemačkom.
"Ovo radimo kako ne bismo dospeli u situaciju da ne možemo da primamo tražioce azila u odgovarajućim uslovima", rekao je švedski ministar za imigraciju Morgan Johanson. Švedska je prošle godine primila najveći broj migranata u EU u odnosu na broj stanovnika, odnosno oko 160.000.
Nemačka koja je 2015. primila više od milion izbeglica, podsetila je 4. januara da je sloboda kretanja jedno od dragocenih dostignuća EU, ali da je u opasnosti.
Šengenski sporazum kojim se uređuje slobodu kretanja u Uniji, "vrlo je važan ali je u opasnosti", upozorio je portparol nemačkog šefa diplomatije Martin Šefer.
Ugovori o EU dozvoljavaju ponovno, privremeno uvođenje kontrole na granici u vanrednim situacijama, što dosta slabi Šengenski sporazum koji je stupio na snagu 1995. godine. Zbog priliva migranata i izbeglica kontrole su do sada uvele i Austrija, Nemačka i Norveška koja nije članica EU, dok je Francuska uvela kontrole zbog terorističkih napada u Parizu.
Švedska, suočena sa najvećim prilivom izbeglica od vremena ratova u bivšoj Jugoslaviji tokom 1990-tih, uvela je 12. novembra 2015. nasumične kontrole na glavnim pravcima kretanja migranata - na Eresundskom mostu koji povezuje Dansku i Švedsku i na trajektima koji preko Baltičkog mora stižu iz danskih i nemačkih luka.
To je odmah donelo rezultate - drastično je opao broj zahteva za azil. Međutim, švedska levičarska vlada smatra da to neće biti dovoljno i do daljneg će kontrole biti sistematične.
Background Prema procenama u EU, više od 1,6 milion ljudi je 2015. na iregularan način ušlo u šengenski prostor.
Članice su dužne da o uvođenju privremenih kontrola na granici obaveste Evropsku komisiju. Kontrole se mogu uvoditi na po 30 dana u periodu od najviše šest meseci. Ako članice žele da odmah reaguju, mogu da uvedu kontrole na 10 dana, što je uradila Danska, i zatim da ih produžavaju za 20 dana tokom dva meseca.
Komisija je saopštila da su mere koje su preduzele Austrija, Francuska, Nemačka, Norveška i Švedska, prihvatljivi pošto odgovaraju razmerama pretnje po javnu bezbednost s kojim bi mogle da se suoče. Komisija još razmatra odluku Danske.
Dok zvaničnici EU tvrde da sloboda kretanja funkcioniše, stvari nisu tako ružičaste jer je spoljna granica Unije porozna bez dovoljne kontrole. Komisija je u decembru predložila izmene Šengenskog pravilnika koje će pojačati kontrolu na spoljnoj granici.
Stokholm je, rizikujući da razljuti svog suseda, uveo obavezu, pod pretnjom kazni, železničkim i autobuskim kompanijama da proveravaju identitet putnika pre ukrcavanja na danskoj strani.
Građani nezadovoljni
Kontrole se obavljaju na železničkoj stanici Kastrup, koja se nalazi u okviru aerodroma u Kopenhagenu, odakle kreće većina migranata i izbeglica koja želi da dođe u Švedske. Kako javlja BBC, oko 20.000 ljudi svakodnevno prelazi Eresundski most.
Direktna putovanja od glavne železničke stanice u Kopenhagenu do Švedske neće više biti moguća a uvođenje kontrola bi trebalo da produži putovanje koje inače traje oko 40 minuta za pola sata, pošto će putnici morati da menjaju vozove na stanici i daju dokumenta na proveru.
Prvog dana pošto su uvedene kontrole nije bilo incidenata i pored nezadovoljstva građana koji svakodnevno putuju između Kopenhagena i Malmea, trećeg po veličini grada u Švedskoj.
"Potrebne su nam kontrole (na granici) ali treba olakšati protok", smatra Marten Hegenstam, 41-ogodišnji konsultant iz Danske koji radi u Švedskoj.
Broj izbeglica koji stižu preko Danske se pritom znatno smanjio prvog dana od uvođenja novih mera. Na krajnjem jugu Švedske lokalna policija je 4. januara proverila dokumenta samo 48 migranata, dok je ranijih dana, od 29. decembra, dnevno dolazilo oko 200 ljudi, javio je AFP.
Brz odgovor Danske
Danska, koja je prošle godine primila oko 21.000 migranata, što je osam puta manje nego što je primila Švedska, strahovala je da bi izbeglice mogle da se zadrže na njenoj teritoriji, pa nije dugo trebalo čekati na njenu reakciju.
Danski premijer Lars Loke Rasmusen objavio je 4. januara da se nasumične kontrole odmah uvode na granici sa Nemačkoj.
"Pokazalo se da EU nije u stanju da štiti svoje spoljne granice", rekao je vođa vlade liberala koji u parlamentu formiraju većinu zajedno sa Danskom narodnom partijom koja je protiv prijema imigranata.
Na železničkoj stanici u Padborgu, na jugu zemlje, oko 20 Sirijaca, većinom dece, moralo je 4. januara uveče da izađe iz voza iako su želeli da idu u Švedsku, javio je novinar AFP-a.
Voz su napustili u pratnji policajaca koji su ih preko tumača obavestli o novim propisima, odnosno da moraju da traže azil u Danskoj ili da se vrate nazad. "Oni su svi želeli da dođu u Švedsku ali smo im rekli da to nije moguće", rekao je za AFP jedan od policajaca, dok su malu grupu odvodili u policijsku stanicu.
Na graničnom prelazu između Flensburga u Nemačkoj i Krusoa u Danskoj policajci su zaustavljali vozila kako bi proverili identitet putnika. "Sve protiče mirno", rekao je jedan od policajaca.
Torsten Albig, šef vlade nemačke pokrajine Šlezvig-Holštajn izrazio je žaljenje zbog odluke Kopenhagena koja će, kako je ocenio, ići na štetu "prekograničnih radnika".
Od početka septembra 91.000 imigranata je prešlo dansko-nemačku granicu, od kojih je 13.000 tražlo azil u Danskoj, naveo je Rasmusen.
Izvor: AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
