Grčka je u jeku krize povećavala poreze da bi napunila budžet. Dodatni nameti su međutim imali suprotan efekat, odliv kompanija, koje su ili prebacivale poslovanje u obližnje zemlje, ili barem svoja sedišta preseljavale u druge članice EU gde su poreski režimi povoljniji, a tokovi novca slobodni. Na odlazak firmi iz Grčke uticala je i birokratija, kao i kašnjenje države u povraćaju PDV-a.

„Ukupno 11.500 grčkih preduzeća je otvorilo bankovne račine ili se registrovalo u Bugarsku privrednu kompru od 2012. godine, kada je grčka kriza bila u jeku, a 30% tih preduzeća to je učinilo prošle godine“, rekao je za AFP predsednik Grčko-bugarske privredne komore  Kristos Kazancis.

Reč je najčešće o firmama u drumskom transportu, ali i o uvozno-izvoznim firmama koje pogođene merama kontrole kapitala nametnutim krajem juna, tokom krize odnosa Atine i kreditora, kako bi se sprečio odliv novca.

Preduzeć se najčešće izmeštaju ili registruju u Bugarskoj, Malti i na Kipru. Ekonomista i savetnik Grčkog udruženja malih i srednjih preduzeća (GSEVEE) Dimitris Bibas rekao je da su poreti, plate kao i troškovi otvaranja preduzeća u tim zemljama niži nego u Grčkoj.  

Kazantis iz Grčko-bugarske privredne komore navodi da je porez na preduzeća u Grčkoj oko 30%, što je znazno više nego u Bugarskoj i na Kipru, gde stopa iznosi 10% odnosno 12,5%.

Privrednik Aleksandros Ikonomakos jedan je od onih koji su odlučili da svoje firme izmeste iz Grčke. Svoju formu za uvoz sirovina za tekstilnu industriju izmestio je u Petric, mali bugarski grad blizu grčke granice. Pored birokratije i visokih poreza, Ikonomakos kao razlog navodi „ogromno kašnjenje države u povraćaju PDV-a“, što je, kako kaže, blokiralo skoro trećinu kapitala.

Direktor Grčkog privrednog udruženja Vasilis Korkidis zabrinut je zbog odliva preduzeća i poziva vladu da „preduzme mere i ukidanjem prekomernog oporezivanja podstakne preduzetništvo“.  Mnogi preduzetnici, ali i radnici, protive se planirnaom povećanju socijalnih doprinosa kojim vlada pokušava da smanji opterećenje budućih penzionera penzijskom reformom koju traže kreditori, odnosno EU i MMF.

„Sve dok se nameti povećavaju, preduzetnici će tražiti rešenja da to izbegnu“, naveo je Ikonomakos, vlasnik spoljnotrgovinske firme. Dodao je da to ne doprinosi oporavku privrede već utaji poreza.

Pooštravanje poreskog sistema usled mera štednje koje traže kreditori pogodilo je pre svega mala i strednja preduzeća, koja su sam stub grčke ekonmije. Od izbijanja dužničke krize 2010. godine zatvoreno je najmanje 200.000 preduzeča.


Predsednik Grčko-bugarske privredne komore Kazancis navodi da tačne procene broja nema jer za sada nije sprovedeno istraživanje u kojem bi se poredili podaci grčkih i ihostranih privrednih komora.

Bibas iz udruženja malih i srrednjih preduzeća navodi da izmštanje poreskog sedišta preduzeća ne znači neminovno da je firma zatvorena, budući da neka od njih nastavljaju da rade u grčkoj, uz ogranak ili račun u Bugarskoj ili na Kipru, čime olakšavaju uvoz i finansijske transakcije.  Ovaj stručnjak navodi i da izmeštanje grčkih preduzeća nije dovelo do oporavka u Bugarskoj, jednoj od najsiromašnijih članica EU.

On smatra da bi EU trebalo o tome da vodi računa u poreskom usklađivanju, koje je neophodno da bi se sprečilo propadanje lokalnih privreda.

Trend izmeštanja grčkih firmi u Bugarsku ne beleži se po prvi put. Krajem 90-ih godina proizvodna preduzeća, pre svega u sektoru tekstila, napuštala su Grčku i odlaziča u Bugarsku, koja tada nije bila članica EU. U to doba su i brojne druge evropske firme koristile priliku koju im je pružala istočna Evropa sa niskim platama.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Varufakisov panevropski pokret kreće iz Berlina
  
• 

  Vesti

  : Zona evra neće uskoro primati nove članice
  
• 

  Vesti

  : Lideri EU okončali dramatičnu godinu
  
• 

  Vesti

  : Razlike i sličnosti Portugalije i Grčke