Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evro pada ispod dolara
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zajednička evropska valuta uskoro će vredeti manje od američkog dolara, prvi put za više od 13 godina, predviđaju analitičari Banke Amerike Meril Linč. Evro je osetno oslabio prema dolaru u 2014. i taj trend se nastavio tokom 2015. Analitičari smatraju da implikacije na kurs evra imaju politike i kredibilitet Evropske centralne banke.
Do kraja 2016. godine evro će pasti na 0,95 dolara sa 1,08 dolara sada, prognozira analitičar deviznog tržišta u američkoj banci Atanasios Vamvakidis. Evro nije vredeo manje od dolara od kraja 2002.
Tokom 2014. evro je znatno deprecirao i slabljenje se nastavilo 2015. zbog pogoršavanja izgleda za ekonomiju zone evra i sa uvođenjem daljih monetarnih stimulansa Evropske centralne banke (ECB).
"2015. je bila godina kada je evro konačno oslabio, ali ne glatko", kazao je Vamvakidis dodajući da Banka Amerike Meril Linč ostaje pri prognozi da će evro nastaviti da pada ali da i dalje ne očekuje da to bude naglo.
Stoga to ne znači prodaju evra "pod hitno" i Vamvakidis predviđa da će evropska valuta na kratak rok ići naviše, odnosno jačati. U prilog tome govori i politika ECB koja je početkom 2015. pokrenula program kvantitativnih olakšica (QE) od 1,1 hiljadu milijardi evra i koji je produžen u decembru.
Prema ocenama nekih analitičara, ECB je sa stimulativnom paketom s početka 2015. zadobila kredibilitet na tržištu ali su kasnije velika iščekivanja isčilela.
Background Evro je uveden 1. januara 1999, kada je postao zajednička valuta više od 300 miliona građana Evrope. Tokom prve tri godine bio je "nevidljiv", odnosno koristio se samo u elektronskim plaćanjima.
U džepovima Evropljana evro je zazvečao 1. januara 2002, kada je, po utvrđenim kursevima, zamenio banknote i novčiće nacionalnih valuta.
Danas je evro legalno sredstvo plaćanja u 19 od 28 članica EU i te zemlje čine zonu evra.
Evro na bazi aranžmana sa Evropom koriste i male države Andora, Monako, San Marino i Vatikan dok ga Crna Gora i Kosovo koriste bez formalnog aranžmana.
"Sa politikom ECB u 2016. slabljenje evra će biti lagano", smatraju u Banci Amerike ali i dodaju da će ECB verovatno krajem 2016. dodati stimulanse zoni evra, što će obnoviti pritisak na kurs evra.
"Ne očekujemo da ECB prestane sa QE pre nego što inflacija bude pravo na putu ka ciljanoj" od gotovo 2%, rekao je Vamvakidis.
"Možda je 2015. bila izazovna za ECB, ali možda najgore tek dolazi, po našem mišljenju", dodao je Vamvakidis, preneo je britanski list Telegraf.
Analitičari Banke Amerike dodaju da zona evra nije "optimalan" valutni blok i da joj ostaje izazov utvrđivanja politike koja odgovara različitim ekonomijama iz zone.
Američka banka upozorava da ECB preti rizik ako nemačka inflacija poraste prebrzo u odnosu na celu zonu evra i omogući "pregrevanje" najjače ekonomije u monetarnoj uniji.
Alternativa bi mogla da bude da ECB zaustavi program monetarnih olakšica (QE) prerano ali bi u tom slučaju trpele ekonomije sa periferije zone evra.
"Postoji opasnost da ECB to uradi krajem 2016. ili početkom 2017. i to bi moglo da rezultira još većom nestabilnošću evra", smatra analitičar deviznog tržišta u Banci Amerike Meril Linč koja je deo Banke Amerike za korporativno i investiciono bankarstvo.
Izvor: Telegraf
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
