Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pad evra - i prilika i opasnost
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slabljenje evra doprinosi naporima Evropske centralne banke za podsticanje evropske privrede i vraćanje inflacije na nivo od oko 2%. Usled slabljenja valute izvoz postaje konkurentniji, a evropska privreda atraktivna za investicije. Međutim, ukoliko bi se nastavio ovaj trend, zadatak ECB mogao bi biti otežan usled rizika od toga da inflacija poraste na nivo veći od poželjnog. Ta strepnja dodatno će raspiriti očekivanu raspravu o programu takozvanog kvantitativnog popuštanja, kroz koji ECB otkupom dužničkih hartija upumpava novac u privredu. Ovome se posebno protivi predsednik nemačke centralne banke, koji ovaj program smatra ne samo suvišnim već i opasnim.
Devizni kurs nije među zvaničnim zadacima i ciljevima ECB. Međutim, ova monetarna institucija sa sedištem u Frankfurtu pokušava svim sredstvimada podstakne privredu zone evra, a pad vrednosti zajedničke valute joj je u tom pogledu dragoceni saveznik.
"U sadašnjem okruženju, snižavanje vrednosti evra je verovatno jedino sredstvo kojim raspolaže ECB za podizanje stope inflacije", rekao je za AFP glavni ekonomista finansijske kuće Natiksis (Natixis) Silven Broaje.
Pad valute odgovara evropskim izvoznim preduzehćima, pa time i privrednom rastu, dok uvoz postaje skuplji, što povećava cene.
Konsultantska kuća Markit objavila je 24. marta da je indeks PMI, koji se odnosi pre svega na proizvodnju u privatnom sektoru, na najvišem nivou u prethodne četiri godine. Indeks PMI je u zoni evra u amrtu bio na nivou 54,1, u poređenju sa 53,3 u februaru. Svaka vrednost iznad 50 ukazuje na privredni rast.
Ekonomista Markita Kris Vilijamson ukazao je da ta vest ima "pozitivan odjek", posebno s obzirom na to da se očekuju rezultati programa kvantitativnog popuštanja.
Prema podacima Markita, rast je veći u uslugama nego u proizvodnji, a u banci ING ukazuju da od pada evra najveće koristi imaju nemački izvoznici.
U Kini trljaju ruke
Sa padom evra, EU može postati privlačnija za strane investitore.
Portparol kineskog ministarstva trgovine Šen Danjeng, na primer, rekao je da je to odlična prilika za investicije i preuzimanja za kineska preduzeća.
Kina već neko vreme podstiče preduzeća da izađu na međunarodno tržište kako bi obezbedila i sirovine i tržišta, ali i veštine i tehnologiju, a prema rečima predsednika Privredne komore EU u Kini Jerga Vitkea ta tendencija će se ubrzati, pogotovo s obzirom na usporavanje privrede te zemlje i višak industrijskih kapaciteta.
On je predvideo veliku ofanzivu kineskih preduzehća u EU, a trend porasta investicija već je očigledan.
Kineske investicije u EU u januaru i februaru 2015. su bile 10 puta veće nego godinu dana ranije i dostigle su 3,36 milijarde dolara, dok su se u 2014. utrostručile.
Sa druge strane, jačanje kineske valute juana u poređenju sa evrom će negativno uticati na izvoznike iz Kine u EU, budući da će njihova konkurentnost opasti.
Opasnost od većeg pada evra
Evro je izgubio 20% vrednosti za godinu dana, i 24. marta je vredeo 1,1 dolar. Ukoliko bi nastavio da pada tim tempom, brzo bi moglo doći do pregrevanja.
Pad vrednosti evra mogao bi do 2017. "osetno" doprineti da se inflacija približi stopi od 2%, što je srednjoročni cilj Evropske centralne banke, rekao je nedavno predsednik te institucije Mario Dragi. Inflacija u zoni evra je u februaru bila negativna, -0,3%.
Međutim, po scenariju koji su razradili timovi Evropske centralne banke, veliki pad bi mogao inflaciju da "pogura" iznad 2% do 2017. godine. Scenario je baziran na pretpostavci da evro vredi 1,04 dolara, što se već nakratko dogodilo početkom marta.
Razmere pada evra su zatekle Evropsku centralnu banku, čije ekonomska predviđanja računaju na prosečni kurs od 1,14 dolara za evro u 2015. i 1,13 dolara u naredne dve godine.
Prema mišljenju ekonomiste Komercbanke Jerga Kremera, postoji opasnost da evro dodatno oslabi, zbog programa otkupa duga, koji se kao sredstvo ubacivanja novca u privredu poredi i sa štampanjem novca.
ECB je početkom marta pokrenula veliki plan otkupa javnog i privatnog duga u iznosu od 60 milijardi evra mesečno. Taj program takozvanog evropskog kvantitativnog popuštanja, nazvan po istovetnom programu sprovedenom u SAD, trebalo bi da omogući ECB da do septembra 2016. u ekonomiju upumpa 1.140 milijardi evra.
"Ovaj program otkupa duga je suštinski program monetarne devalvacije", ocenio je Kremer iz Komercbanke.
Usled velike ponude koju daje ECB, stopa za ulaganje u obveznice zone evra opada, pa samim tim postaje manje privlačna za investitore iz drugih delova sveta. Zbog toga novac odlazi iz zone evra i vrednost ove valute opada.
Pad zajedničke valute je uostalom i počeo početkom leta čim je počelo da se govori o mogućnosti ove operacije.
Kvantitativno popuštanje pod znakom pitanja
Broaje iz Natiksisa međutim ukazuje da je za ECB značajno da očuva kredibilitet evra, kao i da bi isuviše slab evro mogao da pothrani sumnje kod investitora.
U ovom trenutku je isuviše rano otvoriti raspravu o usporavanju tempa otkupa hartija, ili čak prestanku takozvanog kvantitativnog popuštanja, budući da je sprovođenje rog programa tek počelo, kazao je jedan zvaničnik ECB koji je želeo da ostane anoniman.
Izvesno je, međutim, da će se do 2017. o tome voditi žestoke rasprave.
Najnoviji makroekonomski pokazatelji ukazuju na oživljavanje privrede zone evra, a neki članovi saveta guvernera, pre svega direktor nemačke Bundesbanke Jens Vajdman, smatraju ovaj program suvišnim, pa čak i opasnim.
"Ukoliko početkom sledeće godine rast bude korektan a inflacija poraste, biće teško za ECB da odoli pristisku za prevremeno ukidanje kvantitativnog popuštanja ili smanjenja tempa okupa", ocenio je Žil Moek, glavni ekonomista Benk of Amerika-Meril Linč.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
