Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Danska razmatra zakon o zapleni vrednosti od izbeglica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Danski parlament će 13. januara početi raspravu o kontroverznom predlogu zakona koji predviđa mogućnost da se izbeglicama oduzmaju vrednosti kako bi se pokrili troškovi njihovog smeštaja i ishrane. Neki u predloženom zakonu vide meru socijalne pravde, drugi "oporezivanje bede", dok izbeglice ističu da i nema šta da im se uzme. Zakon bi trebalo da ima više simboličan značaj, odnosno da pre svega odvrati druge migrante od dolaska u Dansku, koja je među članicama EU koje su primile najviše izbeglica u odnosu na broj stanovnika.
Kontroverzni zakon je predlažila vladajuća stranka desnog centra Venstre, premijera Larsa Lokea Rasmusena, a o njemu će se pre glasanja raspravljati na sednici otvorenoj za javnost a zatim u okviru odbora. Parlament će glasati o predlogu zakona 26. januara i ishod je za sada neizvestan.
Prema predlogu zakona, policajci će moći da "zaplene vrednosti koje tražioci azila donesu sa sobom, kako bi se pokrile njhove potrebe za hranom i smeštajem".
U prvom nacrtu bilo je predviđeno da migranti zadrže svotu od 3.000 danskih kruna, što je oko 400 evra. Međutim, posle kritika koje su stizale iz inostranstva, ministarka za imigraciju i integraciju Inger Stojberg je predstavila krajem prošle nedelje izmenjen nacrt koji predviđa da se izbeglicama dozvoli iznos od 10.000 kruna.
Vraćanja na početak neće biti. "U Danskoj, ako možemo da se snalazimo sami, mi to činimo. Taj princip treba da se primenjuje i na tažioce azila i na Dance", rekla je Inger Stojberg.
Zakon podržava Danska narodna partija (DF), evroskeptična stranka koja je protiv imigracije. Ta stranka u proteklih 15 godina ima uticaja na dansku političku scenu a nakon izbora u junu 2015. desnici obezbeđuje većinu u parlamentu.
Druga dva člana vladajuće većine, konzervativci i Liberalna alijansa, svoj stav uslovljavaju zahtevom da se od zaplene jasno izuzmu nakit i druga dobra koja imaju sentimentalnu vrednost za vlasnike.
Ministarka im je izašla u susret isključivši mogućnost zaplene ličnih predmeta poput satova i mobilnih telefona kao i burmi i vereničnog prstenja, porodičnih slika, medalja i slično.
Socijaldemokrate, koji su i sami pooštrili uslove za boravak dok su bili na vlasti od 2011. do 2015, tražili su iste garancije.
Druge stranke levice su ustale protiv predloga zakona optuživšu desnicu da želi da od izbeglica nadoknadi prihode od poreza koje namerava da smanji. Ipak, levica najviše insistira na pitanju poštovanja vrednosti.
"Poniženi, prezreni, vređani, ostavljeni bez i ono malo sredstava koje su uspeli da spasu iz svojih razrušenih domova, mogli bi se zapitati da li bi smrt davljenjem bila bolja", napisao je 8. januara danski pisac Karsten Jensen u švedskom listu Dagens niheter.
List Vašington post je u decembru kritikovao meru podsetivši da ona ima "gorak prizvuk u Evropi u kojoj su nacisti plenili velike količine zlata i druge vrednosti od Jevreja i drugih".
Portparol danskog saveta za izbeglice Juel Frandsen je rekao da je ova mera pre svega simbolična. "Prema našim saznanjima, malo je onih koji nose takve vrednosti", rekao je on.
U centru za tražioce azila u Auderodu, oko 60 kilometara severozapadno od Kopenhagena, većina migranata sa kojim je razgovarao AFP čudila se zašto bi im oduzimali nešto što nemaju.
"Bilo mi je potrebno 7.000 evra (koje sam pozajmio) da bih došao ovde", kaže Farhad Moradi, 22-ogodišnji kurdskih student.
Tarek Isa, 25-ogodišnja studentkinja koja je došla iz Hame u Siriji, rekla je da su njeni sve prodali - "našu kuću, naš restoran", kako bi finansirali njen odlazak. U njenom slučaju danski policajci bi mogli da se "ovajde za možda 100 evra", šali se Tarek Isa.
Sara Alimalajeri, inženjerka informatike iz Irana, rekla je da je spremna da se odrekne svoje narukvice i zlatne ogrlice. "Ne mogu sve uzeti, ali postoji zlatna sredina", odnosno pravična količina koja se može uzeti, rekla je ona.
U nedavnom intervjuu za AFP Martin Henriksen, portparol DF-a, priznao je da zaplena vrednosti i dobara neće biti dovoljna za finansianje boravka tražilaca azila. Reč je pre svega o "signalu" koji treba da odvrati druge od dolaska u Dansku.
Danska u kojoj je prošle godine registrovana 21.000 tražilaca azila a ima 5,4 miliona stanovnika, jedna je od članica EU koja je primila najviše migranata u odnosu na broj stanovnika.
Po tome je Danska iza Finske, Austrije, Nemačke i Švedske koja je primila 163.000 tražilaca azila.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
