Većina Danaca odbacila je na referendumu predlog da Danska odustane od politike koju vodi već 23 godine i pridruži se zajedničkoj politici Evropske unije u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Proevropska danska vlada desnog centra smatrala je da bi okončanje politike izuzeća iz određenih politika EU dalo Dancima glas koji se više čuje u EU dok su protivnici napuštanja te politike tvrdili da bi se desilo upravo suprotno - da Danci izgube još više suvereniteta u korist Brisela. Danska posle referenduma rizikuje da izgubi pristup Europolu.

Ne je na referendumu održanom 3. decembra zaokružilo 53% Danaca a za pridruživanje pravosudnoj politici EU bilo je 47%. Izlaznost je bila 72%.

Danska je dobila izuzeće za četiri oblasti iz Ugovora iz Mastrihta kojim su postavljeni temelji Evropske unije. Pored pravosuđa i unutrašnjih poslova, Danska ima izuzeće i iz zajedničke odbrambene politike, monetarne politike, kao i politike državljanstva EU.

U bloku za veće približavanje EU bili su i vladajući Liberali i najjača opoziciona stranka Socijaldemokrate. Međutim, kod građana su prevagnuli argumenti evroskeptika sa krajnje levice i krajnje desnice, Crveno-zelene koalicije i Danske narodne partije (DF).

Liberali i Socijaldemokrate su tokom kampanje opominjali da će dalje izuzeće iz zajedničke evropske pravosudne politike Dansku ostaviti izvan Europola, zajedničke policijske agencije EU, dok su Crveno-zeleni i DF ukazivali da može i da treba da se napravi paralelni dogovor o članstvu u Europolu, kakav već imaju neke države koje nisu članice EU.

"Danci kažu da saradnji ali ne žele da se odreknu više suvereniteta u korist Brisela", istakao je šef evroskeptične i antiimgracione Danske narodne partije Kristijan Tulesen Dal (Kristian Thulesen-Dahl), prenela je agencija AP.

Tulesen Dal je podsetio na referendum iz 2000, kada su Danci glasali protiv prelaska na evro, i na tadašnje bojazni za budućnost te zemlje.

Upozorenja ekonomista i eurofila da će danska ekonomija biti u velikim problemima zato što je ostala izvan zone evra pokazala su se kao neosnovana i od tada su Danci prestali da slušaju EU eksperte, istakao je Tulesen Dal.

"Referendum je nešto što uvek imamo (na raspolaganju). Kada proevropski političari zaborave da uključe Dance u odlučivanje, tada će ih Danci podsetiti ko odlučuje", dodao je lider Danske narodne partije.

Proevropski premijer Lars Loke Rasmusen (Loekke Rasmušen) rekao je po objavljivanju rezultata referenduma da će sada morati da razgovara sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom kako bi se postigli tzv. paraleleni sporazumi koji će omogućiti Danskoj da nastavi saradnju sa, pored ostalih, Europolom.

Premijer je 4. decembra istakao da činjenica da 53% danskih glasača želi da se zadrži stara politika ukazuje na "znatan skepticizam oko evropskog projekta".

Tokom dvonedeljne kampanje obe strane su se zalagale da Danska na neki način bude deo Europola, ili direktno, što je želela vlada, ili kroz paralelni sporazum, što je tražila suprotna strana. Takva vrsta saradnje znači međutim da su Danci na marginama policijske agencije, bez prava glasa, poput susednih zemalja koje nisu članice EU Norveške i Islanda.

"To je značajno 'ne' koje me brine", rekao je premijer Rasmusen dodajući da "u punoj meri poštuje izbor Danaca".

Rasmusen je rekao i da rezultat referenduma, koji znači da Danska više neće biti direktno uključena u Europol, predstavlja "šamar" njegovoj politici.

Predstojeće promene unutar Europola zahtevaju od članica usvajanje 22 akta EU, uključujući oko pitanja vezanih za evropsku saradnju u policiji. Zato je danska vlada odlučila da se održi refendum na kome je tražila dozvolu da se parlamentu dopusti da glasa o tim pitanjima od slučaja do slučaja.

Premijer je napisao na Fejsbuku da se Danska sada pridružuje agendi britanskog premijera Dejvida Kamerona o budućim vezama sa EU, u koju su obe zemlje ušle 1973.

Pre referenduma profesor prava EU na Univerzitetu Južne Danske Hening Sorensen (Henning Soerensen) upozorio je da bi, ako se nastavi sa politikom izuzeća, za novi sporazum o ponovnom pridruživanju Europolu mogle da budu potrebne godine.

Kako je rekao, Danci onda "neće imati direktan pristup Europolovim registrima o stranim borcima u Siriji, bandama motociklista itd".

U vladi kažu da rezultat referenduma neće uticati na imigracionu politiku Danske. Za razliku od susednih Nemačke i Švedske, Danska se nije suočila sa rastom priliva migranata jer ima politiku azila koja se smatra jednom od najstrožih u Evropi.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Danci odlučuju o većem učešću u bezbednosnoj politici EU
  
• 

  Vesti

  : Osetljivi pregovori o statusu Britanije u EU
  
• 

  Vesti

  : Ugovor iz Mastrihta - 20 godina posle