Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Evro klizi ka paritetu sa dolarom
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.03.2015. |
|
|
|
|
|
|
Vrednost zajedničke evropske valute prema dolaru spustila se na najniži nivo za 12 godina i mnogi misle da tu nije kraj. Iza pada evra stoje stimulativni program ECB, tenzije oko Grčke i slabe perspektive evropskog privrednog rasta, ali je od uticaja i politika američke centralne banke. Od maja 2014. evro je izgubio ne vrednosti prema dolaru 25% a samo od početka 2015. godine oslabio je gotovo 13%. Neki analitičari očekuju da evro do kraja godine oslabi do pariteta sa dolarom.
Pad evra može se opisati kao dramatičan. U maju 2014. evro se menjao po gotovo 1,40 dolara i mnoge evropske kompanije otvoreno su negodovale zbog efekata jakog evra na njihov izvoz. Takve bojazni sada će se verovatno čuti iz SAD ili Velike Britanije pošto će sada izvoz njihovih kompanija biti skuplji.
Vrednost evropske valute 11. marta pala je na minimum prema američkoj od aprila 2003. godine, na 1,0560 dolara. U prepodnevnom poslovanju u Evropi 12. marta evro se malo oporavio i menja se po gotovo 1,06 dolara nakon što je u trgovini na azijskim tržištima pao na 1,0494 dolara, što je minimum od januara 2003.
Na tržištu su malobrojni, ako je iko, predviđali pad evra za 25% za manje od godinu dana. Naime, evro je uspevao da "ostane na nogama" tokom poslednjih godina za vreme dužničke krize koja je na momente pretila opstanku same valute.
Analitičari Dojče banke (Deutsche Bank) smatraju da će ogroman suficit tekućih plaćanja zone evra, u kombinaciji sa programom kvantitativnih olakšica ECB, kao i negativne kamate, nastaviti da deluju na pad evra. Oni prognoziraju da će evro do kraja godine vredeti jedan dolar a do 2017. će oslabiti na 85 centi.
Više evra
Glavni razlog za slabljenje evra je što Evropska centralna banka (ECB) nije samo smanjila kamatne stope, već je počela i da štampa više evra i ubacuje u finansijski sistem.
ECB godinama nije bila voljna za to ali je 2014. promenila kurs. Suočena sa izgledima za samo minimalan ekonomski rast i pad cena, koji može dodatno da oteža ekonomiji, ECB je u septembru 2014. smanjila ključnu kamatu na 0,05%. Taj potez pogodio je evro jer je umanjen potencijalni povraćaj na investicije u zoni evra.
Međutim, smanjenje kamata pokazalo se kao nedovoljno da donese preokret zoni evra i ECB je "sveže kreiranim" novcem počela da kupuje državne obveznice na tržištu. Sada se svi nadaju da će program monetarnog stimulansa od 1,1 hiljadu milijardi evra, koji će važiti godinu i po dana, podstaći ekonomski oporavak i inflaciju.
U svakom slučaju, stimulativni program će povećati količinu evra u opticaju i oslabiti mu vrednost.
Stimulans ECB takođe će obuzdati cenu zaduživanja na tržištu za većinu članica zone evra jer ECB kupovinom podiže vrednost obveznica ali se smanjuje potencijalni prinos na te hartije od vrednosti.
Pošto su prinosi na obveznice evropskih vlada na istorijskom minimumu, u nekim slučajevima čak i negativni, povraćaj za investitore biće neznatan u najboljem slučaju, što će dodatno štetiti evru.
Faktor FED
Evro je deprecirao prema mnogim valutama ali je posebno uočljiv pad prema dolaru. To je posledica činjenice da su politike ECB usmerene na slabljenje evra a politike američke Uprave za federalne rezerve (FED) na podsticanje dolara.
FED je, pošto američka ekonomija nastavlja da raste i otvara radna mesta, pre nekoliko meseci okončao stimulativni program kupovine obveznica i najavio da je spreman da uskoro počne sa podizanjem kamata. Nedavno objavljeni bolji od očekivanih podaci o zapošljavnju za februar uvećali su očekivanja za prvo povećanje kamata u junu.
Onima koji žele da maksimiziraju povraćaj, posedovanje američkih vrednosnih papira postaje sve privlačnije. Poređenja radi, povraćaj na desetogodišnje hartije američke državne blagajne je 2,14% a na nemačke 0,18%.
Dolar inače ne jača samo prema evru, već i prema drugim valutama. Tako dolar vredi gotovo 122 jena, što je najviše od 2007.
Grčka
Dodatni teret za evro poslednjih meseci predstavljaju bojazni od izlaska Grčke iz zone evra.
Dolazak na vlast stranke radikalne levice u Grčkoj, koja želi da pregovara o novim uslovima za otplatu grčkog duga, uvećala je izglede za "Gregzit" (Grexit).
Očekuje se da tenzije oko Grčke potraju jer se računa da će toj zemlji i kreditorima iz zone evra biti potrebne nedelje, ako ne i meseci, da se dogovore oko ublažavanja grčkog dužničkog bremena.
Perspektive rasta
Mnoge ekonomije zone evra još imaju problema sa privrednim rastom i to obeshrabruje neke investitore da ulažu u monetarnu uniju.
Relativno male ekonomije, poput Portugalije i Irske, tek su završile sa programima pomoći zbog kojih su morale da sprovedu velika budžetska kresanja.
Istovremeno su velike ekonomije, poput Italije, Španije i Francuske, i dalje više fokusirane na smanjenje dugova nego na trošenje.
Na kraju, ekonomske perspektive zone evra nisu ružičaste, što će verovatno zahtevati da kamate centralne banke zone evra budu niže nego američke i zato su loši izgledi za ekonomiju zone još jedan razlog za slabljenje evra.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|